Јоакимфест (Међународни позоришни фестивал)

Јоакимфест
Јоакимфест
	; Лого Јоакимфеста; Зграда Књажевско-српског театра у Крагујевцу
Датум(и)	7. - 15. октобар
Основан	2006.
Трајање	8 дана
Тип	позоришни
Локација	Књажевско-српски театар, Крагујевац, Србија
Оснивачи	Књажевско-српски театар, Крагујевац
Веб-сајт
	joakimfest.rs

Јоакимфест је Међународни позоришни фестивал који се одржава сваке године од 7. до 15. октобра у Крагујевцу, Књажевско-српском театру (до 2019. Јоакиминтерфест).^[1]

Фестивал је добио име по Јоакиму Вујићу, директору првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године. Домаћин Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ Град Крагујевац.^[2]

Историјат

Међународни позоришни фестивал – ЈоакимИнтерФест, добио је име по једној од најзначајнијих личности српског театра, Јоакиму Вујићу (1772–1847). Писац, комедиограф, преводилац, путник и управник првог српског позоришта основаног у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије 1835. године, Јоаким Вујић је истовремено и најконтроверзнија и најинтригантнија личност српске позоришне историје. Његов слободарски дух, импозантан број дела, који је за собом оставио и све оно што је урадио за почетке развоја организованог театарског живота у Србији, донели су му епитет – „отац српског театра”.

ЈоакимИнтерФест је основан је 2006. године на иницијативу тадашњег директора Књажевско-српског театра, редитеља Драгана Јаковљевића, а уз велико разумевање и подршку Града Крагујевца. Тадашње управе, театра и Града Крагујевца, препознале су потребу за једним интернационалним позоришним фестивалом који би унапредио позоришни живот на овом простору, а верној крагујевачкој публици и упосленицима овог театра пружио увид и информације у нове позоришне токове. Тако је управо Књажевско-српски театар, са својом значајном традицијом, постао покретач више но потребне театарске размене, којом се интензивирао тај сегмент позоришног живота у овом делу Србије, јужно од Београда.

Драган Јаковљевић је, уз значајну помоћ театролошкиње и позоришне критичарке Драгане Бошковић, селекторски посао обављао све до 2011. године. Од 2012. селектори (уједно и уметнички директори) су бирани на најмање две године. Својим селекцијама, значајан допринос фестивалу, дали су: Горан Цветковић (2012–2014), Жељко Јовановић (2015. и 2016), Милош Латиновић (2017. и 2018) и Слободан Савић (2019. и 2020).

Почетком 2019. године избором критичара Слободана Савића, на место селектора и уметничког директора, фестивал мења назив у Јоакимфест (2020), а селектор Савић залаже се за концепт веће интернационалне препознатљивости. Нажалост, ситуација са пандемијом вируса ковид 19, спречила га је да у потпуности реализује све своје идеје и планове.

Јоакимфест је фестивал савременог, модерног, естетски, тематски и поетички референтног позоришта, који избором представа настоји да буде видљив не само у локалној заједници но и у ширем региону. Јоакимфест слави и негује естетски софистицирано, друштвено одговорно, субверзивно и еманципаторско позориште које се хвата у коштац с горућим проблемима и феноменима времена и света у којем живимо. Од оснивања Фестивала до данас, на Јоакимфесту је изведено преко 140 представа из 25 земаља света у којима је учествовало више од 700 позоришних стваралаца. Током свих ових година, Фестивал с подједнаком пажњом прати, како афирмисане ауторе и ауторке интернационалне и домаће позоришне сцене, тако и и оне младе позоришне ствараоце, који управо у Крагујевцу, на Јоакимфесту, добијају подршку и могућност своје шире уметничке афирмације.

Трочлани међународни жири додељује две награде на Фестивалу: Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини и Специјалну награду града Крагујевца.

Домаћин и организатор Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ Град Крагујевац. ^[3]

Награде

Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини
Специјалнa наградa града Крагујевца^[4]

Јоакимова награда за најбољу представу

2006 - Окамењени принц текст Хенинг Манкел, редитељ Марк ван дер Велден, у извођењу Малог позоришта Душко Радовић,^[5]
2007 - Ревизор текст Николај Гогољ, редитељ Хорациу Малаеле, у извођењу Театра комедије из Букурешта,^[6]
2008 - Ћеиф текст Мирза Фехимовић, редитељ Егон Савин, у извођењу Београдског драмског позоришта,^[7]
2009 - Вишњик текст Антон Павловић Чехов, редитељ Александар Дунђеровић, у извођењу Колектив театра из Манчестера,^[8]
2010 - Сан летње ноћи текст Вилијам Шекспир, редитељ Золтан Пушкаш, у извођењу Ујвидеки синхаз из Новог Сада.^[9]
2011 - Црвено по мотивима романа Зовем се црвено Орхана Памука у режији Мартина Кочовског, и у продукцији НЕТА, Нове европске позоришне акције.^[10]
2012 - Marat the Sade Петер Веис у режији Андраша Урбана, Новосадско позориште
2013 - Гребање или како се убила моја бака Тања Шљивар, режија Селма Спахић, БНП Зеница
2014 - Наш разред Тадеуша Слобођанека, у режији Владимира Милчина, продукција Театар за деца и младинци из Скопља.^[11]
2015 - Каинов ожиљак Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, у режији Југа Радивојевића, продукција Шабачког позоришта .^[12]
2016 - Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали Тања Шљивар, режија Мирјана Карановић, продукција Босанско народно позориште Зеница/Камерни театар 55 Сарајево.^[13]
2017 - Шекспир, сонет 66 Вилијем Шекспир у режији Кокана Младеновића и продукцији Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ», из Темишвара, Румунија.^[14]
2018 - Устав Републике Хрватске Анте Томић и Рајко Грлић, режија Винко Брешан, продукција Сатиричко казалиште „Керемпух“, Загреб, Хрватска.^[15]

Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини

2019 - Медејини дечаци по мотивима Еурипидове драме, режија Андреј Мажери, Аполо 111, Букурешт, Румунија.^[16]
2020 - „Зашто је полудео господин Р?“ Рајнер Вернер Фасбиндер, Михаел Фенглер, у режији Боба Јелчића, Југословенско драмско позориште^[17]
2021 - И коње убијају,зар не?“ Народног позоришта из Битоља, Северна Македонија^[18]
2022 - Пристанак Атељеа 212, Србија.
2023. - Што на поду спаваш, режија Кокан Младеновић, СНП Нови Сад, Градско драмско казалиште "Гавела", Народно позориште Сарајево и МЕСС
2024. - Ћелава пјевачица, режија Јагош Марковић, Центар за културу Тиват, Црна Гора.

Специјална награда града Крагујевца

2019. - Ведрана Божиновић - за рад на драматургији представе "Хасанагиница" Новосадског позоришта/Ујвидеки Сзинхаза.^[16]
2020. - Бојани Милановић и Соњи Исаиловић за улоге Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“, Српског народног позоришта, Нови Сад, редитељке Соње Петровић.^[17]
2021. - Марјану Нећаку за изузетан музички концепт у представи „Само глас“ Македонског народног позоришта из Скопља, Северна Македонија.^[18]
2022. - глумцима представе My Name is Goran Stefanovski Драмског театра Скопље, Северна Македонија.
2023. - Кокану Младеновићу за режију представе Што на поду спаваш, СНП Нови Сад, Градско драмско казалиште "Гавела", Народно позориште Сарајево и МЕСС
2024. - Кати Ђармати, за драматизацију романа Очеви и оци Слободана Селенића, у режији Вељка Мићуновића и продукцији Народног позоришта у Београду.

Фестивали

1. Јоакимфест – 2006.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

Театар Јоаким Вујић из Крагујевца (Србија), представа Последње мене, аутор Фурио Бордон, режија и сценографија Масимо Лукони.
Мало позориште Душко Радовић из Београда (Србија), представа Окамењени принц, аутор Хенинг Манкел, сценска адаптација Марк ван дер Велден.
Позоришна група из Манчестера (Енглеска), представа Новац у његовом џепу, аутор Мери Џонс, редитељ Едвард Џејмс Бенет.
Београдско драмско позориште из Београда (Србија), представа Мала трилогија смрти, аутор Елфриде Јелинек, режија Небојша Брадић.
Театар плус и Херцегновско позориште из Херцег Новог (Црна Гора), представа Ноћ Богова, аутор Миро Гавран, режија Југ Радивојевић.
Српско народно позориште из Новог Сада (Србија), представа Грета Стр. 89., аутор Лук Хибнер, режија Борис Лијешевић.
Сцена Маска из Шапца (Србија), представа Клара догодило се нешто неочекивано, аутор А. и И. Томашевић, режија Иван томашевић.
Гледалишче Глеј из Љубљане (Словенија), представа Љубав дуга три дана и три ноћи, режија Томаж Штруцл.
Народно позориште из Ниша (Србија), представа Емигранти, аутор Славомир Мрожек, режија А. Михаиловић, В. Посавец.
Театар Ал Давила из Питештија (Румунија), представа Екстрем, аутор Вилјам МАстосимоне, режија Дан Тудор.
Театар Ругантино из Загреба (Хрватска), представа Са ће Божо, сваки час, аутор И. Иванишевић, режија Марио Ковач.

Пратећи програм

Народно позориште из Ужица (Србија), представа Пилад, аутор П. П. Пазолини, режија Андреа Паћото.
Мултимедијални перформанс аутора Александра Саше Дунђеровића Суђење Харолду Пинтеру.

Жири

Драгана Бошковић, театролог (Србија) - председник,
Снежана Ковачевић, костимограф (Србија),
Џон Мердок, драмски писац (Енглеска),
Пјер Валтер Полиц, редитељ (Немачка).

Најбоља представа

Награду за најбољу представу на Првом ЈоакимИнтеФесту добила је представа Окамењени принц, Малог позоришта Душко Радовић из Београда. Редитељ, Марк ван дер Велден и његови глумци, Горан Јевтић и Иван Томић, успели су да превазиђу позоришни језик, да испричају причу за сва времена у којој учествујемо сви ми. Отварање према свету, изолованост од осталог света, само су поводи у оквиру којих је екипа Окамењеног принца нашла инструменте да исприча сопствени живот, са и без лажи, а без помоћи видео-трака. Међународни жири захваљује на задовољству учествовања у оваквом перформансу.

2. Јоакимфест – 2007.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

Народно позориште Републике Српске из Бање Луке (Република Српска), представа Породичне приче аутор Биљана Србљановић, редитељ Јовица Павић.
Битеф театар из Београда (Србија), представа Превара, аутор Харолд Пинтер, редитељ Жанко Томић.
Театар комедије из Букурешта (Румунија), представа Ревизор, аутор Николај Васиљевич Гогољ, редитељ Хорациу Малаеле.
Књажевско-српски театар из Крагујевца (Србија), представа Бајка о мртвој царевој кћери, аутор Николај Кољада, редитељ Бошко Димитријевић.
Московски обласни државни театар младих из Москве (Русија), представа Моцарт и Салијери аутор Александар Пушкин, редитељ Валериј Персиков.
Мозаик позоришна група из Барселоне (Шпанија), представа У љубави, сценарио и режија Едуард Кодина Пујолрију.
Словенске коморне дивадло, Мартин (Словачка), представа Иванов, аутор Антон Павлович Чехов, редитељ Роман Полак.
Народно позориште из Мостара (Босна и Херцеговина), представа Дервиш и смрт, утор Меша Селимовић, редитељ Ерол Кадић.
Бетон хала театар из Београда (Србија), представа Антигона, аутор Бертолд Брехт, редитељ Ивана Вујић.
НУЦК - Антон Панов из Струмице (Македонија), представа Гола Вера, аутор Ђорђе Милосављевић, редитељ Александра Ковачевић.
Позориште Добрица Милутиновић из Сремске Митровице (Србија), представа Дон Жуан се враћа из рата, аутор Еден фон Хорват, адаптација и режија Владимир Лазић.
Театар Ал. Давила из Питештија (Румунија), представа Фројдов канабе, аутор Корнел Удреа, редитељ Матеи Вароди.
Народно позориште из Суботице (Србија), представа Фритцспеил, аутор Борис Сенкер, редитељ Роберт Рапоња.

Пратећи програм

Књажевско-српски театар и АКХ Лицеум из Крагујевца (Србија), представа Седам, по Есхиловој трагедији Седморица против Тебе, редитељ Урош Јовановић.

Жири

Иван Клеменц, глумац, редовни професор на Академији уметности у Новом Саду на предметима мачевање и сценски покрет, Србија
Драгана Бошковић, театролог из Београда, Србија,
Криса Мантака, костимограф, доцент на Школи за ликовну уметност у Солуну - Грчка,
Љубослав Мајера, редитељ, професор глуме на Академији уметности у Новом Саду и Академији драмске уметности у Банској Бистрици, Словачка - Србија,
Мирча Гицулеску, књижевник и позоришни критичар из Букурешта - Румунија.

Најбоља представа

Прецизно стилизована, стилски осмишљена, визуелно и семантички тачна представа у којој се истиче доследна тимска игра глумачке екипе и која држи пажњу и увлачи публику у себе је представа рађена по тексту Н. В. Гогоља у режији Хорацију Малаелеа и извођењу Театра комедије из Букурешта - Ревизор.

3. Јоакимфест – 2008.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

Књажевско-српски театар из Крагујевца (Србија), представа Теза. Аутори П. Мид, Џ. Дјукс и Д. Парнел; редитељ Дан Тудор.
Словенско народно гледалишче из Марибора (Словенија), представа Интимни аутопортрет Фриде Кало. Аутор Славенка Миловановић Прегељ и Ивана Вујић, редитељ Ивана Вујић.
Народно позориште Републике Српске Бања Лука (Република Српска), представа Дивље месо. Аутор Горан Стефановски, редитељ Лари Запиа.
Драмско-луткарски театар из Враца (Бугарска), представа Сан летње ноћи. Вилијам Шекспир, редитељ Николај Пољаков.
Народно позориште из Ужица (Србија), представа Уметност и доколица. Аутор Стив Тешић, редитељ Немања Ранковић.
Театар Ал. Давила из Питештија (Румунија), представа Скин Дип. Аутор Пол Мид, редитељ Дан Тудор.
Београдско драмско позориште из Београда (Србија), представа Ћеиф. Аутор Мирза Фехимовић, редитељ Егон Савин.
Театар Форме, Вроцлав (Пољска), представа Глад. Аутор Кнут Хамсун, редитељ Јозеф Маркоцки.

Пратећи програм

Ауторски пројекат Ларе Јанкович у копродукцији Културног друштва Б-51 (Фестивал Експонто) из Љубљане (Словенија), представа Као ја. Редитељ Зијах А. Соколовић.

Жири

Горги Јолевски, глумац, Скопље, Македонија (председник),
Ерси Василикиоти, редитељ, Солун, Грчка,
Марија Васиљевић, глумица, Крагујевац, Србија,
Тунчер Мухамет Нурулах, сценограф, редитељ, Истанбул, Турска,
Небојша Дугалић, глумац, Београд, Србија.

Најбоља представа

Награду за најбољу представу добила је представа Ћеиф Мирзе Фехимовића у режији Егона Савина у продукцији Београдског драмског позоришта из Београда, Србија. Представа Ћеиф је трагикомична прича о повратку човечности, подсећање на оно што осећамо и што јесмо у времену које је учинило све да свако чуло у нама отупи. Она нам нуди огледало у коме не само да препознајемо себе већ смо позвани да том истом огледалу постављамо питања. Оно нас разголићује али тим разголићењем и очишћава кроз истинито сведочење о оном што је у нама најљудскије.

4. Јоакимфест – 2009.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

Књажевско-српски театар из Крагујевца, (Србија) и Колектив Театар, Манчестер, Енглеска, представа Клуб Нови светски поредак, по мотивима текстова Харолда Пинтера, Хајнера Милера и Платона, редитељ Александар Дунђеровић.
Театар Ругантино из Загреба, Хрватска, представа Бог масакра, аутор Јасмина Реза, редитељ Франка Перковић.
Театар Ал. Давила из Питештија, Румунија, представа Дон Жуан, аутор Жан Батист Поклен Молијер, редитељ Богдан Чаба.
Колектив Театар Ливерпул, Манчестер и Лондон, Енглеска, представа Вишњик, аутор Антон Чехов, редитељ Александар Дунђеровић.
Мал Драмски Театар, Битола и Нов Театар, Охрид, Република Македонија, представа Граница, аутор Венко Андоновски, редитељ Софија Ристевска.
Мал Драмски Театар, Битола, Република Македонија, представа Друга страна, аутор Дејан Дуковски, редитељ Мартин Кочовски.
Народно позориште Ужице, Србија, представа Родољупци, аутор Јован Стерија Поповић, редитељ Лари Запиа.
Позоришна трупа, Нортечптон, САД, представа Милошевић у Хагу, аутор Милан Драгићевић, режија Шерил Студлеј (енгл. Sheryl Stoodlay) и Милан Драгићевић.
Театар Кореја, Леће, Италија, представа, Страст Тројанки, режија Антонио Пицикато и Салваторе Трамаћере.

Пратећи програм

Шелтер сцена из Крагујевца, Србија, представа Десет дана капетана Постникова, аутор Микаело Борнстеин, редитељ Милић Јовановић. Представа се изводи у част награђених.

Жири

Анастас Попдимитров, глумац, директор Драмско луткарског позоришта, Враца, Бугарска (председник),
Драгана Бошковић, театролог, Београд,
Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.

Најбоља представа

ВИШЊИК, Театар Колектив, Манчестер-Лондон, Енглеска. Представа Вишњик, у промишљеној режији Александра Дунђеровића, на иновативан и оригиналан начин наглашава универзалне вредности Чеховљевог текста и смешта их у савремени контекст данашњег света који је духовност и људскост претворио у робу на тржишту. Представа снажних емоција и са јасном поруком коју истовремено прожимају меланхолија, иронија и цинизам.