Амакуса Широ
| Хришћанство у Јапану |
|---|
.jpg) |
| Католички мисионари (1549-1614) |
|
Фрања Ксавијер Косме де Торес Алесандро Валињано Луис Фроис Гаспар Вилела Гаспар Куељо |
| Јапански хришћани (1561-1614) |
|
Јаџиро Клан Омура Клан Арима Отомо Сорин Такијама Укон Кониши Јукинага Хосокава Грација |
| Скривени хришћани (1614-1870) |
|
Амакуса Широ Масуда Јошицугу Јамада Емонсаку |
| Важни догађаји |
|
Забрана хришћанства (1614) Устанак у Шимабари (1637-1638) |
Амакуса Широ (јап. 天草 四郎, око 1620-15. април 1638), правим именом Масуда Токисада, а познат и под хришћанским именом Јероним Амакуса, био је један од вођа устанка јапанских сељака на полуострву Шимабара 1638. године. Овај млади самурај једна је од најтајанственијих личности јапанске историје. У релативно младим годинама предводио је устанике у Шимабари и командовао је одбраном замка Хара, а убијен је када је замак пао. Остала је сачувана његова застава, која приказује хришћанско свето причешће (путир са светим вином) окружено са два анђела.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]
Масуда Широ Токисада, касније крштен хришћанским именом Јероним, рођен је почетком 1620-их, негде на ланцу острва Амакуса, јужно од Кјушу-а, у породици тајних хришћанских верника. Сматра се да је његов отац Петар (јапанско име Масуда Јошицугу) био један од хришћанских самураја. који је преживео пораз код Секигахаре (1600) у служби хришћанског господара Кониши Јукинаге.[2]
Његово избијање на чело устанка сељака и ронина на полуострву Шимабара у децембру 1637. упркос његовој младости и недостатку ратног искуства до данас је неразјашњено. Већина историчара сматра да су га бивши самураји Кониши Јукинаге, у које је спадао и његов отац, који су заправо организовали и водили устанак, изабрали за вођу како би инспирисали скривене хришћане у Шимабари и Амакуси, пошто су бар неколико месеци пре устанка обилазили села и ширили приче о њему као о обећаном Месији послатом са неба да спасе хришћане и баци пагане у пакао. Представљање младог Јеронима Масуде као човека са неба који има натприродне моћи, како су га вође устанка представљале у својим прогласима, силно је ојачало морал устаника, и дало устанку претежно хришћански карактер.[3]
После устаничке победе код замка Хондо, један локални трговац описао га је као нежног младића у простом кимону испод извезене беле одежде, са крстом насликаним на челу, круном од кинеске коприве (Boehmeria nivea) и штапом украшеним конопљом и папирним тракама, као код шинтоистичких свештеника, којим је командовао устаницима око себе. Сачувани извори наводе да је Јероним лично командовао устаницима у неуспелој опсади замка Томиока ().[4]
После пада замка Хара, 15. априла 1638, његову главу идентификовали су његова мајка Марта, која је затим погубљена са остатком његове породице и рођака, и издајник Јамада Емонсаку, који је током опсаде покушао да преда замак владиним трупама, и био једн од ретких помилованих устаника.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 29. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ а б Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. стр. 19—51. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.
- ^ а б Morris, Ivan (2014). The Nobility of Failure : Tragic Heroes in the History of Japan. Cork: BookBaby. стр. 231—284. ISBN 978-4-902075-68-7. OCLC 896799260.
- ^ Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. стр. 87—102. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
