Александар Трифуновић (кошаркаш)
| Александар Трифуновић | |||
|---|---|---|---|
 Александар Трифуновић | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Александар Трифуновић | ||
| Датум рођења | 30. мај 1967. | ||
| Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Деца | Урош Трифуновић | ||
| Информације о каријери | |||
| Проф. каријера |
1986—2001 (играчка) 2002— (тренерска) | ||
| Позиција | тренер | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1986—1988 1988—1991 1991—1997 1997—1998 1998—2000 2000—2001 |
Црвена звезда Задар Црвена звезда Фрајбург Шлонск Вроцлав Беопетрол | ||
| Тренерска каријера | |||
| 2002—2003 2003—2004 2004—2005 2006—2008 2008—2009 2009 2009—2010 2010—2011 2011—2012 2013—2015 2016—2017 2017—2018 2019 2020—2021 2022 |
Црвена звезда Црвена звезда (асистент) Црвена звезда Лијетувос ритас Паниониос Спартак Санкт Петербург Црвена звезда Лијетувос ритас Жалгирис Астана Јешилгиресун Каршијака Игокеа Химки (асистент) Динамо Букурешт | ||
Александар Трифуновић (Београд 30. мај 1967) је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.[1] Његов син Урош такође је кошаркаш.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Трифуновић је кошарком почео да се бави у Црвеној звезди, а наставио је у Задру. У Звезду се вратио 1991. и са њом је освојио првенства 1992/93. и 1993/94. У сезони у којој је освојена прва од две титуле уписао је 486 поена на 41 утакмици, трећи стрелац иза Неше Илића и Саше Обрадовића. Посебно ће остати упамћена његова тројка против Партизана у последњим секундама утакмица са више од пола терена.[2] Каријеру је касније наставио у немачком Фрибургу и пољском Сласку, а окончао ју је 2001. у Беопетролу.
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Трифуновић је почео своју тренерску каријеру 2002. години у Црвеној звезди на месту првог тренера, пошто је Змаго Сагадин из административних разлога морао да буде помоћник Трифуновићу. Сагадин је 2003. постао први тренер Црвене звезде, а Трифуновић је поново постао први тренер после Сагадинове оставке у децембру 2004.[3]
Праву прилику да буде главни тренер Трифуновић је добио у литванском клубу Лијетувос ритасу, који је водио од 2006. до 2008. Са Лијетвусом је освојио Балтичку лигу 2007, стигао до финала УЛЕБ купа 2007. и ушао међу 16 најбољих тимова у Евролиги у сезони 2007/08.
У августу 2008. постао је тренер Паниониоса.[4] Након завршене сезоне у Грчкој у којој је са Паниониосом освојио 6. место, Трифуновић је постао тренер Спартака из Санкт Петербурга.[5] Ипак после мешања људи из управе клуба у његов рад, напустио је клуб.[6] Међутим, врло брзо бива ангажован у клубу где је и поникао у Црвеној звезди.[7]
У октобру 2010. је поново постао тренер Лијетувос ритаса.[8] Успео је с тимом да стигне до ТОП 16 фазе Евролиге, али након испадања пре финала са фајнал фора Балтичке лиге добио је отказ.[9] Крајем октобра 2011. године је, на изненађење многих, постао тренер Жалгириса главног ривала његовог бившег тима Лијетувос ритаса.[10] Имао је сјајну сезону са Жалгирисом, освојивши Литванску лигу, Балтичку лигу и литвански куп.[11] На крају сезоне је напустио клуб.
У децембру 2013. је постао тренер казахстанске Астане.[12] Напустио је клуб у фебруару 2015. након неколико слабих резултата.[13] У фебруару 2016. је преузео турског прволигаша Јешилгиресун.[14] Након што је успео да их спаси од испадања, клуб је продужио уговор са њим у августу 2016. године.[15] У сезони 2017/18. је водио Каршијаку.[16]
У јуну 2019. је постављен за тренера Игокее.[17] Три месеца касније је доживео мождани удар.[18] Због тога је на почетку сезоне Игокеу водио његов помоћник Марко Бараћ, да би 30. октобра 2019. функцију тренера преузео Драган Бајић.[19] Трифуновић је у децембру 2020. почео да ради у Химкију, као асистент у стручном штабу првог тренера Римаса Куртинаитиса.[20]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Na dan 30.5.1967.: Rođen Aleksandar Trifunović, srpski košarkaš...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-01-29.
- ^ „Они су стварали кошаркашку секцију: Александар Трифуновић Трифа”. redstarbelgrade.info. 30. 7. 2013. Приступљено 19. 8. 2014.
- ^ „Александар Трифуновић нови тренер Црвене звезде”. beoexcell.net. 25. 11. 2004. Приступљено 17. 2. 2014.
- ^ „Александар Трифуновић у Паниониосу”. b92.net. 20. 6. 2008. Приступљено 17. 2. 2014.
- ^ „Александар Трифуновић на клупи Спартака”. sportal.rs. 21. 7. 2009. Архивирано из оригинала 23. 02. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2016.
- ^ „Трифуновић напустио Спартак”. vesti-online.com. 10. 11. 2009. Приступљено 17. 2. 2014.
- ^ Ringier. „Trifunović: Zvezda mora potencijal da pretvori u rezultate”. Sportal.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-10-15.
- ^ „Трифа преузео Лијетувос”. novosti.rs. 11. 10. 2010. Приступљено 17. 2. 2014.
- ^ „Растали се Трифуновић и Лијетувос ритас”. novosti.rs. 11. 4. 2011. Приступљено 17. 2. 2014.
- ^ „Александар Трифуновић нови тренер Жалгириса”. sport.blic.rs. 31. 10. 2011. Приступљено 17. 2. 2014.
- ^ „Трифуновић влада Литванијом”. novosti.rs. 14. 5. 2012. Приступљено 17. 2. 2014.
- ^ „Трифуновић преузео Астану”. novosti.rs. 5. 12. 2013. Приступљено 17. 2. 2014.
- ^ „Трифа без посла”. mondo.rs. 2. 2. 2015. Приступљено 3. 2. 2015.
- ^ „Трифуновић "гаси пожар" на Црном мору”. mondo.rs. 9. 2. 2016. Приступљено 12. 8. 2016.
- ^ „Трифуновић остаје у Турској”. mondo.rs. 11. 8. 2016. Приступљено 12. 8. 2016.
- ^ „Трифуновић преузео Каршијаку”. sportske.net. 20. 6. 2017. Приступљено 12. 1. 2021.
- ^ „Александар Трифуновић нови тренер Игокее”. novosti.rs. 11. 6. 2019. Приступљено 12. 1. 2021.
- ^ „Тренер Игокее Александар Трифуновић имао блажи мождани удар”. zurnal.rs. 16. 9. 2019. Приступљено 12. 1. 2021.
- ^ „Бајић поново на клупи Игокее, потписао и Мајк Грин”. aba-liga.com. 30. 10. 2019. Приступљено 12. 1. 2021.
- ^ „Велики поврата - Аца Трифуновић у Евролиги!”. sportske.net. 13. 12. 2020. Приступљено 12. 1. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
