Пређи на садржај

Алиталија

С Википедије, слободне енциклопедије
Алиталија
Alitalia
IATA ICAO Ознака
AZ AZA ALITALIA
Основана1946. године
ЧвориштеАеродром Леонардо да Винчи
Клуб путникаMilleMiglia
Аеродромски салонVIP Lounge
АлијансаСкајТим
Флота178 (+1 наручен)[1]
Дестинације106
СедиштеРим,  Италија
Веб-сајтwww.alitalia.com

Алиталија (итал. Alitalia — Compagnia Aerea Italiana S.p.A.) је бивша национална авио-компанија Италије са седиштем у Риму. Највеће базе Алиталије су били аеродроми Леонардо да Винчи у Риму и Малпенса у Милану. Алиталија је летела до 28 домаћих и 78 међународних дестинација.

Од 15. октобра 2021. њен власник и наследник је компанија ИТА ервејз.

Историја

[уреди | уреди извор]

Основана је 16. септембра 1946. године као Aerolinee Italiane Internazionali, познатија као Алиталија (Ali - крила, Italia - Италија). Први лет компаније је обављен 5. маја 1947. године између Торина и Рима. Те године, компанија је превезла више од 10.000 путника. У 2001. години, постала је члан SkyTeam.

Алиталија Ербас А330-200.

Од септембра 2017, флота Алиталије, укључујући и Алиталија Сити-Лајнер (Alitalia Citi-Liner) укљуције следеће летелице :

Алиталија Боинг 777-200ЕR.
Стање од децембра 2017. године.
Тип У флоти Наручених Седишта Одредишта
Ербас А319-100 22 138 Домаћа
Ербас А320-200 38 165 (—/165)
180(—/180)
Домаћа, Африка, Блиски исток
Ербас A321-100 12 200 (—/200) Домаћа, Африка, Блиски исток, Европа
Ербас A330-200 14 1 283 (20/—/263) Европа, Азија и Америка
Боинг 777-200ЕР 11 291 (42/—/249)
293 (30/24/239)
Азија, Америка и Блиски исток
Боинг 777-300ЕР 1 382 (30/24/328) Азија, Америка и Блиски исток

У саобраћај улази од октобра 2017. 

Ембраер Е-175 15 88 Домаћа
Ембраер Е-190 5 100 Домаћа
Укупно 178 1
Летелице ван саобраћаја
Тип Број Одредишта
Ембраер Е-170ЛР 2 Домаћа
Макдонел Даглас МД-82 18 Азија, Америка и Блиски исток
Боинг 767-300ЕР 5 Домаћа
Укупно 25

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ CNN - Air France-KLM buys stake in Alitalia, Приступљено 13. 01. 2009. (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]