Пређи на садржај

Андреас Торкилдсен

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреас Торкилдсен
Лични подаци
Пуно имеAndreas Thorkildsen
Датум рођења(1982-04-01)1. април 1982.(42 год.)
Место рођењаКристијансанд, Норвешка
ДржављанствоНорвешка
Висина1,88 м
Маса90 кг
Спортске информације
СпортБацање копља
ТренерАсмунд Мартинсен
Достигнућа и титуле
Лични рекорди91,59 м (2006)

Андреас Торкилдсен (норв. Andreas Thorkildsen; Кристијансанд, 1. април 1982.) некадашњи је норвешки атлетичар који се такмичио у бацању копља. Био је олимпијски шампион 2004. и 2008., шампион Европе 2006. и 2010. и светски шампион 2009. године. Он је први бацач копља у историји који је истовремено био европски, светски и олимпијски шампион. Такође је био троструки освајач сребрне медаље на светским првенствима: 2005, 2007. и 2011. године. Његов лични рекорд и норвешки рекорд од 91,59 м, постављен 2006. године.[1]

Приватно

[уреди | уреди извор]

Андреасов отац Том Торкилдсен био је бацач копља, који је 1974. бацио лични рекорд од 71,64 метра.[2] [3] Његова мајка Бенте (рођена Амундсен) постала је државна првакиња у трци на 100 метара с препонама 1972. године.[4]

Андреасова веза са Српкињом Кристином Вукићевић, репрезентативком Норвешке у тркама са препонама, изазвала је нежељени публицитет.[5][6] У марту 2011. Вукићевић и Торкилдсен објавили су у норвешким медијима да више нису заједно. [7]

Каријера

[уреди | уреди извор]
Торкилдсен на Светском првенству у Хелсинкију 2005.

Андреас Торкилдсен је почео да се бави бацањем копља са 11 година, а његов отац Том га је тренирао до 1999.[8] Андреас је поставио бројне националне рекорде као тинејџер.[9]

У октобру 2000. је учествовао на Светском јуниорском првенству и освојио сребрну медаљу.

2001. Торкилдсен се преселио у Осло и почео да се такмичи под вођством тренера Асмунда Мартинсена.[10][11][12] Сарадња се показала плодном јер је Торкилдсен убрзо пробио границу од 80 метара, бацивши 83,87 метара у јуну 2001.[13] Ова даљина је била светски јуниорски рекорд све до 2011. године.[14] Учествујући на свом другом Европском првенству за јуниоре, освојио је сребрну медаљу иза Александра Иванова. Обојица су се такмичила на Светском првенству у Едмонтону, и док је Иванов успео да дође до финала, Торкилдсен је завршио на последњем месту са најбољим хицем од само 68,41 метара.[15]

На свом првом Европском првенству, које је одржано у августу 2002. у Минхену, поново није успео да напредује из квалификација. Са најбољим хицем од 78,36 метара завршио је као петнаести.[16]

2003. године завршио је као једанаести на Светском првенству у Паризу.[17]

На Олимпијским играма у Атини 2004. Торкилдсен је бацио 81,74 м у квалификационој рунди.[18] У финалу бацања копља одржаном два дана касније, Торкилдсен је у другом покушају бацио лични рекорд од 86,50 метара. Пошто ривали нису успели да надмаше ову даљину, Торкилдсен је све изненадио освајањем златне олимпијске медаље, а Василевскис и Макаров су освојили сребрну и бронзану медаљу. Торкилдсен је постао други Норвежанин који је освојио златну олимпијску медаљу у бацању копља, после Егила Данијелсена 1956. Коментаришући своју победу, Торкилдсен је описао тај осећај као "потпуно луд".[19]

На Светском првенству 2005. у квалификационој рунди на Олимпијском стадиону у Хелсинкију, само су Питкемеки, Макаров и Торкилдсен успели да пребаце аутоматску квалификациону норму од 81. метра.[20] Киша је пратила ветар следећег дана, стварајући тешке временске услове за финале бацања копља. Торкилдсен, у вођству после три покушаја са даљином од 86,18 метара, на крају је завршио као други иза Андруса Верника из Естоније пошто је овај бацио 87,17 метара у четвртом покушају.[21]

Торкилдсен слави своју златну олимпијску медаљу у Пекингу 2008.

У мају 2006. Андреас је први пут пребацио границу од 90 метара, са 90,13 метара на митингу у Дохи.[22] На митингу у Ослу поново је побољшао свој лични рекорд на 91,59 метара.[23] На Европском првенству 2006. Торкилдсен је победио са даљином 88,78 метара.[24]

Торкилдсен је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу бацивши нови олимпијски рекорд од 90,57 метара. [25]

Торкилдсен је освојио златну медаљу на Светском првенству у Берлину 2009. са даљином од 89,59 метара. Победио је и на Европском првенству 2010. са даљином од 88,37 метара.

На Светском првенству 2011. у Даегуу, Торкилдсен је завршио као други са хицемо од 84,78 метара.[26]

2012. Торкилдсен је завршио као четврти на Европском првенству у Хелсинкију бацивши само 81,55 метара, након што је задобио повреду током загревања.[27] На Олимпијским играма 2012. у Лондону бацио је 82,63 и завршио као шести. Након дисквалификације првобитног освајача сребрне медаље Александра Пјатниције због позитивног допинг теста,[28][29][30] Торкилдсен је промовисан на пето место. Светско првенство следеће године у Москви донело је Торкилдсену шесто место са хицем од 81,06 метара, што се испоставило да је био његов последњи наступ на једном великом међународном такмичењу.[31]

Повреде су га приморале да своју сезону 2014. прерано оконча пред Европско првенство. Касније је одлучио да изостане целу сезону 2015, али је имао за циљ да се врати 2016. Међутим, у мају 2016. Торкилдсен је најавио да се повлачи из активног бављења атлетиком.[32][33][34]

2008. добио је трофеј Европског атлетичара године од Европске атлетске асоцијације, који је објављен 2. октобра 2008. године, а који му је уручен на вечери Европских атлетских награда у Амстердаму 18. октобра.[35] Удружење је навело Торкилдсенов успех на Олимпијским играма у Пекингу и његово пробијање границе од 90 метара као део свог образложења за награду.[36]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Andreas Thorkildsen. iaaf.org. Retrieved on 13 July 2017.
  2. ^ Johannessen, Bjørn Arne (29. 8. 2004). „- Skapt for spyd”. VG (на језику: норвешки). Приступљено 3. 1. 2007. 
  3. ^ Norwegian Athletics Association (1. 1. 2007). „Norwegian all-time list – men's javelin throw”. Архивирано из оригинала 6. 3. 2007. г. Приступљено 17. 3. 2007. 
  4. ^ Norwegian Athletics Association (1. 1. 2007). „Norwegian championships in 100 metres hurdles”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 19. 4. 2007. 
  5. ^ Enerstvedt, Vidar (30. 7. 2006). „Kjæresteparet tok kongepokalene”. VG (на језику: норвешки). Архивирано из оригинала 19. 3. 2007. г. Приступљено 19. 4. 2007. 
  6. ^ Taule, Magnar (31. 7. 2006). „Tok kongepokalen og stakk”. Bergens Tidende (на језику: норвешки). Приступљено 1. 1. 2007. 
  7. ^ Jørstad, Atle (3. 6. 2011). „Brudd mellom Thorkildsen og Vukicevic”. Verdens Gang (на језику: норвешки). 
  8. ^ Johannessen, Bjørn Arne (29. 8. 2004). „- Skapt for spyd”. VG (на језику: норвешки). Приступљено 3. 1. 2007. 
  9. ^ Norwegian Athletics Association (1. 1. 2007). „Norwegian athletics records – boys” (на језику: норвешки). Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 17. 3. 2007. 
  10. ^ Official site Архивирано 25 август 2006 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Norwegian Athletics Association (1. 1. 2007). „Norwegian championships in javelin throw”. Архивирано из оригинала 6. 3. 2007. г. Приступљено 17. 3. 2007. 
  12. ^ Norwegian Athletics Association (1. 1. 2007). „Norwegian all-time list – men's javelin throw”. Архивирано из оригинала 6. 3. 2007. г. Приступљено 17. 3. 2007. 
  13. ^ Norwegian Athletics Association (31. 12. 2001). „Norwegian athletics statistics 2001 – jumping and throwing events”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 17. 3. 2007. 
  14. ^ Athletics Weekly (6. 8. 2006). „World Junior Records and Best Performances”. GBR Athletics. Архивирано из оригинала 2. 3. 2007. г. Приступљено 17. 3. 2007. 
  15. ^ NTB (11. 8. 2001). „Kastet for kort”. NRK. Приступљено 25. 1. 2007. 
  16. ^ „2002 European Championships results, day 2”. The Athletics Site. 7. 8. 2002. Архивирано из оригинала 14. 4. 2013. г. Приступљено 17. 3. 2007. 
  17. ^ NTB (31. 8. 2003). „Thorkildsen: – Kjipt”. NRK. Приступљено 3. 1. 2007. 
  18. ^ CT (26. 8. 2004). „Men's Javelin Throw – Qualification Round”. IAAF. Приступљено 25. 1. 2007. 
  19. ^ CT (28. 8. 2004). „Men's Javelin Throw Final”. IAAF. Приступљено 1. 1. 2007. 
  20. ^ IAAF (9. 8. 2005). „Event Report – Men Javelin Throw Qualification”. IAAF. Приступљено 12. 3. 2007. 
  21. ^ IAAF (10. 8. 2005). „Event Report – Men Javelin Throw Final”. IAAF. Приступљено 1. 1. 2007. 
  22. ^ Norwegian Athletics Association (31. 12. 2006). „Norwegian athletics statistics 2006 – throwing events”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2006. г. Приступљено 17. 3. 2007. 
  23. ^ NTB (2. 6. 2006). „- Jeg kjente at jeg traff!”. NRK (на језику: норвешки). Приступљено 1. 1. 2007. 
  24. ^ „Tero Pitkämäki wins javelin silver in Gothenburg”. Helsingin Sanomat – International Edition. 2. 6. 2006. Архивирано из оригинала 7. 12. 2006. г. Приступљено 1. 1. 2007. 
  25. ^ Solholm, Rolleiv (23. 8. 2008). „Beijing Olympics: Thorkildsen secured Norway's third Gold”. Norway Post. Приступљено 23. 8. 2008. [мртва веза]
  26. ^ „Jeg var heldig som fikk medalje i dag” (на језику: норвешки). NRK. 4. 9. 2011. Приступљено 16. 8. 2017. 
  27. ^ „Thorkildsen trakk seg fra EM-finalen” (на језику: норвешки). NRK. 28. 6. 2012. Приступљено 16. 8. 2017. 
  28. ^ „Thorkildsen-fiasko i OL-finalen” (на језику: норвешки). Dagbladet. 11. 8. 2012. Приступљено 16. 8. 2017. 
  29. ^ „IOC sanctions four athletes for failing anti-doping tests at Beijing 2008 and London 2012”. 9. 8. 2016. Приступљено 16. 8. 2017. 
  30. ^ „Javelin Throw Men - The XXX Olympic Games”. IAAF. Приступљено 16. 8. 2017. 
  31. ^ „Javelin Throw Men - 14th IAAF World Championships”. IAAF. Приступљено 16. 8. 2017. 
  32. ^ „Andreas Thorkildsen avslutter sesongen umiddelbart” (на језику: норвешки). Dagbladet. 23. 7. 2014. Приступљено 16. 8. 2017. 
  33. ^ „Thorkildsen gir opp årets sesong” (на језику: норвешки). VG. 8. 6. 2014. Приступљено 16. 8. 2017. 
  34. ^ „Andreas Thorkildsen legger opp” (на језику: норвешки). TV2. 11. 5. 2016. Приступљено 16. 8. 2017. 
  35. ^ „Andreas Thorkildsen (NOR) is the male Waterford Crystal European Athlete of the Year 2008.”. European Athletic Association. 2. 10. 2008. Архивирано из оригинала 6. 10. 2009. г. Приступљено 2. 10. 2008. 
  36. ^ „Javelin star wins award”. Aftenposten. 2. 10. 2008. Архивирано из оригинала 3. 10. 2008. г. Приступљено 2. 10. 2008. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]