Александар Перишић
Александар Перишић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Александар Перишић |
Место рођења | Београд, СФР Југославија[1] |
Занимање | глумац и комичар |
Веза до IMDb-а |
Александар Перишић је српски позоришни глумац и стендап комичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Позоришне улоге
[уреди | уреди извор]Александар Перишић је глумом почео да се бави у драмској секцији своје основне школе, а наставио на сцени Краљевачког позоришта, где је са својих 15 година добио улогу у представи Рогоња, коју је режирао Миодраг Динуловић.[2] Лик који му је додељен не постоји у оригиналном сценарију, већ је накнадно дописан.[3] У наредној сезони играо је у представи Варалица.[4] Та представа је изведена свега три пута, јер је неколико дана након премијере почело НАТО бомбардовање СРЈ. Почетком новог миленијума, Краљевачко позориште је у потпуности прешло у професионални статус, а Перишић је од 2000. до 2006. пет пута покушавао да упише студије глуме на Факултету драмских уметности.[3] У међувремену је уписао Правни факултет, а од 2004. сарађивао и са редитељком Александром Ковачевић, добивши улогу у представи Перпетуум мобиле, за коју је сама написала текст и осмислила сценографију. Премијеру нове представе Перишић је извео тачно пет година након претходне улоге.[5] У каснијим извођењима лик који је играо Перишић, тумачио је и Вукман Ракочевић.[6] Пошто се 2007. вратио у Гимназију, где је служио војни рок, Перишић је играо у комаду Фауст, који је изводила драмска секције те школе, у режији професорке српског језика и књижевности, Марина Панић.[3]
Небојша Дугалић, који је у свом матичном позоришту поставио комад Љубомира Симовића, Путујуће позориште Шопаловић, у подели му је наменио улогу песника Филипа Трнавца.[7] Перишић је касније играо и у представи Смрт у кући, у режији Александре Ковачевић, урађеној по тексту Богдана Мрвоша, која је изведена на годишњицу првих стрељања грађана Краљева у октобру 1941.[8]
У марту 2011. добио је улогу Дизеа у обнови представе Гнев Божји, која је премијерно изведена у сезони 1995/96, где је тај лик тумачио Миломир Недељковић.[9] Како је зграда Краљевачког позоришта била значајно оштећена од последица земљотреса, који је Краљево погодио у новембру 2010. године, премијерно извођење представе било је у београдском Народном позоришту.[а] Током реконструкције зграде Краљевачког позоришта остварена је сарадња са Народним позориштем y Ужицy, па је у копродукцији са том кућом реализована представа Прича, у режији Александра Лукача и адаптацији Слободана Обрадовића, премијерно изведена 9. маја 2012.[12] Након завршетка радова на санацији објекта, на сцени Краљевачког позоришта је крајем 2012. одржана премијера представе Чишћење идиота, по тексту Милана Марковића и у режији Александре Ковачевић, у оквиру које је Перишић тумачио лик Стефана.[13]
На Дан шале 2019. године, Перишић је водио програм у Краљевачком позоришту, којим је са репертоара званично скинута представа Рогоња, после 21 године. Читава постава била је на окупу све време извођења.[14][15][16]
Представе
[уреди | уреди извор]Наслов | Улога | Редитељ | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|
Рогоња | Прологус | Миодраг Динуловић | Краљевачко позориште | 5. март 1998.[17] |
Варалица | Владимир Путник | 19. март 1999.[4][3] | ||
Перпетуум мобиле | Анетин муж Тим | Александра Ковачевић | 19. март 2004.[5] | |
Фауст | Мефистофелес, мушки | Марина Панић | 2008.[б] | |
Путујуће позориште Шопаловић | Филип Трнавац | Небојша Дугалић | 10. март 2009.[20][21] | |
Смрт у кући | Александра Ковачевић | 14. октобар 2009.[22] | ||
Гнев Божји[а] | Дизе | 10. март 2011.[23][24][25] | ||
Прича | глумац | Александар Лукач | Народно позориште Ужице | 9. мај 2012.[12][26] |
Чишћење идиота | Стефан | Александра Ковачевић | Краљевачко позориште | 22. децембар 2012.[27] |
Стендап каријера
[уреди | уреди извор]Перишић је крајем прве деценије 21. века почео да се интересује за стендап комедију, која у то време није била распрострањена у Србији. Након огласа за Отворени микрофон, Перишић је припремио свој самостални наступ, а у новембру 2010. године учествовао је такмичењу, у организацији Standup.rs, дан након земљотреса који погодио Краљево.[28] То је био први такав догађај који је организован у Србији, а Перишић је проглашен победником, те је касније у медијима идентификован као пионир стендап сцене у својој држави.[29][30][31] Нешто касније, истог месеца, појавио се као гост Зорана Кесића у трећој сезони емисије Фајронт република.[32]
У наредних неколико година, расла је популарност стендап сцене међу публиком, а међу извођачима су се појавили и Срђан Динчић, Никола Силић, Неша Бриџис и Јелена Радановић. Програм су изводили три пута недељно, у клубу „Бен Акиба”.[33] Они су касније снимали своје наступе, који су се приказивали на америчком кабловском каналу Comedy Central, у емисији под називом Stand up & more. Комичари су након тога постали сценаристи Вечери са Иваном Ивановићем, где су добили и посебан део емисије под називом Игра комедије.[34] Током вишегодишњег бављења стендапом, Перишић је остварио сарадњу и са колегама из региона, те је наступао и ван граница Србије. Тако је са Марином Орсаг из Хрватске осмислио тематску представу Кај бре.[35] Перишић је свој репертоар углавном базирао на црном хумору и политички некоректним темама. У интервјуима за различите медије, говорио је о свом стилу и инспирацији. У првих седам година бављења стендапом, до идеја је најчешће долазио претраживањем на Википедији. Као праизвођача стендапа у Србији препознао је Љубу Мољца, некадашњег српског глумца и комичара, који је преминуо током свог извођења на сцени. Иако скоро у потпуности дефинише програм који изводи, Перишић сматра да је публика која повремено добацује корисна за импровизацију и да комичар треба да има спреман одговор, како би такве ситуације искористио у позитивном смислу.[36][37][38] Од 23. фебруара 2018. године, Перишић је отпочео извођење свог шоу-програма под називом Комплександар,[39] чија је премијера била на сцени Краљевачког позоришта.[40] Неколико дана касније, 27. фебруара, одржана је и београдска премијера у клубу „Бен Акиба”.[41]
Спотови
[уреди | уреди извор]- Y.O.X — Forever A Slave (2019)[42]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ а б Представа Гнев Божји премијерно је изведена на сцени „Раша Плаовић“, Народног позоришта у Београду.[10] Због неадекватних услова, услед разорног земљотреса, који је задесио Краљево 3. новембра 2010. године, зграда Краљевачког позоришта није била безбедна за употребу.[11]
- ^ Представа Фауст изведена је као гостујућа представа ансамбла драмске секције краљевачке Гимназије,[18] у режији професорке српског језика и књижевности.[19]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Pravo glasa S2E3, gost: Aleksandar Perišić”. P-portal . Јутјуб. 3. 9. 2023. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ M. D, M. (2. 4. 2019). „„A sad adio“: „Rogonja“– poslednji put (VIDEO)”. krug.rs. Архивирано из оригинала 06. 04. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ а б в г Радовановић, Т. (10. 9. 2017). „Трагање за самим собом”. Краљевски магазин. issuu.com. стр. 73—77. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 10. 10. 2017.
- ^ а б „Varalica”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ а б Milosavljević, Bojana (26. 3. 2004). „Predstava snazne senzualnostia”. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала 21. 4. 2008. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Perpetuum mobile”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Ивановић, Иван (24. 5. 2019). „Veče sa Ivanom Ivanovićem: Gost Nebojša Dugalić”. Нова С. Јутјуб. Приступљено 26. 5. 2019.
- ^ Čer, Miroslav (10. 9. 2016). „Aleksandar Perišić: Vatrom se borim protiv vatre”. pressek.rs. Архивирано из оригинала 10. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Gnev Božji (Dias Irae)”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Saopštenje za javnost”. Краљевачко позориште, званична презентација. 2. 3. 2011. Архивирано из оригинала 2. 1. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ С, Д. (13. 4. 2011). „Краљевачко позориште – на точковима”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала 05. 09. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ а б „Priča”. Народно позориште Ужице, званична презентација. 9. 5. 2012. Архивирано из оригинала 11. 4. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Чишћење идиота”. Пулс театар, званична презентација. 9. 5. 2012. Архивирано из оригинала 10. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Стојић, Д. (28. 3. 2013). „Дуговечни "Рогоња"”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала 12. 07. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Репертоар за април”. Краљевачко позориште. 2019. Архивирано из оригинала 8. 4. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Рогоња - сезона 1997/98”. Краљевачко позориште. 2019. Архивирано из оригинала 6. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Рогоња”. Краљевачко позориште, званична презентација. 5. 3. 1998. Архивирано из оригинала 25. 9. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Gimnazijski „Faust“ nagrađen ovacijama”. Данас. 28. 6. 2008. Архивирано из оригинала 16. 9. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „О мени”. Професорка Марина. Приступљено 16. 9. 2019.
- ^ „Putujuće pozorište Šopalović”. Краљевачко позориште. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Годишњак 31 2010, стр. 98.
- ^ S, E. (30. 10. 2009). „Pozorište je moja druga kuća”. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала 10. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Гнев Божји”. Краљевачко позориште, званична презентација. 24. 10. 2013. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Годишњак 33 2012, стр. 105.
- ^ „Гнев Божји” (PDF). Краљевачко позориште. Градска општина Чукарица. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 08. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 172.
- ^ Годишњак 35 2014, стр. 95—96.
- ^ Радовановић, Т. (17. 9. 2017). „Озбиљан рад на три фронта”. Краљевски магазин. issuu.com. стр. 80—85. Архивирано из оригинала 12. 4. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ „Veče otvorenog mikrofona vol.02”. standup.rs. 5. 2. 2011. Архивирано из оригинала 27. 12. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „StandUpFest 2017. "Veče otvorenog mikrofona"”. ticketline.rs. 22. 10. 2017. Архивирано из оригинала 8. 10. 2017. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Milić, Miloš; Mečanin, Đurđe (19. 7. 2018). „Humanitarni tiket u podne: Aleksandar Perišić tipuje za SOS Dečje selo iz Kraljeva”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 20. 7. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Фајронт република (28. 11. 2010). „Aleksandar Perišić - kraljevački stand up komičar”. Прва српска телевизија. Јутјуб. Приступљено 30. 9. 2011.
- ^ „Pismeni kao avokado, a zaslužuju da vladaju svetom: Stand up komičari koji će vas nasmejati do suza”. espreso.rs. 21. 11. 2016. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ zLIca, Lili (23. 12. 2017). „Aleksandar Perišić – stand up komičar sa crnim smislom za humor”. dotkomsite.com. Архивирано из оригинала 19. 6. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Savčić, Nina (14. 4. 2015). „Čovek, mikrofon i publika koja se smeje”. Данас. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Baljkas, Marko (25. 10. 2017). „ALEKSANDAR PERIŠIĆ ZA „GLEDIŠTE” : „Živimo u vremenu, u kom jedna pogrešna reč, može da ti uništi život !””. glediste.rs. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Spirić, Ivan (15. 7. 2018). „Aleksandar Perišić, stendap komičar : Posao mi je da govorim i politički nekorektne stvari”. novanasarec.org.rs. Архивирано из оригинала 28. 5. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Stojadinović, Marijana (22. 1. 2019). „Aleksandar Perišić: Nije ovaj svet toliko ozbiljan koliko ga mi činimo takvim”. studnel.com. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Kompleksandar: Aleksandar Perišić 25. novembra u Abraševiću”. abrasradio.info. 21. 11. 2019. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Stand up premijera “Kompleksandar””. standup.rs. 22. 2. 2018. Архивирано из оригинала 1. 7. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Stand Up: Aleksandar Perišić "Kompleksandar"”. hajdeda.com. 27. 2. 2018. Архивирано из оригинала 12. 04. 2020. г. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ „Y.O.X Feat Aleksandar Perišić - Forever A Slave”. Јутјуб. 19. 3. 2019. Приступљено 11. 4. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Markovinović, Mirjana; Kerenac, Vesna [ur.] (2010). Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009. (PDF). 31. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2012). Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011. (PDF). 33. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2013). Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012. (PDF). 34. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Керенац, Весна [ур.] (2014). Годишњак позоришта Србије 2012/2013. (PDF). 35. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Perišić, Aleksandar Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- „Гостујући глумци”. Краљевачко позориште, званична презентација. Архивирано из оригинала 26. 09. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- „Aleksandar Perišić”. standup.rs. Архивирано из оригинала 6. 8. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- „Aleksandar Perišić (SRB)”. standupsi.com. Архивирано из оригинала 15. 12. 2017. г. Приступљено 11. 4. 2020.
- „Za sva vremena: Aleksandar Perišić”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 30. 10. 2015. Приступљено 11. 4. 2020.