Александра Плескоњић Илић
(преусмерено са Александра Илић)
| Александра Плескоњић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Александра Плескоњић Илић |
| Датум рођења | 23. октобар 1955. |
| Место рођења | Сомбор, ФНР Југославија |
| Рад | |
| Битна улога | Велики транспорт — изгладнела девојка Вуковар, једна прича — Плава V ефекат — Јадранка Велики транспорт — изгладнела девојка |
| Веза до IMDb-а | |
Александра Плескоњић Илић (Сомбор, 23. октобар 1955) српска је глумица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ћерка је глумца Тихомира Плескоњића.
Завршила је гимназију у Новом Саду, а глуму је дипломирала на Академији уметности у Новом Саду 1980, у класи професора Бранка Плеше.[1]
Првакиња је драме Српског народног позоришта, где је члан ансамбла од 1980. године. Глумила је у бројним позоришним представама, али и на филму и телевизији.[1]
Написала је и сценарио за документарно-играни филм „Frau Einstein“ (радни наслов: Сенка) о животу Милеве Марић-Ајнштајн, по коме је снимљен филм у режији Милоша Јовановића, са Аницом Добром у главној улози.
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980.-те | |||
| 1981. | Широко је лишће | ||
| 1983. | Велики транспорт | ||
| 1989. | Специјална редакција | ||
| 1989. | Сабирни центар | ||
| 1990.-те | |||
| 1992. | Јевреји долазе | Лелица | |
| 1994. | Највише на свету целом | Весна | |
| 1994. | Вуковар, једна прича | Плава | |
| 2000.-те | |||
| 2004. | Мемо | ||
| 2006. | Оптимисти | ||
| 2009. | Срце је мудрих у кући жалости | ||
| 2009. | Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) | Филипова мајка | |
| 2010.-те | |||
| 2010. | Као рани мраз | Ловрентина | |
| 2011. | Фрау Ајнштајн | ||
| 2012. | Јагодићи (ТВ серија) | Жена на сеанси | |
| 2014. | Непослушни | Славица | |
| 2014. | Европа, бре! | Тета Даћа | |
| 2020.-те | |||
| 2021. | Нечиста крв (ТВ серија) | Наза | |
| 2022. | Усековање | ||
Позориште
[уреди | уреди извор]- Драгиња, Бранислав Нушић: „Протекција“, режија Д. Станкоски;
- Дона Елвира, Ж. Б. П. Молијер: „Дон Жуан“, режија Љ. Георгиевски;
- Јасна Аристомаха, Иво Брешан: „Археолошка искапаља код села Диљ“, режија Љ. Георгиевски;
- Макја Јања, Александар Поповић: „Бела кафа“, режија Бранко Плеша;
- Еби Брустер, Џ. Кеселринг: „Арсеник и стара чипка“, режија Радослав Златан Дорић;
- Аркадина, Антон Павлович Чехов: „Галеб“, режија Жанко Томић;
- Гина, Бранислав Нушић: „Ожалошћена породица“, режија Дејан Мијач;
- Саоме, Н. Фишер: „Ружа ветрова“, режија Харис Пашовић;
- Баба, Душан Јовановић: „Ослобођење Скопља“, режија Жанко Томић;
- Иванка Бикар, Ђорђе Лебовић: „Раванград“, режија Дејан Мијач;
- Сара, Драган Станковић: „Пољуби сјај угаслих звезда“, режија Марин Малешевић;
- Софија П. Фарпухина, Фјодор Михајлович Достојевски: „Ујкин сан“, режија Егон Савин
- Марија, Душан Спасојевић: „Зверињак“, режија Борис Лијешевић
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Александра И. Плескоњић, првакиња”. snp.org.rs. Архивирано из оригинала 28. 11. 2013. г. Приступљено 07. 10. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Александра Плескоњић Илић на сајту PORT.rs
