Амбасада Републике Грчке у Републици Србији
Амбасада Републике Грчке у Републици Србији | |
---|---|
![]() | |
Место | Београд ![]() |
Адреса | Француска 33 |
Датум отварања | 18. јануар 1879. |
Амбасадор | Георгиос Дјакофотакис |
Веб-сајт | www |
Амбасада Републике Грчке у Републици Србији (грч. Πρεσβεία της Ελλάδος στο Βελιγράδι) је дипломатско представништво Републике Грчке у Републици Србији.
Амбасада се налази у Француској бр. 33 у Београду.
Тренутни амбасадор је Његова екселенција Георгиос Дјакофотакис.
Историјат дипломатских односа[уреди | уреди извор]
Иако су спорадични контакти постојали вековима уназад, званични дипломатски односи Краљевине Грчке и Краљевине Србије су успостављени 1868. године, када је Александар Доско именован за првог грчког конзула у Београду. Дипломатско представништво Грчке у Београду је отворено 18. јануара 1879. године.[1]
Између септембра 1998. и децембра 2010. године, постојао је Грчки конзулат у Нишу.[2]
Структура амбасаде[уреди | уреди извор]
Досадашњи представници[уреди | уреди извор]
Досадашњи дипломатски представници Грчке у Србији и Југославији, били су:
Георгјос Дјакофотакис, амбасадор, 2019. -
Илијас Илијадис, амбасадор, 2016. - 2019. [3]
Константинос Икономидис, амбасадор, 2013—2016.
Димостенис Стоидис, амбасадор, 2009—2013.
Христос Панагопулос, амбасадор, 2005—2009.
Михаил Спинелис, амбасадор, 2000—2005.
Панајотис Власопулос, амбасадор, 1996—2000.
Михаил Спинелис, отправник послова, 1993—1996.
Константинос Јерокостопулос, отправник послова, 1992—1993.
Елефтериос Карајанис, амбасадор, 1990—1992.
Емануил Спиридакис, амбасадор, 1985—1990.
Димитриос Макрис, амбасадор, 1980—1985.
Димитрис Ираклидис, амбасадор, 1976—1980.
/
Маркос Икономидис, амбасадор, 1973—1976.
Спиридон Тетенес, амбасадор, 1967—1973.
Николаос Кабалурис, амбасадор, 1965—1967.
Димитриос Николареизис, амбасадор, 1960—
Трасивулос Цакалотос, амбасадор, 1957—1959.
Филон Филон, амбасадор, 1954—1957.
Спирос Капетанидис, амбасадор, 1950—1954.
Алексндрос Даљетос, 1946.
К. Диамантопулос, посланик, 1942. - (акредитован код краља у егзилу)
Раул Росетис – Вивикас, 1936—1941.
Леон Мелас, 1930.
Спиридон Полихронијадис, 1925. -
Михаил Цамадос, 1924.
К. Диамантопулос, отправник послова
Николаос Маврундис, посланик, 1919—1923.
Јоанис Кундурјотис, посланик, 1917—
Јоанис Александропулос, 1912.
Јанис Г. Карацас(млађи), посланик, 1910—
Периклис Арјиропулос, отпр. послова 1899— и посланик 1902—1903.
Ј.А. Рицакис, отпр. послова, 1895—
А. Метаксас, отпр. послова
Николаос Делијанис, 1880—1885.[4]
Генадијос, агент и генерални конзул
Александар Доско, конзул, 1868—
Одељење изасланика одбране[уреди | уреди извор]
Изасланици одбране (војни аташеи)[уреди | уреди извор]
пуковник Александрос Родицис, изасланик одбране[5]
Конзуларно одељење[уреди | уреди извор]
У оквиру амбасаде, делују:
- Политичко одељење
- Конзуларно одељење
- Одељење изасланика одбране
- Одељење за економске и трговинске послове
- Одељење за јавну дипломатију
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Билатерални односи са Грчком”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2020. г. Приступљено 12. 09. 2020.
- ^ Грци затварају конзулат у Нишу, РТС, 2010.
- ^ [1], РТС, 8. сеп 2016.
- ^ Некадашњи амбасадори, Амбасада Грчке у Београду - Историја
- ^ „Odeljenje izaslanika odbrane”.