Андреја Дамјанов
| Андреја Дамјанов | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Андреја Дамјанов |
| Датум рођења | 1813. |
| Место рођења | Папрадиште, Османско царство |
| Датум смрти | 16. август 1878. (64/65 год.) |
| Место смрти | Велес, Oсманско царство |
| Уметнички рад | |
| Поље | архитектура |
Андреја Дамјанов или Дамјановић[1] (Папрадиште, 1813 – Велес, 16. август 1878) један је од најзначајнијих црквених градитеља Балкана XIX века.
Живот
[уреди | уреди извор]Дамјанов је рођен у породици мијачких градитеља Рензоваца који су почетком 19. века добегли у Папрадиште из села Тресонча у Реканском крају. Потписивао се као Дамјанов или Дамјановић по имену свог оца, Дамјана. Имао је још три брата, Николу, Косту и Ђорђа, који су такође били градитељи.
Његов деда Јанкул већ је подизао цркве у Серу, Драми, Кавали и Солуну. Отац Дамјан започео је грађење цркава Св. Богородице у Скопљу и Св. Благовештења у Прилепу али је преминуо 1830. пре но што је стигао да их заврши.
Градитељско знање Андреја Дамјанов стицао је вероватно у оквиру своје породице. Поред архитектонских вештина познато нам је да се понекад бавио и иконописањем. Служио се такође и архитектонским приручницима из ренесансне Италије попут оног Јакопа Бароција да Вињоле.
Због арбанашког насиља Дамјанов је с породицом морао да бежи даље па га од средине XIX века налазимо настањеног у Велесу. Ту је и умро 1878. године те је сахрањен у породичној гробници поред цркве Св. Пантелејмона коју је подигао.[1]
Градитељски опус
[уреди | уреди извор]Дамјанов је скупа са својом тајфом (дружином) подигао велики број монументалних православних цркава у Османском царству (тј. Македонији, јужној Србији, Босни и Херцеговини) и у Кнежевини Србији.
Изградњу монументалних цркава налик на средњовековне омогућена је релативно већа толеранција османских власти, мада подизање већине храмова Дамјанова није прошла без проблема, каткада и физичких сукоба и уништавања. Исти толерантнији став произвео је и велики прилив сеоског, хришћанског становништва у градове у којима је недостајало богомоља.
Међу делима Дамјанова истичу се цркве Св. Богородице у Скопљу (1835, коју је започео његов отац), Св. Јована у Кратову (1836), Св. Пантелејмона у Велесу (1840), Св. Илије у Печењевцу код Лесковца (1844)[2], Св. Апостола у Турековцу код Лесковца (1845)[3], храм манастира Св. Јоакима Осоговског (1847-51), Св. Николе у Новом Селу код Штипа (1850), Св. Николе у Куманову (1851), Св. Георгија у Смедереву (1851-54), Силаска Св. Духа на апостоле у Нишу (1857-72), Св. Тројице у Врању (1859-60), Горњем Чичеву код Градског (1861), Саборни храм Рождества пресвете Богородице у Сарајеву (1863-68), Саборну цркву у Пироту (1868) те цркву Св. Тројице у Мостару (1873).[4]
Од профаних грађевина позната нам је Нова касарна у Сарајеву (1854-56) коју је градио за босанског везира Хуршид-пашу.[5]
Особености градитељског стила
[уреди | уреди извор]Градитељство Андреје Дамјанова представља прву фазу у обнови старог, средњовековног стила. Корени ове обнове почивају у црквама подигнутим у Грчкој у почетком XIX века али су надограђивани упознавањем са средњовековним споменицима на просторима којима се тајфа кретала.
Дамјанов је подизао цркве чији је стил и даље хетероген али сада са наглашеним византијским карактером. Већина цркава су тробродне базилике са нешто нижом апсидом, често окружене са три страна тремом. Где год су прилике и материјално стање наручилаца омогућавали цркве имају и куполе. Утицај европских струјања, пре свега барока, огледа се у звоницима и декорацији ентеријера, пре свега иконостаса.[6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Макуљевић 2010, стр. 138.
- ^ Б. Панић-Тасић, Црква Светог Илије у Печењевцу, Лесковачки зборник (38): 165–176.
- ^ „Турековац[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2015. г. Приступљено 17. 02. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Виртуелна 3D реконструкција Цркве Светог Тројства у Мостару crkva-sv-trojice.ba
- ^ Макуљевић 2010, стр. 145.
- ^ А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури, Београд 1997.
Литература
[уреди | уреди извор]- Макуљевић, Ненад (2006). Уметност и национална идеја у XIX веку : систем европске и српске визуелне културе у служби нације. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, (Нови Сад : Будућност). ISBN 86-17-13563-8. COBISS.SR 132448524
- Макуљевић, Ненад (2007). Црквена уметност у Краљевини Србији : (1882-1914) (PDF). Београд: Филозофски факултет, Катедра за историју уметности новог века, (Београд : Colografx). ISBN 978-86-86563-44-6. COBISS.SR 145539340
- Макуљевић, Ненад (2010). Андреја Дамјанов: архитекта позноосманског Балкана (PDF). Зборник Матице српске за ликовне уметности 38. Нови Сад: Матица српска. стр. 137—150.
- Кадијевић, Александар (2007). Један век тражења националног стила у српској архитектури : (средина XIX - средина XX века). Београд: Грађевинска књига, (Нови Сад : АМБ графика). ISBN 978-86-395-0497-7. COBISS.SR 134572812
