Пређи на садржај

Александар Стаматовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Стаматовић
Лични подаци
Датум рођења(1967-02-12)12. фебруар 1967.(57 год.)
Место рођењаСарајево, СФР Југославија
Научни рад
Пољеисторија, политика
ИнституцијаФилозофски факултет Универзитета Црне Горе

Александар Стаматовић (Сарајево, 12. фебруар 1967) српски је историчар и политичар у Црној Гори и Републици Српској. Доктор је историјских наука, бивши редовни професор на Катедри за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву.[1] и, од 2023. године, доцент на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу.[2] Бави се истраживањима у области политичке и црквене историје српског народа, са посебним тежиштем на проучавању нововјековне и савремене историје Црне Горе у раздобљу од 18. до 20. вијека. Један је од највећих стручњака за историју Српске православне цркве у Црној Гори.

У склопу своје политичке дјелатности, био је предсједник Српског отаџбинског покрета, а потом потпредсједник Српске радикалне странке у Црној Гори. Залагао се за очување државног заједништва Црне Горе и Србије, првобитно у оквиру Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почевши од 2009. године, предсједник је Отаџбинске српске странке у Црној Гори.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1967. године у Сарајеву, гдје су у то вријеме живјели и радили његови родитељи, који су били родом из Црне Горе (отац из околине Даниловграда, а мајка из околине Шавника). Након повратка породице у Црну Гору, довршио је основно и стекао средње образовање, а потом се опредијелио за студије историје и географије. Дипломирао је 1991. године на Филозофском факултету у Никшићу, а магистратуру из области историјских наука стекао је 1994. године, на Филозофском факултету у Приштини. Затим је уписао докторске студије на Филозофском факултету у Београду, гдје је докторирао почетком 2000. године, са тезом: Историјске основе националног идентитета Црногораца 1918-1953, у којој је обрадио сложено питање о наменском конструисању нове "црногорске" националности.

Радну каријеру, коју је започео раније, као наставник у разним основним и средњим школама, наставио је као наставник опште историје у богословији на Цетињу, а касније је прешао на Филозофски факултет у Источном Сарајеву, где је прошао кроз сва звања, од доцента (2006), преко ванредног професора (2011), до редовног професора (2017).[4] Објавио је знатан број научних радова и стручних прилога из области политичке и црквене историје српског народа, а највећи дио његових радова је посвећен нововјековној и савременој историји Црне Горе у раздобљу од 18. до 20. вијека, укључујући и историју Српске православне цркве у Црној Гори.

Политичка дјелатност

[уреди | уреди извор]

Након успостављања вишестраначког система у Црној Гори (1990), укључио се у политички живот, поставши један од оснивача Српског отаџбинског покрета (СОП), а уједно и предсједник те странке (1992). У циљу обједињавања српских политичких снага у Црној Гори, СОП је нешто касније приступио Српској радикалној странци у Црној Гори, а Стаматовић је изабран за њеног потпредсједника (1996). У склопу своје политичке дјелатности, активно се залагао за очување државног заједништва Црне Горе и Србије, првобитно у оквиру тадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почевши од 2009. године, предсједник је Отаџбинске српске странке (ОСС) у Црној Гори.[5][6] Као предсједник ОСС, учествовао је у стварању коалиције српских и просрпских странака под називом Српска слога (2012). Током наредних година, у разним приликама је као предсједник ОСС позивао на заштиту угрожених права Српске православне цркве у Црној Гори.[7]

Изабрана библиографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]