Александер Бауцал
Александер Бауцал | |
|---|---|
| Датум рођења | 1965. |
| Место рођења | Постојна, СФРЈ |
| Занимање | Психолог |
| Награде | Награда града Београда за допринос развоју образовања |
Александер Бауцал[1] (1965) је српски психолог рођен у Постојни, Словенији. Дипломирао је психологију на Филозофском факултету у Београду 1992. године. На истом факултету је магистрирао (1996) и докторирао (1999) на тему: Структура имплицитног знања родитеља о особинама сопствене деце. Бави се развојном психологијом и психологијом образовања.[2]
За главног уредника једног од најстаријих европских часописа European Journal of Psychology of Education изабран је 2015. године. Тренутно је и члан уредништва часописа ‘Психологија’, који се налази на SCI листи. У претходном периоду био је и члан Advisory Editor Board-а часописа European Journal of School Psychology.[2]
На Филозофском факултету изабран за асистента-приправника 1993. године, за асистента 1997, доцента 2000, ванредног професора 2011, а редовног професора 2014. године.[2]
У периоду 2003–2004. био је директор Центра за евалуацију у образовању, који је основала Влада Србије.
Научни рад
[уреди | уреди извор]Предаје на предметима из области развојне психологије и психологије образовања и, као гостујући професор, на Универзитету у Сегедину и Универзитету у Тартуу. Као гостујући професор, радио је и на Универзитету у Бањој Луци, на Универзитету у Женеви, Универзитету у Болоњи и многим другима.
У свом истраживачком раду бавио се следећим темама: како деца и млади развијају нове компетенције кроз интеракцију са вршњацима и са одраслима; које карактеристике ученика, наставника и школа утичу на образовна постигнућа ученика; процена квалитета, праведности и ефикасности образовног система (национална тестирања и секундарне анализе ПИСА резултата); положај деце из ромске заједнице у образовању и квалитет њиховог образовања; школско оцењивање; наставничка уверења и праксе и њихов утицај на учење ученика; мотивација за школско учење; анксиозност ученика у вези са учењем математике; значај предшколског образовања за каснија образовна постигнућа ученика; анализа улагања у предшколско образовање итд.
До сада је објавио преко 100 научних радова, који су према сервису Гугл Сколар цитирани 712 пута.[3]
Реформа образовања
[уреди | уреди извор]Од 2001. до 2004. био је укључен у реформу образовања у Србији, за шта је 2004. добио Награду града Београда за допринос развоју образовања. Био је члан Већа за образовну реформу, Националног форума за образовање за све (УНЕСКО) и Централне комисије за развој новог школског програма заснованог на образовним исходима.[4]
У периоду 2002‒2004. био је оснивач и директор Центра за евалуацију (садашњи Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања). Од 2014. до 2017. године био је члан Националног просветног савета Републике Србије.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Запослени | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2021-12-25.
- ^ а б в „Aleksandar Baucal”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2021-12-25.
- ^ Aleksandar BaucalUniversity of Belgrade · Department of PsychologyPhD in Psychology. „Aleksandar BAUCAL | Professor in Developmental and Educational Psychology | PhD in Psychology | University of Belgrade, Belgrade | Department of Psychology”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25.
- ^ а б „Naučna tribina “Ključne kompetencije za budućnost mladih generacija“, predavač prof. dr Aleksandar Baucal - CANU”. www.canu.me. Приступљено 2021-12-25.
