Алеп
Алеп арап. حلب | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Сирија |
Покрајине | Алеп |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 2.098.210 |
— густина | 9.537,32 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 36° 11′ 58″ С; 37° 09′ 44″ И / 36.199444° С; 37.162222° И |
Апс. висина | 379 m |
Површина | 220 km2 |
Позивни број | www.alp-city.org/ |
Алеп ﺣَﻠَﺐ, Helep, Halep, ܚܠܒ | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Стари град Алеп |
Место | Mount Simeon District, Алепски вилајет, Aleppo Eyalet, Mount Simeon Subdistrict, Сирија |
Координате | 36° 12′ С; 37° 10′ И / 36.2° С; 37.16° И |
Површина | 190 km2 (2,0×109 sq ft) |
Критеријум | културна: iii, iv |
Референца | 21 |
Упис | 1986 (10. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/21 |
Алеп (арап. حلب — Халаб; грч. Αλεππο) је популационо други највећи град у Сирији[а] и главни град истоимене покрајине. Према процени из 2021. било је 2.098.210 становника. Град има стратешки положај на прелазу из Мале Азије у Блиско-источни регион, недалеко од Средоземног мора у непосредној близини старог и некада развијеног града Антиохије који се налази на путу од Алепа до Средоземног мора што представља раздаљину од 150 km. Град се такође налази подједнако удаљен од Средоземног мора на западу и реке Еуфрат на истоку. Центар града је стављен на УНЕСКО-ву листу Светске баштине 1986. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Град је постојао у старом веку, спомиње се у другом миленијуму пре нове ере, под Арабљанима је од 638. године, под Турцима Селџуцима од 1090. до 1117. године под опсадом Крсташа од 1118. до 1124. године. Монголи су га опустошили 1260. године, а Тамерлан 1401. Био је под турском влашћу од 1517. до 1918. године. Разорен је у земљотресима 1822. и 1830. године.[4] За време грађанског рата у Сирији 2012. и 2013. године су у Алепу вођене борбе између снага лојалних председнику и опозиционара.
Током 28. новембра 2024. опозиционе снаге су извеле офанзиву, те су већ 29. новембра град и заузеле.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Сук (базар, пијаца) у Алепу познат је по изузетној величини и старости. Дужина наткривених трговачких улица у алепском суку достиже 30 km[5].
- Цитадела (тврђава) на вештачком брду издигнутом 50 m, окружена одбрамбеним шанцем, из тринаестог је века. Насеље које се у њој налазило је значајно уништено у земљотресима. Данас цитадела представља туристичку атракцију и археолошки локалитет у самом центру града.
- Велика џамија из 713. године у центру града, у којој се налазе мошти Светог Захарије, оца Јована Крститеља. Изградња данашње џамије почела је 1158. године, али је она значајно оштећена у монголским освајањима у 13. веку. Минарет џамије изграђен је за време Турака, а висок је 45 m.
- Алепски бор је врста бора која је заступљена у овом делу Сирије, а среће се и у читавом Средоземљу.
- град Алеп је постојбина сапуна који се и данас производи, и представља значајан производ типичан за град.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Сук у Алепу
-
Сук у Алепу
-
Минарет велике џамије
-
Двориште велике џамије
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ До 2012. године популационо највећи град Сирије био је Алеп са 2,3 милиона становника[1][2]да би за време грађанског рата у тој земљи дошло до великог егзодуса становништва, превасходно током Битке за Алеп која је трајала у периоду од 2012. до 2016. године, након чега је број становника у овом граду нагло опао. Данас је Алеп, вероватно, популационо други највећи град Сирије мада за то не постоје релевантни подаци јер није спроведен скорији попис становништва.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2012)
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 33. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Violations Documention Center in Syria: Aleppo (19-07-2012–22-12-2016)”. Violations Documenting Center. Архивирано из оригинала 05. 12. 2018. г. Приступљено 11. 01. 2017.
- ^ Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
- ^ „syriagate.com - syriagate Resources and Information”. Архивирано из оригинала 06. 07. 2009. г. Приступљено 21. 03. 2009.