Алекса Микић
Алекса Микић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1912. |
| Место рођења | Буквик, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1985. |
| Место смрти | Сарајево, СФРЈ |
Алекса Микић (Буквик, 1912 — Сарајево, 1985) био је српски писац.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Алекса Микић је рођен 24. јуна 1912. године у селу Буквик код Брчког.[2]
Дијете сиромашних родитеља, Микић је врло рано морао да се бори за одржавање голог живота. Школовао се нередовно и касно.[2] Средње образовање је стекао најзад похађајући вечерњу гимназију у Сарајеву. Радио је разне послове: био туцач камена на државном путу, послужитељ у сеоској школи, поштар, физички радник на туђим пољопривредним газдинствима, гонич стоке, општински службеник итд. Заправо је и главно инспиративно врело Алексе Микића било његово сеоско детињство, које је било врло тешко, суморно, оскудно у свему осим у нади да ће будућност бити ведрија и лепша. Уз тематску скученост и приметну једноличност у описивању догађаја и доживљаја, Микић је знао да уочи проблем, да га мајсторски експлицира и да се према материји обрађеној у причи одреди на начин прихватљив за децу. У својим прозама он није широко и дубоко захватао живот, него се, најчешће, усмеравао на описивање властитих доживљаја у породици, ужем завичају и крајевима у којима је служио код богатих сељака.[3]
Учествовао је у Народноослободилачком рату. Послије рата, од 1948. до 1956. године уредник је у редакцији сарајевског дневног листа "Ослобођење".[2] Затим је један од оснивача и дугогодишњи уредник познатог листа за младе "Мале новине".[2] Једно вријеме је био и секретар Удружења књижевника Босне и Херцеговине.
Између два рата Микић је објављивао приче за одрасле и припадао је групи сељака писаца.[2] Али главнину свог писања посветио је дјеци.
Умро је 1985. године у Сарајеву.[4]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- "За плугом", приче, 1939.
- "Марамица", приче за дјецу, Полет, Сарајево, 1950.
- "Дјечаци из одреда", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1953.
- "Сунчана обала", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1954.
- "Пјесма на Коњуху", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1956.
- "Мале приче о великој дјеци", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1957.
- "Пријатељи из Смогве", приче за дјецу, Народна просвјета, Сарајево, 1959.
- "Пионирка из Врањица", приче за дјецу, Младост, Загреб, 1960.
- "Приче о малим борцима", Младост, Загреб, 1962.
- "Дјевојчица са плаката", роман за дјецу, Веселин Маслеша, Сарајево, 1964.
- "Звоници и даљине", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1976.
- "Преко ријеке", роман за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1981.
- "Ватре на Козари", избор приповједака, Ослобођење, Сарајево, 1981.[5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Aleksa Mikić”. mojalektira.com. Приступљено 5. 2. 2022.
- ^ а б в г д Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 496.
- ^ „Уметничко и поучно у причама за децу Алексе Микића”. zmajevedecjeigre.org.rs. Архивирано из оригинала 03. 10. 2017. г. Приступљено 2. 10. 2017.
- ^ „Биографија”. mojalektira.com. Приступљено 2. 10. 2017.
- ^ Микић 1990, стр. 217, 218.
Литература
[уреди | уреди извор]- Микић, Алекса. Сунчана обала (PDF).