Петер Вајс
| Петер Вајс | |
|---|---|
 Петар Бајс (1982) | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Петер Улрих Вајс |
| Датум рођења | 8. новембар 1916. |
| Место рођења | Бабелсберг, Немачко царство |
| Датум смрти | 10. мај 1982. (65 год.) |
| Место смрти | Стокхолм, Шведска |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Мара/Сад Истрага Естетика отпора |
Петер Улрих Вајс (нем. Peter Ulrich Weiss; Бабелсберг, 8. новембар 1916 — Стокхолм, 10. мај 1982) био је немачки писац, сликар, графички уметник и експериментални филмски режисер.[1] Сматра се једним од најважнијих писаца немачког говорног подручја из друге половине 20. века.
Потицао је из породице чешко-јеврејског порекла, те је због нацистичких прогона морао емигрирати из Немачке; избегао је у Велику Британију, потом у Чехословачку, а затим у Шведску, где је на крају формално преузео и држављанство. Био је познат по радикално левим ставовима, као и жестокој критици Вијетнамског рата, а пред крај живота се прикључио комунистичкој странци. Успркос хладноратовској подели, његов талент је признат, али и критички оспораван, и у Западној и у Источној Немачкој, а што је највише дошло до изражаја када је његова драма Истрага године 1965. имала симултану премијеру с обе стране Берлинског зида.[2]
Књижевну репутацију је стекао у послератном немачком свету као заговорник авангардне књижевности, експонент аутобиографске прозе и као политички ангажовани драмски аутор. Међународни успех стекао је драмом Мара/Сад, чија је америчка поставка добила награду Тони, а касније је адаптирана у истоимену филмску адаптацију у режији Питера Брука. Његова драма Истрага, послужила је за ширење расправа о такозваном Vergangenheitsbewältigung то јест полемици о односу Немаца према нацистичкој историји и начинима на које је тај однос активиран у књижевности и култури генерално. Вајсово капитално дело јесте Естетика отпора, објављена у три тома, коју је интернационална критика прогласила за најважнију књигу написану на немачком језику 70-их и 80-их.[3] Његови сликарски радови и авангардни филмови, настали у традицији надреализма, остали су мање познати широј јавности.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Peter Weiss”. www.seagullbooks.org. Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Peter Weiss | German writer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-31.
- ^ Klaus Beutin, Klaus Ehlert, Wolfgang Emmerich, Helmut Hoffacker, Bernd Lutz, Volker Meid, Ralf Schnell, Peter Stein und Inge Stephan: Deutsche Literaturgeschichte. Von den Anfängen bis zur Gegenwart. 5., überarbeitete Auflage. Stuttgart-Weimar: Metzler 1994, S. 595.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Robert Cohen: Understanding Peter Weiss. Trans. Martha Humphreys. Columbia, S.C.: University of South Carolina Press, 1993.
- Peter Weiss. Rainer Gerlach (ed.). Frankfurt/Main, 1984.
- Peter Weiss. Leben und Werk. Gunilla Palmstierna-Weiss and Jürgen Schutte (eds.). Frankfurt/Main 1991.
- Manfred Haiduk: Der Dramatiker Peter Weiss. Berlin, 1977.
- Rethinking Peter Weiss. Jost Hermand and Marc Silberman (eds.). Peter Lang, 2000.
- W.G. Sebald. "The Remorse of the Heart: On Memory and Cruelty in the Work of Peter Weiss." On the Natural History of Destruction. Trans. Anthea Bell. Alfred Knopf, 2003.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
