Антоан-Жозеф Дезалје д'Аргенвил
Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. јун 1680. |
Место рођења | Париз, Краљевина Француска |
Датум смрти | 29. новембар 1765.85 год.) ( |
Место смрти | Париз, Краљевина Француска |
Научни рад | |
Поље | Хортикултура, Малакологија |
Познат по | књизи „Теорија и пракса вртларстава“ |
Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил (Antoine-Joseph Dezallier d'Argenville, 1680–1765) француски хортикултуриста и малаколог чувен по књизи "Теорија и пракса вртларстава".
Теорија и пракса вртларстава
[уреди | уреди извор]У књизи Теорија и пракса вртларстава (La Théorie et la pratique du jardinage), која је анонимно публикована 1709, д'Аржонвил је сакупио искуства свог учитеља Ле Нотра, пруживши најбољи опис и теоретску обраду француских вртова. Она постаје кодекс за подизање вртова ван Француске, јер су до тада у Француској направљени сви значајни барокни вртови. Д'Аржонвил узима у разматрање све околности које сматра пресудним за оснивање врта. О томе да је вртна уметност домаћин свих других уметности и да уметник мора да има многоструко образовање Д'Аржонвил пише овако:
„ | Он мора донекле да буде геометар, да се разуме у архитектуру, да зна добро да црта, да влада орнаментиком и познаје особености и деловање свег растиња које користи у лепим вртовима; треба да ствара лако, да је бистрог ума и да има од природе добар укус којим у себи одмерава лепо, а критикујући лоше улази широко у уметност вртова. | ” |
Четири основна правила за уређење вртова по д'Аржонвилу су:
- уметност треба да чини уступке природи, тј. да јој се до извесне мере повинује;
- врт не сме да је у сенци;
- врт не сме да је превише разоткривен;
- остварени део врта треба да делује као да је много већи од својих стварних размера.
У погледу саме композиције д'Аржонвил разликује следеће главне просторне елементе француских барокних вртова:
- Партер
- Главну перспективу
- Plat-bandе (тракасте цветне леје)
- Алеје
- Bois et bosquetes (шуме и шумарци) и
- Декоративне елементе
Литература
[уреди | уреди извор]- Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- La Théorie et la pratique du jardinage (1709) на сајту Gallica