Пређи на садржај

Егон Савин

С Википедије, слободне енциклопедије
Егон Савин
Егон Савин, позоришни редитељ
Датум рођења(1955-09-02)2. септембар 1955.(69 год.)
Место рођењаСарајевоФНР Југославија

Егон Савин (Сарајево, 2. септембар 1955) српски је и југословенски позоришни редитељ.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици оперских певача. Јеврејског је порекла.[1] Режију је дипломирао 1979. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијачa.

Већ својим првим режијама представио се као један од најзначајнијих српских и југословенских редитеља. Ради као редовни професор на Катедри за позоришну режију Факултету драмских уметности у Београду. Као професоре изнедрио неколико истакнутих позоришних редитеља као што су Ана Ђорђевић, Ана Томовић, Филип Гринвалд, Владан Ђурковић.[2]

Иза себе има седамдесет режија разноврсног драмског репертоара, од савремених домаћих аутора, које је режирао у неформалним трупама, до светских класика, у највећим националним театрима.[3] Радио је широм бивше Југославије: Београд, Загреб, Нови Сад, Скопље, Сарајево, Подгорица, Ријека, Сомбор, Крушевац и Зрењанин. Представе Егона Савина су на гостовањима игране широм света: у Њујорку, Чикагу, Монтреалу, Торонту, Паризу, Бечу, Нансију, Милхајму, Визбадену, Цириху, Тел Авиву, Варшави, Прагу, Будимпешти, Трсту.

  • Награда за режију „Јурислав Коренић“ МЕС Сарајево – 1979.
  • „Златни ловор вијенац“ за режији МЕС Сарајево – 1980.
  • „Три златне звијезде“ за режију МЕС Сарајево – 1981.
  • Награда за режију на Сусрету војвођанских позоришта 1987.
  • Стеријина награда за режију 1989.
  • Награда за режију на Позоришним свечаностима Младеновца 1992.
  • Стеријина Награда за режију 1992.
  • Награда „Бојан Ступица“ за најбољу режију 1992/3
  • Статуета слобода за режију Позоришним свечаностима Младеновца 1993.
  • Стеријина награда за режију 1993.
  • Златна медаља „Јован Ђорђевић“ 1997.
  • Стеријина награда за режију 1997.
  • „Ардалион“ за драматизацију на Југословенском позоришном фестивалу 1999.
  • Стеријина награда за адаптацију 2000.
  • Велика награда ЦНП за режију 2000.
  • Велика награда Гран при В бијенале сценског дизајна 2004.
  • „Ардалион“ за најбољу режију на Југословенском позоришном фестивалу 2004.
  • Награда за најбољу режију „Бојан Ступица“ 2004.
  • „Ћуран“ за најбољу режију на Данима комедије 2005.
  • Стеријина награда за адаптацију 2005.
  • 2005. добитник Статуете Јоаким Вујић коју додељује Књажевско-српски театар из Крагујевца.
  • Априлска награда Града Београда 2005.
  • Награда за режију на Сусрету војвођанских позоришта 2006.
  • „Ћуран“ за најбољу режију на Данима комедије 2006.
  • Стеријина награда за изузетне заслуге 2006.
  • Награда за режију Вршачка Јесен 2007.
  • Награда за режију на Сусрету војвођанских позоришта 2008.
  • „Ћуран“ за најбољу режију на Данима комедије 2008.
  • Јоакимова Награда за режију ЈоакимИнтерФест Крагујевац 2008.
  • Награда за најбољу режију на Међународном фестивалу малих сцена, Ријека 2008.
  • Стеријина награда за режију 2008.
  • Јоакимова награда за режију и Јоакимова награда за сценографију ЈоакимФест Крагујевац 2009.
  • Награда „Дејан Мијач[4]

Одабрана театрографија

[уреди | уреди извор]

Светски класици

[уреди | уреди извор]
  • Ф. М. Достојевски „Злочин и казна“, Битеф Театар, Београд ?
  • М. Горки „На летовању“, ЈДП, Београд
  • Е. Ростан „Сирано од Бержерака“, Народно позориште Београд
  • И. Гончаров „Обломов“, ЦНП Подгорица
  • И. Сингер „Демон“, Народно позориште Београд
  • В. Шекспир „Млетачки трговац“, ЈДП Београд
  • А. Н. Островски, „Шума“, ЈДП Београд
  • Ж. П. Молијер „Тартиф“, ЈДП Београд
  • Ф. М. Достојевски „Ујкин сан“, СНП

Савремени светски писци

[уреди | уреди извор]
  • И. Иредински „Збогом Јудо“ (дипломска представа)
  • Ф. В. Крец „Ни риба ни месо“, Камерни театар 55 Сарајево
  • В. Хавел „Ларго Десолато“, Камерни театар 55 Сарајево
  • С. Шепард „Стање шока“, Народно позориште Београд
  • Е. Бонд „Нигде никог немам“, ЦНП Подгорица
  • Е. Пуиг „Пољубац жене паука“, Звездара театар Београд
  • С. Бекет „Не Ја“, ПРЗ „Нова осећајност“, Београд (1981. године)

Домаћи класици

[уреди | уреди извор]
  • Ј. Стерија „Лажа и паралажа“, СНП Нови Сад
  • Ј. Стерија „Кир Јања“, Народно позориште Београд
  • А. Поповић „Тамна је ноћ“, Култ театар Београд
  • А. Поповић „Мрешћење шарана“, СНП Нови Сад
  • Ј. Стерија „Покондирена тиква“, Народно позориште Београд
  • Д. Киш „Електра“, ЦНП Подгорица
  • М. Крлежа „Господа Глембајеви“, СНП Нови Сад
  • Ј. Готовац/М. Беговић „Еро са онога свијета“, Опера СНП Нови Сад
  • А. Поповић „Свињски отац“, НП Крушевац
  • А. Поповић „Смртоносна мотористика“ Атеље 212
  • Б. Нушић „Тако је морало бити“, ЈДП Београд
  • М. Селимовић „Дервиш и смрт“, Народно позориште Београд

Савремени домаћи писци

[уреди | уреди извор]
  • Д. Ковачевић „Свети Георије убива аждаху“, СНП Нови Сад
  • Љ. Симовић „Чудо у Шаргану“, СНП Нови Сад
  • Љ. Симовић „Путујуће позориште Шопаловић“, СНП Нови Сад
  • Р. Павловић „Шовинистичка фарса“, СКЦ Београд
  • Д. Лесковар „Три чекића“ СНП Нови Сад
  • С. Ковачевић „Ново је доба“ Београдско драмско позориште Београд
  • С. Копривица, „Дуго путовање у Јевропу“, Београдско драмско позориште Београд
  • Н. Ромчевић „Лаки комад“, СНП Нови Сад
  • М. Поповић „Буба“, Звездара театар Београд
  • Б. Радаковић „Кај сад?“, Београдско драмско позориште Београд
  • Д. Спасојевић „Одумирање“, Атеље 212 Београд
  • И. Лалић „Херој нације“, НП „Тоша Јовановић“ Зрењанин
  • М. Фехимовић „Ћеиф“, Београдско драмско позориште Београд[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jevrejski pregled (Glasilo Saveza Jevrejskih opština Srbije); Saša Ristić; Ja sam, u stvari, neostvareni pisac; stranica 7; broj 7-8, jul / avgust 2009.
  2. ^ „Егон Савин”. Факултет драмских уметности у Београду. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  3. ^ „Егон Савин”. Новости. Приступљено 23. 1. 2018. 
  4. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Егон Савин добитник признања „Дејан Мијач. Politika Online. Приступљено 2023-05-30. 
  5. ^ „Званичан сајт Факултет драмских уметности”. Eгoн Сaвин. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]