Амнезичко тровање шкољкама
| Амнезичко тровање шкољкама | |
|---|---|
 | |
| Хемијска формула домоинске киселине | |
| Специјалности | ургентна медицина |
| Симптоми | слабост мишића, дезоријентација и краткотрајни губитак памћења |
| Компликације | губитак памћења, смрт |
| Дијагностички метод | детекцијом домоинске киселине у прогутаним шкољкама у количини од 10 мг/кг (10 ппм) |
| Лечење | симптоматско и подржавајуће |
Амнезичко тровање шкољкама (акроним ASP од енг. Amnesic shellfish poisoning) је редак облик тровања шкољкама узрокован једењем шкољки контаминираних токсином домоинске киселине, који производи дијатомеја Pseudonitzchia spp.[1] Ови токсини могу изазвати тешке и по живот опасне неуролошке ефекте. Симптоми укључују слабост мишића, дезоријентацију и краткотрајни губитак памћења. Ови токсини такође могу изазвати гастроентеритис и могу се у почетку манифестовати као гастроинтеритис са дијарејом, нелагодношћу у стомаку, повраћањем и вртоглавицом. Тровање настаје у року од 24 сата након једења токсичних шкољки.
Како се токсини морских шкољки не могу уништити кувањем или замрзавањем, превенција је избегавање употребе потенцијално контаминираних шкољки.
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Шкољке су група морских бескичмењака, који су у гастрономији, као група морских животиња, сврстане у јестиве бескичмењаке. Историјска позадина, која се односи на сакупљање, као и на конзумацију шкољки, датира још из античких времена, јер се сматра да су ови обичаји настали почетком палеолитске ере, која обухвата период од пре око 40.000 година. Временом је направљен низ студија како би се утврдили аспекти који потврђују постојање различитих врста шкољки и њихових својстава.[2] Конзумирање шкољака које су сирове или чак полусирове представља ризик за потрошача, јер ове животиње живе у (води), која може бити контаминирана, а такође неке имају биотоксине, који настају акумулацијом токсичних алги.[2]
Амнезичко тровање шкољкама је први пут пријављено 1987. године на Острву Принца Едварда када су три особе умрле, а преко 100 људи се разболело након конзумирања куваних дагњи. Приближно 50% пацијената имало је јаку главобољу; неки су претрпели конфузију, нападе и кому. Двадесет пет одсто пацијената имало је краткорочни губитак памћења, који је за многе постао трајан. Од више од 100 оболелих, 4 пацијента (4%) су умрла.[3]
Епидемије амнезичког тровања шкољкама су пријављене у Канади, Шкотској, Ирској, Француској, Белгији, Шпанији, Португалији, Новом Зеланду, Аустралији и Чилеу. Уплетене шкољке укључују дагње, капице, разне врсте шкољки и неке ракове.
Етиологија
[уреди | уреди извор]
Силикатна алга дијатомеја производе домоинску киселине (ДА), која улази у ланац човекове исхране преко контаминираних мекушаца. Домоинска киселина је глутаматни агонист, и, док симптоми ASP укључују мучнину, повраћање, дијареју, оно што га разликује од других тровања шкољкама је његово дубоко дејство на централни нервни систем, са пратећом амнезијом.[4]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]
У већини случајева, гастроинтестинални симптоми као што су пролив (дијареја), повраћање и бол у стомаку развијају се у року од 24 сата након једења токсичних шкољки. Главни знаци и симптоми тровања су:
- главобоља,
- губитком памћења (амнезијом)
- когнитивним оштећењем.
У тешким случајевима може доћи до хипотензије, аритмија, офталмоплегије, коме и трајног престанка виталних функција или смрти.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза се поставља лабораторијском потврдом применом:[1]
- Детекција домоинске киселине у прогутаним шкољкама у јестивим ткивима у већој количини од 10 мг/кг (10 ппм);
- Детекцијом домоинске киселине у урину прикупљеном у року од 24 сата од појаве болести.
Терапија
[уреди | уреди извор]
Лечење је симптоматско и подржавајуће.
Тешки случајеви паралитичног тровања шкољкама могу захтевати механичку вентилацију.
Прогноза
[уреди | уреди извор]Преживели могу имати озбиљне антероградне, краткорочне дефиците памћења.
Превенција
[уреди | уреди извор]Тровање шкољкама се може спречити избегавањем употребе потенцијално контаминираних шкољки. Ово је посебно важно у областима током или убрзо након цветања алги, које се локално могу назвати „црвене плиме“ или „смеђе плиме“.
Они који сами беру шкољке треба да провере да ли је подручје из које беру отворено.
Шкољке такође носе значајан ризик од инфекције различитим вирусним и бактеријским инфекцијама, на пример вирусом хепатитиса А, норовирусом, Vibrio vulnificus, Vibrio parahaemolyticus и неколико врста салмонела и шигела.
У идеалном случају, путници у земље у развоју треба да избегавају да једу све шкољке, јер се токсини морских шкољки не могу уништити кувањем или замрзавањем.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Amnesic shellfish poisoning”. www.bccdc.ca (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-27.
- ^ а б „Плодови мора: историја, карактеристике, својства, витамини и још много тога”. HablemosDePeces (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 10. 2022. г. Приступљено 2022-10-10.
- ^ Perl TM, Bedard L, Kosatsky T, Hockin JC, Todd EC, Remis RS (јун 1990). „An outbreak of toxic encephalopathy caused by eating mussels contaminated with domoic acid.”. N Engl J Med. 322 (25): 1775—80. PMID 1971709. doi:10.1056/NEJM199006213222504.. [Medline].
- ^ Isbister GK, Kiernan MC (април 2005). „Neurotoxic marine poisoning.”. Lancet Neurol. 4 (4): 219—28. PMID 15778101. doi:10.1016/S1474-4422(05)70041-7.. [Medline].
Литература
[уреди | уреди извор]- Chan, T. Y. (јун 2015). „Ciguatera fish poisoning in East Asia and southeast Asia”. Mar Drugs. 13 (6): 3466—3478. PMC 4483640
. PMID 26042615. doi:10.3390/md13063466 .–78. - Friedman, M. A.; Fleming, L. E.; Fernandez, M.; et al. (2008). „Ciguatera fish poisoning: treatment, prevention and management”. Mar Drugs. 6 (3): 456—79. PMC 2579736 . PMID 19005579. doi:10.3390/md6030456 ..
- Hungerford JM. (август 2010). „Scombroid poisoning: a review.”. Toxicon. 56 (2): 231—243. PMID 20152850. doi:10.1016/j.toxicon.2010.02.006.–43.
- Isbister, G. K.; Kiernan MC. (април 2005). „Neurotoxic marine poisoning.”. Lancet Neurol. 4 (4): 219—228. PMID 15778101. doi:10.1016/S1474-4422(05)70041-7.–28.
- Palafox NA, Buenoconsejo-Lum LE. (мај 2001). „Ciguatera fish poisoning: review of clinical manifestations.”. J Toxicol Toxin Rev. 20 (2): 141—160. doi:10.1081/TXR-100105733.–60.
- Schnorf, H.; Taurarii, M.; Cundy, T. (март 2002). „Ciguatera fish poisoning: A double-blind randomized trial of mannitol therapy”. Neurology. 58 (6): 873—880. PMID 11914401. doi:10.1212/WNL.58.6.873.–80.
- Sobel, J.; Painter, J. (новембар 2005). „Illnesses caused by marine toxins”. Clin Infect Dis. 41 (9): 1290—1296. PMID 16206104. doi:10.1086/496926.–6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Vernon E. Ansdell Food Poisoning from Marine Toxins - wwwnc.cdc.gov
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
