Пређи на садржај

Антон Инголич

С Википедије, слободне енциклопедије
Антон Инголич
Лични подаци
Датум рођења(1907-01-05)5. јануар 1907.
Место рођењаСподња Полскава, Аустроугарска
Датум смрти11. март 1992.(1992-03-11) (85 год.)
Место смртиЉубљана, Словенија
Занимањекњижевник

Антон Инголич (Сподња Полскава, 5. јануар 1907 – Љубљана, 11. март 1992) је био словеначки књижевник најпознатији по својим делима за децу и младе.[1] Његова књига "Тајно друштво ПГЦ" је деценијама била део лектире у некадашњој СФРЈ,[2] а тинејџерски роман "Гимназијалка" ужива култни статус као један од првих на овим просторима који говори о проблему малолетничке трудноће. Добитник је Прешернове награде.

Тајно друштво ПГЦ[3]

[уреди | уреди извор]

Дечак Михец и његови другови оснивају тајно друштво Пингоклавулус (ПГЦ) и сакупљају ексере и рајснадле збуњујући све око себе и упадајући у низ незгода.

Ондуо мој црни момак[4]

[уреди | уреди извор]

Ондуо мој црни момак говори о девојци из Словеније, која се заљуби у студента из Африке и о предрасудама са којима се сусрећу као пар.

Гимназијалка[5]

[уреди | уреди извор]

Гимназијалка сада већ култни роман омладинске књижевности некадашње Југославије, оригинално објављен 1967, говори о девојци која остане трудна са момком ког је тек упознала, и проблемима са којима се сусреће као малолетна трудница, неразумевању околине, осудом родитеља, вршњака и професора.

Потопљена галија[6]

[уреди | уреди извор]

На српско-хрватском објављен у чувеној дечијој едицији "Вјеверица" овај роман говори о групи младих људи који беже из дечијег кампа на излет. Марко, Јуре, Весна, Андро, Павле, Зденка и мала Метка краду моторну једрилицу и одлазе на Корнате, где поред авантуре, љубави и игре такође проналазе стару млетачку галију у једној ували.

Дела на српском и хрватском[7]

[уреди | уреди извор]
  • Пут по насипу (1950)
  • На прелому (1950)
  • Гдје сте Ламутови (1960)
  • Тајно друштво ПГЦ (1963)
  • Небо над завичајем (1964)
  • Једанаесторица живих (1966)
  • Дјечак са два имена (1968)
  • Гимназијалка (1969)
  • Садиоци лука (1974)
  • Ондуо мој црни момак (1975)
  • Потопљена галија (1978)
  • Сречање с поводним коњем (1978)
  • Ударна бригада (1980)
  • Поверљиво (1986)
  • Чудовита пот - младинска планинска повест (1986)
  • Младост на степеницама (1988)
  • Штрајк

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „http://www.sazu.si/clani/anton-ingolic”. www.sazu.si (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-12.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  2. ^ „OVE KNJIGE smo obožavali kao klinci, a sada su IZBAČENE iz lektire”. Vesti.rs. Приступљено 2023-09-12. 
  3. ^ „Tajno društvo PGC”. pcelica.rs (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-12. 
  4. ^ „Anton Ingolič: ONDUO, MOJ CRNI MOMAK – OGNJIŠTE – nakladna zadruga” (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 17. 04. 2024. г. Приступљено 2023-09-12. 
  5. ^ „Gimnazijalka : Anton Ingolič”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2023-09-12. 
  6. ^ „Anton Ingolič: Potopljena galija”. www.crveniperistil.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2023-09-12. 
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања Антон Инголич NBS LA=srp LA=scr LA=hrv :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-09-12. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антон_Инголич&oldid=28459918”