Анджеј Јасионовски
Анджеј Јасионовски | |||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 29. новембар 1964. | ||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Лођ, Пољска | ||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Пољска | ||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Варшавски универзитет | ||||||||||||||||||||||||||||||
|
Анджеј Едвард Јасионовски (пољ. Andrzej Edward Jasionowski, Лођ, 29. новембар 1964) је пољски дипломата, амбасадор у Србији (2009–2014), Хрватској (2018–2023) и Босни и Херцеговини (2023–).
Биографија
[уреди | уреди извор]У периоду 1986-1989. г. је студирао у Лођу, био је председник Договора Независног удружења студената високих школа у Лођу. Од 1990 г. био је руководилац студентског клуба „Проxима” у Варшави. 1991. године дипломирао је на Факултету права и администрације Варшавског универзитета, специјализација – међународно јавно право[1].
1991.године започео је каријеру у Министарству транспорта и поморске привреде. У периоду 1992–1994 радио у Амбасади Пољске у Нигерију (Лагос) као заменик саветника за економска питања. Почетком 1995. г. преузео је дужност конзула у Амбасади у Алмати у Казахстану. Крајем 1997. г. пребачен је у Генерални конзулат у Стокхолму. 2000.г. почео је да ради у Дирекцији за дијаспору Министарства спољних послова одакле је, на пар месеци, послат у Норвешку (Осло) као вршилац дужности конзула[2].
2001. г. је као посматрач ОЕБСа учествовао у изборима на Косову. 2002.г. послат је у Амбасаду у Хелсинкију – обављао је фукцију шефа Конзуларног одељења. У Министарство вратио 2006.г., где био је постављен на дужност директора Управе за конзуларне послове и дијаспору. Истовремено био је и председник Дисциплинске комисије Министарства (до краја јуна 2009). Од 14.октобра 2009. године до 2014. г. обавлао је дужност Амбасадора Републике Пољске у Републици Србији. У периоду 2016–2017 био је главни директор службе спољних послова. Од 2018. г. до 2023. г. обнашао је дужност Амбасадора у Републици Хрватској[3]. Од 2023. г. Амбасадор у Босни и Херцеговини[4].
Године 2007. Институт народног сећања доделио му је статус жртве комунистичког режима. 2017. г. добио је Криж слободе и солидарности[5]. Андрзеј Јасионовски говори енглески, руски и српски[3].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Komisja Spraw Zagranicznych /nr 103/”. orka.sejm.gov.pl. 02. 04. 2009. Приступљено 14. 01. 2020.
- ^ „Zapis przebiegu posiedzenia Komisji Spraw Zagranicznych /nr 75/”. sejm.gov.pl. 14. 09. 2017. Приступљено 14. 01. 2020.
- ^ а б „Ambasador Nadzwyczajny i Pełnomocny Rzeczypospolitej Polskiej w Republice Chorwacji”. zagrzeb.msz.gov.pl. 11. 04. 2018. Архивирано из оригинала 11. 04. 2018. г. Приступљено 14. 01. 2020.
- ^ „Monitor Polski 2023 r. poz. 1161” (PDF). monitorpolski.gov.pl (на језику: пољски). 2023-10-30. Приступљено 2023-10-30.
- ^ Solidarności, Krzyż Wolności i. „Krzyż Wolności i Solidarności dla Andrzeja Jasionowskiego”. Krzyż Wolności i Solidarności (на језику: пољски). Приступљено 14. 01. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]