Пређи на садржај

Алекс Тарнер (музичар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Алекс Тарнер
Тарнер на наступу 2018. године
Лични подаци
Пуно имеАлександар Давид Тарнер
Датум рођења(1986-01-06)6. јануар 1986. (39 год.)
Место рођењаШефилд, Уједињено Краљевство
Занимањепевач, гитариста, текстописац
Музички рад
Активни период2002—данас
Жанринди рок, гаражни рок, психоделични рок, арт рок, барокни поп
Инструментигитара, клавијатура
Издавачке кућеДомино
Остало
Повезани чланциАрктик манкиз

Александар Давид Тарнер (Шефилд, 6. јануар 1986) енглески је музичар. Он је водећи вокалиста, гитариста и главни текстописац енглеске инди рок групе Арктик манкиз.[1][2] Као једино дете двоје наставника, Тарнер је одрастао у предграђу Шефилда. Такође је снимао за свој споредни пројекат „The Last Shadow Puppets“ и као соло уметник за музику филма „Подморница“ (Submarine).

Младост

[уреди | уреди извор]
Тарнер, Октобар 2005.

Тарнер је рођен у Шефилду, као једино дете[3] родитеља Пени и Давида. Отац му је такође одрастао у Шефилду, док му је мајка из Амершама. Оба родитеља су му радила у локалној средњој школи; мајка као професорка немачког језика, а отац као професор физике, као и професор музике.[4] Тарнер је узимао часове клавира до своје осме године[5][6][7] и био је изложен разним врстама музике код куће, као што је музика Френка Синатре, Карпентерса, Битлса, Лед Зепелина, Бич Бојса, Дејвид Боуиа и Иглса.[6][8][9] Отац му је био велики љубитељ џез музике и био је члан разних великих оркестара, где је свирао саксофон, кларинет и клавир.

Тарнер се школовао у средњој школи Стокбриџ (1997—2002). Потом је провео две године на колеџу Барнсли (2002—2004),[10] где је студирао енглески језик, психологију (само прву годину), музичку технологију и медије. Након колеџа, Тарнерови родитељи су се нерадо сложили да му допусте да одложи факултет годину дана како би наставио своје музичке амбиције.[11]

Тарнер и Мет Хелдерс постали су пријатељи са седам година;[12][13][14] били су комшије и похађали исту основну школу.[15][16] Упознали су Ендија Николсона у средњој школи,[17] и већи део својих тинејџерских година су провели слушајући реп извођаче попут Др. Дреа, Ву-Тенг Кланаа Ауткаста, Сајпрес Хила и Рутс Манува.[18] Након пробијања Строукса,[9] Тарнера су привукле гитарске групе као што су Хајвс и Вајт Страјпс.[7] Тарнер је присуствовао првом музичком наступу 2002. године, гледајући Вајнсе у Манчестеру. Године 2003,[19] у седамнаестој години, отпутовао је у Лондон са Хелдерсоном и Николсоном да би гледали наступ Строукса у Алекандра Палати, где су упознали  Пита Доертија у публици.[18]

Музичка каријера

[уреди | уреди извор]

Формирање Арктик Манкиза (2002—2004)

[уреди | уреди извор]

Тарнерови родитељи су му купили гитару за Божић 2001. године.[20][21] У интервјуу 2013. године, Тарнер наводи да је у том периоду први пут почео да пише песме, користећи бас гитару и велики избор микрофона.[22] Средином 2002. године Тарнер, Кук, Николсон и Хелдерс су одлучили да формирају бенд. Назив Арктик Макниз је Кук смислио. Тарнер првобитно није желео да буде певач; одређени број ученика, укључујући Глин Џоунса, пробао је пре него што је Тарнер постао главни певач.[21][23][24] Сва четворица су првобитно били почетници на својим инструментима; вежбали су у Тарнеровој и Хелдерсоновој гаражи, а касније у неискоришћеном складишту у Вату. У почетку су оригиналне песме бенда користиле бесмислене речи,[23] али је Тарнер постепено почео да дели своје текстове са својим колегама. Вежбали су годину дана пре свог првог наступа. Њихова прва свирка била је у петак, 13. јуна 2003. године у локалном пабу под називом „Грожђе“. Њихов реперотар састојао се од осам песама, од којих су пет биле оригиналне.[25]

Први албуми и комерцијални успех (2005—2007)

[уреди | уреди извор]

У мају 2005, издали су свој први ЕП, Five Minutes With Arctic Monkeys. Бенд је потписао уговор са Домино Рекордс 2005. године. Њихов први албум Whatever People Say I Am, That's What I'm Not, објављен у јануару 2006. и постао је најбрже продани деби албум у историји британске музике.[26] Тај албум се често сматра концептуалним албумом, који се односи на ноћни живот у Великој Британији.[27] Њихов други албум, Favourite Worst Nightmare, објављен је у априлу 2007. године. Снимили су концерт у Манчестеру, где је Ричард Холи гостовао.[28]

Доба потцењивања (2007—2008)

[уреди | уреди извор]
Тарнер, током наступа "Last Shadow Puppets" 2008. године

Тарнер је снимио албум са Мајлз Кејном, Џејмс Фордом[29] и Овен Палетом. Назвали су бенд Лест Шедоу Папетс и албум Доба потецењивања објављен је 21. априла 2008. године. У својој првој недељи продаје постигао је прво место. До краја 2008. године завршили су малу турнеју под покровитељством лондонског филхармонијког оркестра, почевши од 19. августа у Портсмаут Гилдхали.[30]

Трећи и четврти албум (2009—2012)

[уреди | уреди извор]
Тарнер на "Lollapalooza" 2009. године

Трећи албум Арктик Манкиза, Хамбаг, објављен је августа 2009. године. Продуцент албума је био Џош Хоми, коме су Арктик Манкизи свирали у Хјустону у октобру 2007.[31] Тарнер је затим написао и изводио свих шест нумера за звучни запис за Подморницу, први филм Ричарда Ајоаде, пријатеља и директора разних музичких спотова Арктик Макниза. Записи су објављени 18. марта 2011. године у Великој Британији и САД. Четврти албум Арктик Манкиза, Suck It and See, објављен је у јуну 2011. године.

АМ (2013—2015)

[уреди | уреди извор]
Тарнер на "Lollapalooza" 2011. године

АМ је објављен у септембру 2013. Тарнер је почео да пише песме за пети албум бенда (касније називан АМ) док је обилазио САД са Блек кизом.[32] Албум је написан и снимљен у Лос Анђелесу. Код метакритичара, који одређује нормализовану оцену од 100 критика главних критичара, албум је добио просечну оцену од 81, на основу 34 прегледа.

Tranquillity Base Hotel & Casino (2018)

[уреди | уреди извор]

У децембру 2016. године, Алек Тарнер је потврдио Би-Би-Сију да је бенд започео на снимању шестог студијског албума. У мају 2017. године појавиле су се фотографије бенда како раде на новој музици у Лос Анђелесу. Дана 5. априла 2018. бенд је најавио име предстојећег албума Tranquillity Base Hotel & Casino који је објављен 10. маја 2018. године.

Имиџ у јавности

[уреди | уреди извор]
Тарнер, на наступу у Калифорнији 2013.

Тарнера знају као човека који нерадо даје интервјуе. По објављивању дебитантског албума, Тарнер и његове колеге су постали познати по мањку интересовања за самопромоцију и по неповерењу према медијима, чак су и напустили прес-конференцију у Паризу.[33][34] Иако је био познат по екстравагантном понашању на сцени, Тарнер је током давања интервјуа углавном био мање причљив.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Тарнер је од 2007. до 2011. године био у јавној вези са Алексом Чанг.[35] Иако више нису заједно, и даље себе сматрају „најбољим пријатељима“.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Arctic Monkeys go rap - News - QTheMusic.com” (на језику: енглески). 15. 7. 2011. Архивирано из оригинала 15. 07. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2018. 
  2. ^ „Arctic Monkeys – Intelligent indie-rock from Sheffield”. Clash Magazine (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2018. 
  3. ^ „Toronto Sun”. Toronto Sun (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2018. 
  4. ^ Day, Elizabeth (26. 10. 2013). „Arctic Monkeys: 'In Mexico it was like Beatlemania'”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2018. 
  5. ^ Armitage, Simon (11. 7. 2009). „Simon Armitage meets Arctic Monkeys”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2018. 
  6. ^ а б „Drinks With: Arctic Monkeys « American Songwriter”. American Songwriter (на језику: енглески). 12. 3. 2010. Архивирано из оригинала 23. 05. 2018. г. Приступљено 12. 5. 2018. 
  7. ^ а б Hilburn, Robert (2. 4. 2006). „Welcome to the jungle”. Los Angeles Times (на језику: енглески). ISSN 0458-3035. Архивирано из оригинала 29. 09. 2015. г. Приступљено 12. 5. 2018. 
  8. ^ „Alex Turner | Pitchfork”. pitchfork.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2018. 
  9. ^ а б „Progress Report: Arctic Monkeys”. Stereogum. 31. 5. 2011. Приступљено 12. 5. 2018. 
  10. ^ „Former Barnsley College Students receive Royal Appointment”. 4. 3. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2018. 
  11. ^ „Go nuts with the Monkeys - Manchester Evening News”. 4. 3. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2018. 
  12. ^ McLean, Craig (31. 10. 2013). „Arctic Monkeys: 'We’ve raised the bar as a live band'” (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 12. 5. 2018. 
  13. ^ park7. „Aren't fooling around (Part 1 of 2) - Prefixmag.com”. Prefixmag.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 06. 2018. г. Приступљено 12. 5. 2018. 
  14. ^ „Interview: Matt Helders of the Arctic Monkeys” (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2018. 
  15. ^ BBC. „Jill Helders: Arctic Mummy” (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2018. 
  16. ^ Harrington, Richard (24. 3. 2006). „Arctic Monkeys Take Rapid Climb in Stride”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 12. 5. 2018. 
  17. ^ McLean, Craig (1. 1. 2006). „Craig McLean spends three months on the road with the Arctic Monkeys”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2018. 
  18. ^ а б „Hanging Out With Andy Nicholson: Ex-Arctic Monkey, Producer & Photographer”. Orbiter Lover (на језику: енглески). 29. 1. 2015. Приступљено 12. 5. 2018. 
  19. ^ McLean, Craig (5. 3. 2006). „Interview: Craig Nicholls”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2018. 
  20. ^ „Arctic Monkeys: Read Their First Ever NME Feature - NME”. NME (на језику: енглески). 5. 4. 2011. Приступљено 13. 5. 2018. 
  21. ^ а б „Alex Turner: That's what he's not. So what is he? - Profiles, People - The Independent”. 17. 5. 2011. Архивирано из оригинала 19. 01. 2009. г. Приступљено 13. 5. 2018. 
  22. ^ zu (4. 7. 2015), Arctic Monkeys Interview with Grammy.com 2013, Приступљено 13. 5. 2018 
  23. ^ а б „Leeds Music Scene”. www.leedsmusicscene.net (на језику: енглески). Приступљено 13. 5. 2018. 
  24. ^ „Monkey business”. The National (на језику: енглески). Приступљено 13. 5. 2018. 
  25. ^ McLean, Craig (21. 11. 2009). „Arctic Monkeys hit their stride”. The Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Приступљено 13. 5. 2018. 
  26. ^ „Arctic Monkeys make chart history” (на језику: енглески). 2006. Приступљено 13. 5. 2018. 
  27. ^ „Whatever People Say I Am, That's What I'm Not”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 06. 11. 2013. г. Приступљено 13. 5. 2018. 
  28. ^ BBC. „Interview: Richard Hawley” (на језику: енглески). Приступљено 13. 5. 2018. 
  29. ^ „Arctic Monkey plans side project”. Digital Spy (на језику: енглески). 2. 8. 2007. Приступљено 13. 5. 2018. 
  30. ^ „Culture”. The Telegraph (на језику: енглески). 8. 3. 2017. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 18. 06. 2019. г. Приступљено 13. 5. 2018. 
  31. ^ „Arctic Monkey Alex Turner gives Uncut the lowdown on new LP! - Uncut”. Uncut (на језику: енглески). 3. 8. 2009. Приступљено 13. 5. 2018. 
  32. ^ „Arctic Monkeys' Alex Turner: 'I want to start writing follow-up to 'Suck It And See - NME”. NME (на језику: енглески). 9. 3. 2012. Приступљено 13. 5. 2018. 
  33. ^ „Arctic Monkeys: Too much monkey business”. The Independent (на језику: енглески). 26. 5. 2006. Приступљено 13. 5. 2018. 
  34. ^ „No more Monkeying around for Alexa Chung as she splits with Arctic frontman Alex Turner”. Mail Online. Приступљено 13. 5. 2018. 
  35. ^ Swash, Rosie (10. 10. 2007). „Monkey see, monkey woo: Alex Turner finds love at Q awards”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 13. 5. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Алекс Тарнер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алекс_Тарнер_(музичар)&oldid=28538352”