Андреј Иванов
| Андреј Иванов | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 6. април 1967. | ||
| Место рођења | Москва, Совјетски Савез | ||
| Датум смрти | 19. мај 2009. (42 год.) | ||
| Место смрти | Москва, Русија | ||
| Висина | 1,93 m | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1987 1988—1990 1990 1991—1994 1994 1995 1996 1996—1997 1997—1998 1998—1999 2000 |
СКА-Хабаровск Спартак Москва Гурија Ланчхути Спартак Москва Динамо Москва Спартак Москва ЦСКА Москва Тирол Инзбрук Гројтер Фирт Алверка Ника |
24 24 0 76 16 9 23 12 9 0 |
(1) (1) (0) (0) (1) (0) (0) (0) (0) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1991 1992 1992—1993 |
 СССР ЗНД Русија |
2 2 11 |
(0) (0) (0) |
Андреј Јевгењевич Иванов (рус. Андре́й Евге́ньевич Ивано́в; 6. април 1967 — 19. мај 2009) био је руски и совјетски фудбалер. Мајстор спорта СССР (1990). Познат по наступима за Спартак из Москве током 1980-их и 1990-их. Играо за репрезентацију СССР, ЗНД и Русије. Као члан тима ЗНД учествовао је на Европском првенству 1992. године.
Каријера
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]Фудбалску каријеру је почео у московском Спартаку, али у почетку се није пробио у први тим и био је позајмљен трећелигашу СКА Хабаровску. Године 1988. вратио се у Спартак, све до 1991. године је улазио у игру са клупе. Током 1990. био је на позајмици у екипи Гурија Ланчхутија. За Спартак је играо до 1995. године, са кратком паузом 1994. наступао за Динамо из Москве. Највеће успехе је постигао са Спартаком, освојено првенство СССР-а 1989. и првенство Русије 1992, 1993, Куп СССР-а 1992. и финале 1994. године. Године 1996. прешао је у још један тим из Москве, ЦСКА, тамо је играо до краја сезоне.
Почетком 1997. напустио је Русију и постао фудбалер аустријског Тирола из Инзбрука, где се придружио саиграчу из репрезентације Станиславу Черчесову.[1] У лето те године је прешао у немачког друголигаша Гројтер Фирт, где је провео годину дана. Од 1998. придружио се португалском тиму Алверка, али је потом остао без клуба током целе јесени 1999. године. Вратио се у Русију 2000. године и играо за Ника из Москве, а по завршетку сезоне прекинуо је спортску каријеру.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За сениорску репрезентацију СССР одиграо је 2 меча, за Заједницу независних држава 2 меча и за репрезентацију Русије 11 утакмица.[2] Био је учесник Европског првенства 1992. са репрезентацијом ЗНД, одиграо је један меч у групи против Немачке.[3] Године 1993, Иванов је играо за репрезентацију Русије у 10 од 12 утакмица. Новембра 1993. био је један од 14 играча репрезентације који су потписали отворено писмо саветнику руског председника за спорт, Шамилу Тарпишчеву, захтевајући оставку селектора Павела Садирина. Почетком 1994. године, био међу седморицом играча, који су повукли потпис, надајући се да се врати у репрезентацију пред Светско првенство у САД, међутим више није позиван у први тим Русије.
Након што је завршио играчку каријеру 2000. године, доживео је најтеже тренутке у животу. Почео је све више да користи алкохол. Радио је као обезбеђење у једној радњи и школи, где је добио отказ због пијанства. Изненада је преминуо 19. маја 2009. од последица упале плућа изазване пијанством. Два дана касније сахрањен је на Перепечинском гробљу.[4]
Лично
[уреди | уреди извор]Био је ожењен и имао сина Ивана, рођеног 1996. године. Када је имао проблема са алкохолизмом, његова супруга Наталија покушала је да се бори против тога, али безуспешно. Касније, 2000. године су се развели.[5]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]- Првенство СССР: 1989.
- Првенство Русије: 1992, 1993.
- Куп СССР/ЗНД: 1991/92.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Иванов Андрей Евгеньевич”. Архивирано из оригинала 2017-02-02. г. Приступљено 2017-01-27.
- ^ „Andrei Ivanov”. national-football-teams.com. Приступљено 1. 6. 2024.
- ^ „Финальный турнир VII чемпионата Европы 1992 г. СНГ−Германия”. russia-matches. Приступљено 1. 6. 2024.
- ^ „Прощание с футболистом. Вчера проводили в последний путь экс-защитника сборной России Андрея Иванова”. Советский Спорт. Архивирано из оригинала 2017-08-10. г. Приступљено 2017-08-10.
- ^ „Другая жизнь Андрея Иванова”. Архивирано из оригинала 2017-10-18. г. Приступљено 2017-10-18.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Андреј Иванов на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Другая жизнь Андрея Иванова. Александр Кружков, Юрий Голышак. «Спорт-Экспресс», 26. 9. 2008. (језик: руски)
- Профиль на legioner.kulichki.com (језик: руски)
- «Изменил бы день, когда забухал». Трагедия футболиста «Спартака» Иванова (језик: руски)
|
