Пређи на садржај

Александар Перишић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Перишић
Лични подаци
Пуно имеАлександар Перишић
Место рођењаБеоград, СФР Југославија[1]
Занимањеглумац и комичар
Веза до IMDb-а

Александар Перишић је српски позоришни глумац и стендап комичар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Позоришне улоге

[уреди | уреди извор]

Александар Перишић је глумом почео да се бави у драмској секцији своје основне школе, а наставио на сцени Краљевачког позоришта, где је са својих 15 година добио улогу у представи Рогоња, коју је режирао Миодраг Динуловић.[2] Лик који му је додељен не постоји у оригиналном сценарију, већ је накнадно дописан.[3] У наредној сезони играо је у представи Варалица.[4] Та представа је изведена свега три пута, јер је неколико дана након премијере почело НАТО бомбардовање СРЈ. Почетком новог миленијума, Краљевачко позориште је у потпуности прешло у професионални статус, а Перишић је од 2000. до 2006. пет пута покушавао да упише студије глуме на Факултету драмских уметности.[3] У међувремену је уписао Правни факултет, а од 2004. сарађивао и са редитељком Александром Ковачевић, добивши улогу у представи Перпетуум мобиле, за коју је сама написала текст и осмислила сценографију. Премијеру нове представе Перишић је извео тачно пет година након претходне улоге.[5] У каснијим извођењима лик који је играо Перишић, тумачио је и Вукман Ракочевић.[6] Пошто се 2007. вратио у Гимназију, где је служио војни рок, Перишић је играо у комаду Фауст, који је изводила драмска секције те школе, у режији професорке српског језика и књижевности, Марина Панић.[3]

Небојша Дугалић, који је у свом матичном позоришту поставио комад Љубомира Симовића, Путујуће позориште Шопаловић, у подели му је наменио улогу песника Филипа Трнавца.[7] Перишић је касније играо и у представи Смрт у кући, у режији Александре Ковачевић, урађеној по тексту Богдана Мрвоша, која је изведена на годишњицу првих стрељања грађана Краљева у октобру 1941.[8]

У марту 2011. добио је улогу Дизеа у обнови представе Гнев Божји, која је премијерно изведена у сезони 1995/96, где је тај лик тумачио Миломир Недељковић.[9] Како је зграда Краљевачког позоришта била значајно оштећена од последица земљотреса, који је Краљево погодио у новембру 2010. године, премијерно извођење представе било је у београдском Народном позоришту.[а] Током реконструкције зграде Краљевачког позоришта остварена је сарадња са Народним позориштем y Ужицy, па је у копродукцији са том кућом реализована представа Прича, у режији Александра Лукача и адаптацији Слободана Обрадовића, премијерно изведена 9. маја 2012.[12] Након завршетка радова на санацији објекта, на сцени Краљевачког позоришта је крајем 2012. одржана премијера представе Чишћење идиота, по тексту Милана Марковића и у режији Александре Ковачевић, у оквиру које је Перишић тумачио лик Стефана.[13]

На Дан шале 2019. године, Перишић је водио програм у Краљевачком позоришту, којим је са репертоара званично скинута представа Рогоња, после 21 године. Читава постава била је на окупу све време извођења.[14][15][16]

Представе

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Рогоња Прологус Миодраг Динуловић Краљевачко позориште 5. март 1998.[17]
Варалица Владимир Путник 19. март 1999.[4][3]
Перпетуум мобиле Анетин муж Тим Александра Ковачевић 19. март 2004.[5]
Фауст Мефистофелес, мушки Марина Панић 2008.[б]
Путујуће позориште Шопаловић Филип Трнавац Небојша Дугалић 10. март 2009.[20][21]
Смрт у кући Александра Ковачевић 14. октобар 2009.[22]
Гнев Божји[а] Дизе 10. март 2011.[23][24][25]
Прича глумац Александар Лукач Народно позориште Ужице 9. мај 2012.[12][26]
Чишћење идиота Стефан Александра Ковачевић Краљевачко позориште 22. децембар 2012.[27]

Стендап каријера

[уреди | уреди извор]

Перишић је крајем прве деценије 21. века почео да се интересује за стендап комедију, која у то време није била распрострањена у Србији. Након огласа за Отворени микрофон, Перишић је припремио свој самостални наступ, а у новембру 2010. године учествовао је такмичењу, у организацији Standup.rs, дан након земљотреса који погодио Краљево.[28] То је био први такав догађај који је организован у Србији, а Перишић је проглашен победником, те је касније у медијима идентификован као пионир стендап сцене у својој држави.[29][30][31] Нешто касније, истог месеца, појавио се као гост Зорана Кесића у трећој сезони емисије Фајронт република.[32]

У наредних неколико година, расла је популарност стендап сцене међу публиком, а међу извођачима су се појавили и Срђан Динчић, Никола Силић, Неша Бриџис и Јелена Радановић. Програм су изводили три пута недељно, у клубу „Бен Акиба”.[33] Они су касније снимали своје наступе, који су се приказивали на америчком кабловском каналу Comedy Central, у емисији под називом Stand up & more. Комичари су након тога постали сценаристи Вечери са Иваном Ивановићем, где су добили и посебан део емисије под називом Игра комедије.[34] Током вишегодишњег бављења стендапом, Перишић је остварио сарадњу и са колегама из региона, те је наступао и ван граница Србије. Тако је са Марином Орсаг из Хрватске осмислио тематску представу Кај бре.[35] Перишић је свој репертоар углавном базирао на црном хумору и политички некоректним темама. У интервјуима за различите медије, говорио је о свом стилу и инспирацији. У првих седам година бављења стендапом, до идеја је најчешће долазио претраживањем на Википедији. Као праизвођача стендапа у Србији препознао је Љубу Мољца, некадашњег српског глумца и комичара, који је преминуо током свог извођења на сцени. Иако скоро у потпуности дефинише програм који изводи, Перишић сматра да је публика која повремено добацује корисна за импровизацију и да комичар треба да има спреман одговор, како би такве ситуације искористио у позитивном смислу.[36][37][38] Од 23. фебруара 2018. године, Перишић је отпочео извођење свог шоу-програма под називом Комплександар,[39] чија је премијера била на сцени Краљевачког позоришта.[40] Неколико дана касније, 27. фебруара, одржана је и београдска премијера у клубу „Бен Акиба”.[41]

Спотови

[уреди | уреди извор]
  • Y.O.X — Forever A Slave (2019)[42]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Представа Гнев Божји премијерно је изведена на сцени „Раша Плаовић“, Народног позоришта у Београду.[10] Због неадекватних услова, услед разорног земљотреса, који је задесио Краљево 3. новембра 2010. године, зграда Краљевачког позоришта није била безбедна за употребу.[11]
  2. ^ Представа Фауст изведена је као гостујућа представа ансамбла драмске секције краљевачке Гимназије,[18] у режији професорке српског језика и књижевности.[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Pravo glasa S2E3, gost: Aleksandar Perišić”. P-portal [sh]. Јутјуб. 3. 9. 2023. Приступљено 17. 10. 2023. 
  2. ^ M. D, M. (2. 4. 2019). „„A sad adio“: „Rogonja“– poslednji put (VIDEO)”. krug.rs. Архивирано из оригинала 06. 04. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  3. ^ а б в г Радовановић, Т. (10. 9. 2017). „Трагање за самим собом”. Краљевски магазин. issuu.com. стр. 73—77. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 10. 10. 2017. 
  4. ^ а б „Varalica”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  5. ^ а б Milosavljević, Bojana (26. 3. 2004). „Predstava snazne senzualnostia”. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала 21. 4. 2008. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  6. ^ „Perpetuum mobile”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  7. ^ Ивановић, Иван (24. 5. 2019). „Veče sa Ivanom Ivanovićem: Gost Nebojša Dugalić”. Нова С. Јутјуб. Приступљено 26. 5. 2019. 
  8. ^ Čer, Miroslav (10. 9. 2016). „Aleksandar Perišić: Vatrom se borim protiv vatre”. pressek.rs. Архивирано из оригинала 10. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  9. ^ „Gnev Božji (Dias Irae)”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  10. ^ „Saopštenje za javnost”. Краљевачко позориште, званична презентација. 2. 3. 2011. Архивирано из оригинала 2. 1. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  11. ^ С, Д. (13. 4. 2011). „Краљевачко позориште – на точковима”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала 05. 09. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  12. ^ а б „Priča”. Народно позориште Ужице, званична презентација. 9. 5. 2012. Архивирано из оригинала 11. 4. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  13. ^ „Чишћење идиота”. Пулс театар, званична презентација. 9. 5. 2012. Архивирано из оригинала 10. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  14. ^ Стојић, Д. (28. 3. 2013). „Дуговечни "Рогоња"”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала 12. 07. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  15. ^ „Репертоар за април”. Краљевачко позориште. 2019. Архивирано из оригинала 8. 4. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  16. ^ „Рогоња - сезона 1997/98”. Краљевачко позориште. 2019. Архивирано из оригинала 6. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  17. ^ „Рогоња”. Краљевачко позориште, званична презентација. 5. 3. 1998. Архивирано из оригинала 25. 9. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  18. ^ „Gimnazijski „Faust“ nagrađen ovacijama”. Данас. 28. 6. 2008. Архивирано из оригинала 16. 9. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  19. ^ „О мени”. Професорка Марина. Приступљено 16. 9. 2019. 
  20. ^ „Putujuće pozorište Šopalović”. Краљевачко позориште. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  21. ^ Годишњак 31 2010, стр. 98.
  22. ^ S, E. (30. 10. 2009). „Pozorište je moja druga kuća”. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала 10. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  23. ^ „Гнев Божји”. Краљевачко позориште, званична презентација. 24. 10. 2013. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  24. ^ Годишњак 33 2012, стр. 105.
  25. ^ „Гнев Божји” (PDF). Краљевачко позориште. Градска општина Чукарица. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 08. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  26. ^ Годишњак 34 2013, стр. 172.
  27. ^ Годишњак 35 2014, стр. 95—96.
  28. ^ Радовановић, Т. (17. 9. 2017). „Озбиљан рад на три фронта”. Краљевски магазин. issuu.com. стр. 80—85. Архивирано из оригинала 12. 4. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2017. 
  29. ^ „Veče otvorenog mikrofona vol.02”. standup.rs. 5. 2. 2011. Архивирано из оригинала 27. 12. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  30. ^ „StandUpFest 2017. "Veče otvorenog mikrofona"”. ticketline.rs. 22. 10. 2017. Архивирано из оригинала 8. 10. 2017. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  31. ^ Milić, Miloš; Mečanin, Đurđe (19. 7. 2018). „Humanitarni tiket u podne: Aleksandar Perišić tipuje za SOS Dečje selo iz Kraljeva”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 20. 7. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  32. ^ Фајронт република (28. 11. 2010). „Aleksandar Perišić - kraljevački stand up komičar”. Прва српска телевизија. Јутјуб. Приступљено 30. 9. 2011. 
  33. ^ „Pismeni kao avokado, a zaslužuju da vladaju svetom: Stand up komičari koji će vas nasmejati do suza”. espreso.rs. 21. 11. 2016. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  34. ^ zLIca, Lili (23. 12. 2017). „Aleksandar Perišić – stand up komičar sa crnim smislom za humor”. dotkomsite.com. Архивирано из оригинала 19. 6. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  35. ^ Savčić, Nina (14. 4. 2015). „Čovek, mikrofon i publika koja se smeje”. Данас. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  36. ^ Baljkas, Marko (25. 10. 2017). „ALEKSANDAR PERIŠIĆ ZA „GLEDIŠTE” : „Živimo u vremenu, u kom jedna pogrešna reč, može da ti uništi život !””. glediste.rs. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  37. ^ Spirić, Ivan (15. 7. 2018). „Aleksandar Perišić, stendap komičar : Posao mi je da govorim i politički nekorektne stvari”. novanasarec.org.rs. Архивирано из оригинала 28. 5. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  38. ^ Stojadinović, Marijana (22. 1. 2019). „Aleksandar Perišić: Nije ovaj svet toliko ozbiljan koliko ga mi činimo takvim”. studnel.com. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  39. ^ „Kompleksandar: Aleksandar Perišić 25. novembra u Abraševiću”. abrasradio.info. 21. 11. 2019. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  40. ^ „Stand up premijera “Kompleksandar””. standup.rs. 22. 2. 2018. Архивирано из оригинала 1. 7. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  41. ^ „Stand Up: Aleksandar Perišić "Kompleksandar"”. hajdeda.com. 27. 2. 2018. Архивирано из оригинала 12. 04. 2020. г. Приступљено 12. 4. 2020. 
  42. ^ „Y.O.X Feat Aleksandar Perišić - Forever A Slave”. Јутјуб. 19. 3. 2019. Приступљено 11. 4. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Перишић&oldid=28538854”