Антенатална заштита

Антенатална заштита облик је здравствене заштите коју жена прима од почетка трудноће до порођаја како би се обезбедио здрави исход трудноће како за породиљу тако и за новорођенче. Она се заснива на циљаним прегледима који су све време трудноће индивидуално прилагођени стању сваке труднице. Антенатална заштита не само да правовремено открива, већ и проучава, спречава и отклања узроке који могу угрозити здравље и живот мајке и детета. У већини земаља спроводи се кроз око 9 прегледа у интервалима од 2 до 4 недеље, који обухватају: 2 до 3 ултразвучна прегледа, редовног мерења крвног притиска, телесне тежине, одређивања протеина у мокраћи, одређивање крвне групе и Рх-фактора и обављање других лабораторијских анализа и тестова.^[1]

Према том њен главни циљ је да осигура нормалан ток трудноће, порођај и период након порођаја, кроз рано (правовремено) откривање и збрињавање компликација, откривање хроничних стања која могу утицати на мајку и дете, и омогући индивидуално саветовање и едукацију трудница.^[2]^[3]

Општа разматрања

Трудноћа у великој мери утиче на организам жене и доводи до значајних промена како на физичком, тако и на психичком нивоу. Физиолошке промене током трудноће имају циљ да прилагоде организам труднице на новонастало стање, или да омогуће толерисање плода генетски различитог од саме мајке, обезбеде исхрану, раст и развој плода, припреме мајку на оптимално завршавање трудноће порођајем, као и да припреме дојке за дојење.

Трудноћа је нормалан, физиолошки процес а болести у трудноћи су ретке и у многим случајевима не утичу на раст и развој детета и ни најмање не нарушавају здравље мајке. Међутим, током динамичног периода трудноће настају бројне и брзе промене у телу труднице које се неминовно одражавају на њен живот, свакодневне активности и индиректно утичу на њу и њој блиске људе. Стога, трудница треба да прилагоди свој животни стил овим променама и да се за њих припреми како би правилно прихватила долазак на свет свог детета. Све што трудница ради током трудноће она то чини не само у корист сопственог здравља, већ и у циљу здравља свог будућег детета.^[4]

Фактори ризика

У средини у којој трудница и будућа мајка живи, значајно могу утицати на развој и ток трудноће будућег детета у развоју различити фактори ризика. Фактори ризика су карактеристике или догађаји чија присутност у антинаталном периоду статистичкуи указују на вероватноћу да може доћи до развоја поремећај у расту и развоју детета, односно да ће настати неповољни исход по здравље мајке и детета.^[5]

У медицинској литератури наводе се бројни фактори ризика везани за перинатални период, који почиње са навршене 22 недеље трудноће и завршава се са навршених седам дана живота новорођенчета. Ту спадају:^[5]

интраутерусне инфекције плода,

вишеплодна трудноћа,

интраутерусни застој у расту,

хронична или акутно настала патња плода,

патолошки поремећаји у плаценти и/или пупчаној врпци,

хромозомске аберације,

конгениталне аномалије у развоју централног нервног истема (али и других органа и система које могу да проузрокују и оштећење ЦНС-а),

значајни поремећаји метаболизма, исхране и друго,

превремен порођај (пре 37. недеље гестације),

пренесеност (после 42. недеље гестације),

мала телесна маса детета на рођењу,

развојне аномалије централног нервног истема,

интраутерина или интрапартална асфиксија,

интракранијална крварења и едем,

хипоксично-исхемична енцефалопатија,

ниска вредност Апгар скора (мање од 5),

хипогликемија,

хипербилирубинемија (преко 300 микромол/л),

конгениталне малформације,

генетски поремећаји и тешки поремећаји метаболизма,

неонаталне инфекције (сепса, менингоенцефалитис),

неонаталне конвулзије, апноичне и цијанотичне кризе,

постнатална хипоксија.

Циљ

Главни циљ антинаталне заштите је да осигура нормалан ток трудноће, порођај и период након порођаја, кроз рано (правовремено) откривање и збрињавање компликација, откривање хроничних стања која могу утицати на мајку и дете, и омогући индивидуално саветовање и едукација трудница.^[2]^[3] Раним откривањем и правилном селекцијом угрожених трудноћа те интензивним надзором труднице и плода доприноси се да се сваки плод развија према свом максималном генетском потенцијалу.^[2]

Задаци

Главни задаци здравствених радника и других субјекта друштва у заштите здравља у трудноћи су:^[3]

праћење здравственог стања трудне жене и плода,
правовремено идентификовње трудноће са високим ризиком (која захтева посебну бригу за мајку и плод),
свим трудним женама пружити подршку, дати одговарајуће савете и информације о променама у трудноћи.

Значај

Планирана и систематична примена мера превенције у антенаталном животном раздобљу жене у великом проценту смањује инциденцу морбидитета у трудноћи и значајно повећава број успешно завршених трудноћа. Инмајући ово у виду значај антенатална заштите огледа се у томе што омогућава:^[6]

рано откривање нежељених стања у трудноћи,
правилну селекцији угрожених трудноћа,
интензивнији надзоро над труднице и плодом,
да се сваки плод развија према свом максималном генетичком потенцијалу.

Улога система здравствене заштите у антенаталној заштити је да обезбеди доступну и квалитетну заштиту сексуалног и репродуктивног здравља жена, која је заснована на доказима, било да се ради о обезбеђивању доступне и квалитетне здравствене заштите за труднице и породиље, превенцији полно преносивих инфекција и слично.^[7]

Нивои превенције настанка поремећаја здравља у трудноћи

Превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи спроводи се на сва три нивоа превенције: примарном, секундарном и терцијарном.

Примарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере примарне превенције настанка поремећаја у трудноћи највећим делом чине активности које се спроводе у оквиру система примарне здравствене заштите. Примарна превенција у трудноћи подразумева примену мера за унапређење и очување здравља труднице које се спроводе путем здравствено васпитног рада у оквиру саветовалишта за труднице надлежног дома здравља. Здравствено васпитни рад спроводи струковна медицинска сестра са циљем превенције настанка патолошке трудноће, користећи очигледна васпитна средства у малој групи.

Организована примена здравствено васпитних интервенција са трудницом има следеће циљеве:

усвајање позитивних и сузбијање негативних навика и понашања,
упознавање са значајем правилне исхране и хигијене,
упознавање са специфичностима живота и рада у трудноћи,
припрему за здраво родитељство,
указивање на значај контроле здравственог стања.

Секундарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере секундарне превенције настанка поремећаја у трудноћи имају за циљ рану детекцију ризика и поремећаја који могу угрозити здравље жене и плода, и упућивање труднице са ризичном трудноћом на виши ниво здравствене заштите. Рана детекција поремећаја здравља у трудноћи се врши на основу:

узимања детаљне личне и породичне анамнезе, нарочито код старијих прворотки,
процене фактора ризика,
редовних гинеколошких прегледа,
лабораторијске дијагностике, ултразвучне дијагностике.

Примена мера ране детекције (секундарне превенције) и предузимање адекватног приступа у решавању насталих проблема, у већини случајева доводи до нормализације здравственог стања труднице или свођења проблема на минимум, и стварања услова за повољан исход трудноће (за мајку и за дете).

Терцијарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере терцијарне превенције у популацији трудница имају за циљ лечење и рехабилитацију насталих поремећаја у трудноћи, које се једним именом називају гестозе. Како већина насталих поремећаја може у знатној мери негативно утицати на развој и исход трудноће, искуство и препоруке налажу да се мере терцијарне превенције поремећаја у трудноћи збрињавају од стране болничког здравственог тима референтне установе, јер су истраживања показала да укључивање болничког тима у овим случајевима знатно доприноси повољном исходу ризичне трудноће.

Субјекти укључени у антенаталну заштиту

Здравствена заштита сексуалног и репродуктивног здравља у у многим земљама организована је кроз три нивоа здравствене заштите:^[8]

Примарна - на нивоу примарне здравствене заштите,

Секундарна - у оквиру тимова породичне медицине и специјалистичких амбуланти гинекологије и акушерства,

Терцијарна - у виду специјалистичких амбуланти гинекологије и акушерства, болничких одељења или клиника за гинекологију и акушерство

У оквиру сва три нивоа здравствена заштита сексуалног и репродуктивног здравља жена укљућени су:

здравствени радници,^[9]
повереници служби пренаталне неге,
жене које користе антенталне услуге,
партнери жена и њихове породице, онако како је трудница идентификовала.^[а]
јавност.

Нивои превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи

Превенција настанка поремећаја здравља у трудноћи спроводи се на сва три нивоа превенције: примарном, секундарном и терцијарном.^[10]^[11]

Примарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере примарне превенције настанка поремећаја у трудноћи највећим делом чине активности које се спроводе у оквиру система примарне здравствене заштите. Примарна превенција у трудноћи подразумева примену мера за унапређење и очување здравља труднице које се спроводе путем здравствено васпитног рада у оквиру саветовалишта за труднице надлежног дома здравља. Здравствено васпитни рад спроводи струковна медицинска сестра са циљем превенције настанка патолошке трудноће, користећи очигледна васпитна средства у малој групи.^[12]

Организована примена здравствено васпитних интервенција са трудницом има следеће циљеве:

усвајање позитивних и сузбијање негативних навика и понашања,
упознавање са значајем правилне исхране и хигијене,
упознавање са специфичностима живота и рада у трудноћи,
припрему за здраво родитељство,
указивање на значај контроле здравственог стања.

Секундарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере секундарне превенције настанка поремећаја у трудноћи имају за циљ рану детекцију ризика и поремећаја који могу угрозити здравље жене и плода, и упућивање труднице са ризичном трудноћом на виши ниво здравствене заштите. Рана детекција поремећаја здравља у трудноћи се врши на основу:^[13]

узимања детаљне личне и породичне анамнезе, нарочито код старијих прворотки,
процене фактора ризика,
редовних гинеколошких прегледа,
лабораторијске дијагностике, ултразвучне дијагностике.

Примена мера ране детекције (секундарне превенције) и предузимање адекватног приступа у решавању насталих проблема, у већини случајева доводи до нормализације здравственог стања труднице или свођења проблема на минимум, и стварања услова за повољан исход трудноће (за мајку и за дете).

Терцијарна превенција настанка поремећаја у трудноћи

Мере терцијарне превенције у популацији трудница имају за циљ лечење и рехабилитацију насталих поремећаја у трудноћи, које се једним именом називају гестозе. Како већина насталих поремећаја може у знатној мери негативно утицати на развој и исход трудноће, искуство и препоруке налажу да се мере терцијарне превенције поремећаја у трудноћи збрињавају од стране болничког здравственог тима референтне установе, јер су истраживања показала да укључивање болничког тима у овим случајевима знатно доприноси повољном исходу ризичне трудноће.

Антенатални образовни програми

Антенатални образовни програм је посебно конципиран ефукативни програм за будуће родитеље, који се може пружати појединачно или у групама (нпр часови за труднице, радионице за парове) могу да организују следећи даваоци услуга здравствене заштите за мајке, укључујући:

здравствене установе,

болнице,

приватне агенције и добротворне организације,
удружења опстетричара
удружења бабица.

Антенатални образовни програми имају већи број циљева који укључују:

утицај на здравствено понашање
припрему трудница и њихових партнера за порођај, узимајући у обзир и изградњу самопоуздања трудница у њихову способност да роде
припрему трудница на бол приликом порођаја и подршку рађању без олакшања болова
разговоре о дојењу
учвршћивање односа мајке и плода
припрему за родитељство^[б]
развој мрежа социјалне подршке
допринос смањењу перинаталног морбидитета и смртности.

Значај

Иако су ниског нивоа докази указују да антенатална едукација може побољшати здравствено понашање:^[2]

током трудноће (нпр исхрана, физичка активност)
у раном родитељству (нпр спречавање изненадне неочекиване смрти у новорођенчади).

Саветовање трудница о употреби лекова у трудноћи

Током антенаталних посета труднице о упозтеби лекова могу световати медицинска сестра/техничар гинеколошко-акушерског смера, доктор медицине – специјалиста породичне медицине, доктор медицине – специјалиста гинекологије и акушерства, фармацеут.

Током ових поста са трудницом би требало:

Расправите о употреби лекова и указати на могућности да многи лекови нису безбедни у трудноћи, али да ипак могу бити потребни у неким ситуацијама (нпр за лијечење високог крвног притиска, епилепсије, депресије) или за ублажавање неких симптома трудноће.
Дати савет трудницама да кажу фармацеуту да су трудне приликом куповине лекова без рецепта.
Расправите о ризицима и предностима лекова, и да уколико се прописују лекови, треба указати на ризике по плод и предности лечења за њу лично како би могла донети одлуку о лечењу засновану на добијеним информацијама.

Пружање информација и подршке трудницама у доношењу одлука

Трудницама у оквиру антенаталне заштите треба пружити информације засноване на доказима и охрабрити их да учествују у доношењу одлука у вези са негом. Здравствени радници и трудницеу овој области треба да комуницирају и сарађују као тим. Допринос труднице (и њене породице уколико она тако изабере) важан је диео овог процеса. Доследност информација, посебно ако то пружају различити професионалци, врло је важна.^[14]

У било којој здравственој интеракцији, на основу добијених информација,трудница има право да:

одлучи који третман прихвата или који не прихвата

добије лако разумљива објашњења на свом матерњем језику о проблемима специфичним за њено здравље, о било којим предложеним третманима или поступцима и резултатима свих извршених тестова
има приступ свим здравственим подацима везаним за њу и њено новорођенче

буде лечена с поштовањем и достојанством, да зна да је њена медицинска документација поверљива и да ће се њена приватност поштовати.

Избор или пристанак би требало да буде континуирани процес разговора између труднице и здравствених радника који су укључени у њенунегу. Фактори који могу помоћи трудницама у доношењу одлука укључују следеће:

утврђивање колико претходног знања има трудница
постављање отворених питања и преслушавање одговора
коришћење вербалних и невербалних знакова
појашњење информација које је пружила трудница
појашњење информација које су дате трудници
пружање лако разумљивог усменог објашњења и писаних или аудио-визуелних информација на језику који трудница преферира (ако је доступно)
према потреби, коришћење овлашћених преводиоца да се осигура ефикасна комуникација.

Труднице имају право да одбију негу или савет ако желе или да повуку пристанак у било којем тренутку, као и право да се њихови избори поштују. Важно је да се ниво пружања неге због тога не мења.

Напомене

^ Сваку трудницу треба питати кога би она желела да буде укључен у њену негу; неке труднице желе да буде укључен само њихов брачни односно ванбрачни супружник, док друге можда желе да укључе ширу породици или друштво у целини. Мањи број трудница може имати ограничену контролу над члановима породице који су укључени у антенаталну негу или на друштвено окружење у којем новорођенче одраста (нпр изложеност пасивном пушењу или насиљу у породици).
^ На пример: промене у односима, физичке и емоционалне потребе новорођенчета, уравнотежење потреба новорођенчета и потреба друге деце) и промоцију самопоузданог родитељства

Види још

Извори

^ „Аntenatalna zaštita | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2023-04-04.
^ ^а ^б ^в ^г 7.2.1 Знање и здравствена понашања„ Клинички водич за антенаталну заштиту“ Министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, Бањалука, 2021 стр. 55 Приступљено 3.4.2023
^ ^а ^б ^в „Antenatal care”. UNICEF DATA (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-03.
^ Mojsović Z. Sestrinstvo u zajednici. 2. Dio. Korisnici u zajednici. Zdravstveno veleučilište, Zagreb, 2006.
^ ^а ^б „Uredba o Nacionalnom programu za unapređenje razvoja u ranom detinjstvu: 22/2016-17”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2023-04-03.
^ Arora, Anshana (2019-06-02). „Healthy Mothers, Healthy Babies”. UNICEF DATA (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-03.
^ Habek D. Ginekologija i porodništvo. Medicinska naklada, Zagreb 2013.
^ Министарство здравља Републике Србије: Водич за бабице и лекаре „Општи принципи комуникације са трудницама, породиљама и њиховим породицама“, Београд, 2009.
^ Водич добре праксе за рад поливалентне патронажне сестре у породици. Министарство здравља РС: Градски завод за заштиту здравља Београд, Канадска асоцијација јавног здравља,Уницеф. Београд. 2004.
^ Министарство здравља Републике Србије: Водич за бабице и лекаре „Физиолошки порођај“, Београд, 2009.
^ Министарство здравља Републике Србије: Водич за бабице и лекаре „Општи принципи неге и лечења у породилишту“, Београд, 2009.
^ Министарство здравља Републике Србије: Национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити „Здравственазаштита жена у току трудноће“, Београд, 2006.
^ Милош Банићевић, Миодраг Игњатовић, Оливер Петровић (уредници): Примарна здравствена заштита мајке и детета. УНИЦЕФ, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Центар за континуирану медицинску едукацију Медицинског факултета; 2004
^ Уредба о Националном програму здравствене заштите жена, деце и омладине, Службени гласник РС, бр. 28/2009.

Литература

Хајнал-Аврамовић Л, Јанковић Б. Отпуст здравог новорођенчета из породилишта. У: Здравковић Д уред. Проблеми у педијатрији 2009. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2009; 51–60.
American academy of pediatrics, American College of obstetricians and gynecologists. In: Lockwood CJ, Lemons JA eds. Guidelines for perinatal care. 6 th ed. Elk Grove Village, Il: American academy of pediatrics, 2007.
Hay Jr, W. W. (2008). „Strategies for feeding the preterm infant”. Neonatology. 94 (4): 245—54. PMC 2912291 . PMID 18836284. doi:10.1159/000151643. .
Рано откривање дијагностика и третман поремећаја психомоторног развоја. Специјална болница за церебралну парализу и развојну неурологију, Београд, 2002.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[10] Сваку трудницу треба питати кога би она желела да буде укључен у њену негу; неке труднице желе да буде укључен само њихов брачни односно ванбрачни супружник, док друге можда желе да укључе ширу породици или друштво у целини. Мањи број трудница може имати ограничену контролу над члановима породице који су укључени у антенаталну негу или на друштвено окружење у којем новорођенче одраста (нпр изложеност пасивном пушењу или насиљу у породици).

[15] На пример: промене у односима, физичке и емоционалне потребе новорођенчета, уравнотежење потреба новорођенчета и потреба друге деце) и промоцију самопоузданог родитељства

[1] „Аntenatalna zaštita | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2023-04-04.

[:0-2] а ^б ^в ^г 7.2.1 Знање и здравствена понашања„ Клинички водич за антенаталну заштиту“ Министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, Бањалука, 2021 стр. 55 Приступљено 3.4.2023

[:2-3] а ^б ^в „Antenatal care”. UNICEF DATA (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-03.

[4] Mojsović Z. Sestrinstvo u zajednici. 2. Dio. Korisnici u zajednici. Zdravstveno veleučilište, Zagreb, 2006.

[:1-5] а ^б „Uredba o Nacionalnom programu za unapređenje razvoja u ranom detinjstvu: 22/2016-17”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2023-04-03.

[6] Arora, Anshana (2019-06-02). „Healthy Mothers, Healthy Babies”. UNICEF DATA (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-03.

[7] Habek D. Ginekologija i porodništvo. Medicinska naklada, Zagreb 2013.

[8] Министарство здравља Републике Србије: Водич за бабице и лекаре „Општи принципи комуникације са трудницама, породиљама и њиховим породицама“, Београд, 2009.

[9] Водич добре праксе за рад поливалентне патронажне сестре у породици. Министарство здравља РС: Градски завод за заштиту здравља Београд, Канадска асоцијација јавног здравља,Уницеф. Београд. 2004.

[11] Министарство здравља Републике Србије: Водич за бабице и лекаре „Физиолошки порођај“, Београд, 2009.

[12] Министарство здравља Републике Србије: Водич за бабице и лекаре „Општи принципи неге и лечења у породилишту“, Београд, 2009.

[13] Министарство здравља Републике Србије: Национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити „Здравственазаштита жена у току трудноће“, Београд, 2006.

[14] Милош Банићевић, Миодраг Игњатовић, Оливер Петровић (уредници): Примарна здравствена заштита мајке и детета. УНИЦЕФ, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Центар за континуирану медицинску едукацију Медицинског факултета; 2004

[16] Уредба о Националном програму здравствене заштите жена, деце и омладине, Службени гласник РС, бр. 28/2009.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[а]

[10]

[11]

[12]

[13]

[б]

[14]