Антонио Велозо
| Антонио Велозо | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Антонио Аугусто да Силва Велозо | ||
| Датум рођења | 31. јануар 1957. | ||
| Место рођења |
Сао Жоао да Мадеира, Португалија | ||
| Висина | 1,78 м | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1972—1976 | Санжоаренсе | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1976—1978 1978—1980 1980—1995 |
Санжоаренсе Беира Мар Бенфика |
27 56 419 |
(1) (4) (9) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1981—1994 | Португалија | 40 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1996—2000 2000—2001 2002 2001—2002 2006—2007 2008—2009 2009—2010 |
Алверка Атлетико Лисабон Бенфика (помоћник) Бенфика Б Атлетико Малвеира Оеирас Ештреља Амадора | ||
Антонио Аугусто да Силва Велозо (порт. António Augusto da Silva Veloso; 31. јануар 1957) бивши је португалски фудбалер. Играо је на позицији одбрамбеног играча.
Биографија
[уреди | уреди извор]Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је у градићу Сао Жоао да Мадеира. Фудбал је почео да игра у клубу АД Санжоаренсе, а затим је прешао у Беира Мар, где је играо две сезоне. У сезони 1980/81. прешао је у лисабонску Бенфику, остао је до краја каријере у том клубу.
Са Бенфиком, Велозо је играо у финалу Купа УЕФА у сезони 1982/83, али су изгубили од белгијског Андерлехта укупним резултатом 1:2. У финалу Купа европских шампиона 1987/88, Бенфика је изгубила од ПСВ Ајндховена након извођења једанаестераца, а Велозо је једини промашио пенал (5:6).[1]
Повреда је Велоса оставила ван тима када су стигли до финала у сезони 1989/90, изгубили су од Милана. Повукао се са 38 година након 15 одиграних сезона за Бенфику и више од 500 наступа, потом је постао фудбалски тренер.
Репрезентативна каријера
[уреди | уреди извор]Велозо је одиграо 40 утакмица за Португалију. Дебитовао је 18. новембра 1981. године у победи над Шкотском од 2:1 у квалификацијама за одлазак на Светско првенство 1982. године. Играо је на Европском првенству 1984, где је са националним тимом стигао до полуфинала.[2] Остао је ван састава за Светско првенство 1986. године због допинг теста, за који се касније показало да је лажан.[3][4]
Последњу утакмицу за репрезентацију је одиграо у 36. години, када је био нерешени резултат 2:2 са Шпанијом 19. јануара 1994. године, у пријатељској утакмици.
Приватно
[уреди | уреди извор]Његов син, Мигел Велозо, такође је професионални фудбалер. Играо је за португалску репрезентацију.[5][6]
Највећи успеси
[уреди | уреди извор]Бенфика
- Прва лига Португалије (7) : 1980/81, 1982/83, 1983/84, 1986/87, 1988/89, 1990/91, 1993/94.[7]
- Куп Португалије (6) :[8] 1980/81, 1982/83, 1984/85, 1985/86, 1986/87, 1992/93.
- Суперкуп Португалије (3) :[8] 1980, 1985, 1989.
- Куп европских шампиона : финале (1987/88, 1989/90).
- Куп УЕФА : финале (1982/83).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Veloso: "Todos discutiam e ninguém queria marcar o penálti. Tive de ser eu..."” [Veloso: "Everybody was arguing and no one wanted to take the penalty. It had to be me..."]. Expresso (на језику: португалски). 18. 3. 2011. Архивирано из оригинала 17. 05. 2017. г. Приступљено 18. 4. 2017.
- ^ „Platini faz a diferença em meia-final de sonho” [Platini makes the difference in dream semi-final] (на језику: португалски). UEFA. 4. 10. 2003. Архивирано из оригинала 07. 03. 2018. г. Приступљено 18. 4. 2017.
- ^ „António Veloso: "Aquelas análises não eram minhas de certeza!"” [António Veloso: “Those analysis where not mine for sure!”]. Observador (на језику: португалски). 4. 6. 2014. Приступљено 18. 4. 2017.
- ^ „Bandeirinha por Veloso” [Bandeirinha for Veloso]. i (на језику: португалски). 9. 5. 2015. Архивирано из оригинала 16. 11. 2017. г. Приступљено 26. 5. 2017.
- ^ „«Miguel Veloso está lesionado», diz o pai” [«Miguel Veloso is injured», says father]. Record (на језику: португалски). 28. 2. 2009. Приступљено 23. 7. 2019.
- ^ „Os Velosos” [The Velosos]. Record (на језику: португалски). 18. 3. 2009. Приступљено 8. 2. 2013.
- ^ „Especial 'Tetra'” ['Tetra' special edition]. Mística (на језику: португалски). бр. 33. Portugal: Impresa Publishing. 1. 6. 2017. стр. 80. ISSN 3846-0823.
- ^ а б „Bicampeões para a história” [Back-to-back champions for the ages]. Visão (на језику: португалски). Portugal: Impresa Publishing. мај 2015. стр. 56. ISSN 0872-3540.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Антонио Велозо на веб-сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Portugal stats at Eu-Football
