Пређи на садржај

Ана Билинска Богданович

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Билинска-Богданович
Аутопортрет са прегачом и четкама, 1887.
Лични подаци
Пуно имеАна Билинска-Богданович
Датум рођења(1857-12-08)8. децембар 1857.
Место рођењаЗлатопољ, Руска Империја
Датум смрти18. април 1893.(1893-04-18) (35 год.)
Место смртиВаршава, Конгресна Пољска
Држављанствопољакиња
ОбразовањеAcadémie Julian
Занимањесликарка
Породица
СупружникАнтони Богданович
Уметнички рад
Правацреализам

Ана Билинска-Богданович (пољ. Anna Bilińska-Bohdanowiczowa, рус. А́нна Били́нская-Богдано́вич; Златопољ, 8. децембар 1857 — Варшава, 18. април 1893) била је пољска сликарка, најпознатија по својим портретима. Као представница реализма у сликарству, већи део свог уметничког живота провела је у Паризу, у Француској.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ана Билинска рођена је 8. децембра 1857. године у Златопољу, некада пограничном граду Руске Империје, данас у саставу Новомиргорода. Тамо је провела детињство са оцем који је био пољски лекар. За своје порекло, шаљиво је говорила да „има козачки темперамент, али пољско срце“ (пољ. ma temperament kozaczy, ale serce polskie).[1] Њен први учитељ ликовне културе био је Михал Елвиро Андриолли. После јануарског устанка, који је трајао од 1863. до 1864. године, царска влада је Андриолија прогнала у каторгу. Касније је студирала музику и уметност у Варшави, где је 1877. године постала студент сликара Војђеха Герсона. У то време почела је да излаже своје радове у варшавском Друштву за промоцију ликовне уметности Захета (пољ. Towarzystwo Zachęty Sztuk Pięknych).

Почетком 1882. године, Ана је била пратња својој другарици Клементини Красовској током лечења њене болести у Минхену, Салцбургу, Бечу и на северу Италије. Након тога, Ана се преселила у Париз, где је студирала заједно са Мари Башкирцевом и Емилиом Дин, на Академији Жулијан, на којој је касније и предавала.[2] У Француској је живела до 1892. године, када се удала за Антониа Богдановича, доктора медицине. Након венчаља вратили су се у Варшаву, где је намеравала да отвори женску уметничку школу у париском стилу, али се разболела од срчаних обољења и умрла годину дана касније, 18. априла 1893. године.

Ана Билинска – Богданович је најпознатија по портретима, насликаним са великом интуицијом. Њен Аутопортрет са прегачом и четкама (1887) развио је нову позу аутопортрета стављајући уметницу испред позадине модела, наводећи тако да је она свој модел.[3] Такође је сликала мртву природу, жанровске сцене и пејзаже и била је представник реализма. Њене слике могу се наћи у Народном музеју у Варшави и Народном музеју у Кракову.

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

Ана Билинска позната је по својим реалистичким портретима. Недуго након смрти оца, пристала је да њен портрет у дубокој жалости наслика њена пријатељица Емелин Дин.[4]

И поред импресивних портрета, Анин рад није нашироко познат, чак ни у њеној земљи. Сматра се да је њена прерана смрт разлог недовољне популарности. Међутим Народни музеј у Варшави планира одржавање велике изложбе посвећену раду Ане Билински на којој ће се изложити и Емилин портрет.[4]

Дела Билинске — Богданович била су део изложбе „Жене у Паризу од 1850–1900” одржаној у Паризу 2018. године.[5]

Изабране слике

[уреди | уреди извор]
  • A Negress (Murzynka), 1884, Народни музеј у Варшави
    A Negress (Murzynka), 1884, Народни музеј у Варшави
  • At the Seashore, 1886, Народни музеј у Варшави
    At the Seashore, 1886, Народни музеј у Варшави
  • Breton Woman Standing on a Doorstep, 1889, Народни музеј у Вроцлави
    Breton Woman Standing on a Doorstep, 1889, Народни музеј у Вроцлави
  • Self-Portrait, 1892, Народни музеј у Варшави
    Self-Portrait, 1892, Народни музеј у Варшави
  • Unter den Linden Street in Berlin, 1890, Народни музеј у Варшави
    Unter den Linden Street in Berlin, 1890, Народни музеј у Варшави
  • Cinderella, 1884
    Cinderella, 1884
  • Muscle Man. Semi-nude male, 1885, Народни музеј у Варшави
    Muscle Man. Semi-nude male, 1885, Народни музеј у Варшави
  • Old Man with a Book, 1890s, Народна галерија у Лавову
    Old Man with a Book, 1890s, Народна галерија у Лавову

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Clara Erskine Clement, Women in the Fine Arts from the Seventh Century B.C. to The Twentieth Century A.D., 1904
  • Magdalena Schlender, Die Selbstbildnisse der polnischen Malerin Anna Bilińska (The self-portraits of the Polish painter Anna Bilińska), Hamburg 2005
  • Magdalena Schlender, Anna Bilińska Bohdanowicz, probably 2009.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Renata Higersberger. „Piękna, Skradziona, Odzyskana” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 05. 2014. г. . nimoz.pl
  2. ^ „Anna Bilińska-Bohdanowicz”. Culture.pl. 
  3. ^ Frances Borzello, Seeing Ourselves: Women's Self-Portraiture, 1998.
  4. ^ а б „The Great British Art Tour: time at last to pay Anna Bilinska proper attention”. The Guardian. 28. 1. 2021.  By Katharine Wall, collections manager, Victoria Art Gallery, Bath
  5. ^ Madeline, Laurence (2017). Women artists in Paris, 1850–1900. Yale University Press. ISBN 978-0300223934. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Билинска_Богданович&oldid=28541326”