Антроподермичко књиговезништво
Антроподермичко књиговезништво (Енглески: Аnthropodermic bibliopegy) је пракса повезивања књига у људску кожу. По последњим резултатима истраживања Антроподермичког књижног пројекта ( Енглески: Anthropodermic Book Project) из маја 2019, који су испитали 31 од 50 познатих књига које су наводно у антроподермичким повезима, за 18 је потврђено да су заиста људске, а за 13 је утврђено да је повез животињског порекла. [1]
Терминологија
[уреди | уреди извор]На енглеском језику bibliopegy, насталог као комбинација две речи из античког грчког: βιβλίον (biblion = кљига) and πηγία (pegia, from pegnynai = причврстити) и представљс ретко коришћен синоним за занат књиговезништво, односно повез књига.
Реч антроподермичко комбинује старогрчке речи ἄνθρωπος (anthropos = човек) and δέρμα (derma = кожа) и као такав се не појављује у речницима нити се користи ван контекста књиговезства.
Фраза антроподермичко књиговезништво се користи најпре од објављивања стручног рада Лоренса Томпсонa о теми коришћења људске коже у сврхе повеза књига. [4]
Историја
[уреди | уреди извор]Прва референца на повез књига људском кожом можемо наћи у летопису Захарија Конрада вон Уфенбаха о једној мањој неугледној књижици Мolleri manuale praeparationis ad mortem у којој је на почетку писало да је повезана људском кожом[5]
Током Француске Револуције, постојале су гласине о постојању штавнице људске коже у предграђу Париза . Такође, и музеју Карнавалет чувају се примерци Устава из 1793 и Универзалне декларације о правима човека описане као „могу да прођу као људска кожа која имитира телећу” [6]
Преживели примерци књига које су повезане у људску кожу су често биле наручиване и израђиване за докторе медицине. који су често и имали приступ лешевима, најчешће је су били у питању погубљени криминалци . У Краљевском хируршком колеџу у Единбургу чува се џепна књижица повезана у кожу убице Вилијама Буркеа, након извршења казне вешањем и јавне аутопсије извршене од стране др Александра Монроа 1839. године[7]
Најпознатији примерак антроподермног књиговезништва по Лоренсу Томпсону је пример који се налази у Бостон Атенеуму под називом: Бандит: Прича о животу Џејмса Алена, алиас Џорџ Волтон , истинита исповест из затворске ћелије Џејмса Алена, криминалца који је захтевао да се две копије његове исповести повежу у његову кожу, једна за његовог доктора а друга за једну особу коју је покушао да опљачка и чијој се храбрости дивио. Жеља му је посмртно испуњена.[8]
Kњига Les Terres du ciel Камија Фламариона је наводно била повезана у кожу његове обожаватељке[9]
Национална библиотека Аустралије поседује збирку поезије која датира из 19. века, која има запис на првој страни „Повезана у људску кожу” . Повез је учињен пре 1890-те године, и утврђено је људско порекло коже 1992. године. [10]
Потврђени случајеви
[уреди | уреди извор]Књига | Локација | Порекло | Повез |
---|---|---|---|
De humani corporis fabrica од Andreas Vesalius (1568) | Провиденс
Универзитет Браун, John Hay Library, RARE 1-SIZE QM21 .V37 1568 |
Повезана 1867 од стране Јосеа Шавјеа из Брисела за париски светски сајам 1867 | |
The Dance of death од Ханса Холбејна (1816) | Провиденс
Универзитет Браун, Џон ХЕјн Библиотека, N7720.H6 A43 1816 |
Повезана 1893 у фирми Зехнсдорф у Лондону | |
The Dance of death од Ханса Холбејна (1816) | Провиденс
Универзитет Браун, Џон Хејн Библиотека, N7720.H6 D5x 1898 |
Повезана између 1898 и 1903. године[11] књиговезац: Алфред Кокс (1835-1909) | |
Mademoiselle Giraud, my wife од Адолфа Белота (1891) - превод са енглеског | Провиденс
Универзитет Браун, Џон Хејн Библиотека, PQ2193.B7 M313 1891 |
||
Recueil des secrets од Луиса Буржу Бурсиер(1601) | Филаделфија
Џеферсон медицински колеџ, Библиотека историје медицине, Ga 168 |
Повезана 1887 од стране Др Џона Стоктона Хјуа, кожом пацијенткиње Мери Линч, која је преминула 1869. године од tрихинелозe | Фотографија (lево) |
Les nouvelles découvertes sur toutes les parties principales de l'homme, et de la femme Луси Барлес (1680) | Филаделфија
Џеферсон медицински колеџ, Библиотека историје медицине, GGa 53b |
Повезана 1887 од стране Др Џона Стоктона Хјуа, кожом пацијенткиње Мери Линч, која је преминула 1869. године од tрихинелозe | Фотографија (десно) |
De conceptione adversaria by Charles Drelincourt (1686) | Филаделфија
Џеферсон медицински колеџ, Библиотека историје медицине, GGc 15.1 |
Повезана од стране Др Џона Стоктона Хјуа тетовираном кожом са шаке човека који је умро у болници у Филаделфији[12] | Танка књижица, у горљем десном углу |
Speculations on the mode and appearances of impregnation in the human female Робрт Купер (1789) | Филаделфија
Џеферсон медицински колеџ, Библиотека историје медицине, GGa 33 |
Повезана 1887 од стране Др Џона Стоктона Хјуа, кожом пацијенткиње Мери Линч, која је преминула 1869. године од tрихинелозe | Повез и сведочанство Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2020)
Фотографија није за комерцијалну употребу Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2020) |
An elementary treatise on human anatomy Џозеф Лејди (1861) | Филаделфија
Џеферсон медицински колеџ, Библиотека историје медицине, Ad 14 |
Приватно власништво Џозефа Лејдија, са инскриптом: „Кожа од које је ова књига повезана је узета од војника који је умро током Америчког грађанског рата.” | Фотографија |
Des destinées de l'ame by Arsène Houssaye (1880?) | Кембриџ, Масачусетс
Универзитет Харвард, Хјутон Библиотека, FC8.H8177.879dc |
Представљена библиофилу Др Лудовику Буланду из Стразбура, који ју је повезао у кожу узете са леђа непознате жене, пацијенткиње психијатријске установе. | Предња корица |
Poems on Various Subjects, Religious and Moral Филипс Витли (1773)[13] | Синсинати, Охајо
Универзитет у Синсинатију, Библиотека и Архив старих књига, PS866 .W5 1773 Извештај и фотографије Лабораторије за презервацију |
||
Le Scarabée d'or by Едгард Алан По (1892) | Француска приватна колекција (2016) | Повезана од стране Густава Рајкерса из Брисела са натписом на унутрашњости корица: "Relié en Peau Humaine. G. Rykers."(Повезана у људску кожу, Г. Рајкерс.). Продата 2016. године на аукцији.[14] to a French private collector.[15] Human skin confirmed in PMF analysis conducted by Dan Kirby in 2018.[16] | |
Narrative of the Life of James Allen (Бостон, Harrington & Co., 1837)[17] · [18] | Бостон, Масачусетс Бостон Атенеум |
||
Essai sur les lieux et les dangers des sépultures Феликс Вик д'Азур (1778)[19] | Брисел | Повезана од стране Јосеа Шевја, крајем 19. века. Продата белгијској влади 1896. године [20] [21] · [22] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Anthropodermic Book Project”. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ „Chirurgia è Graeco in Latinum conuersa”. Smithsonian Libraries - Catalog. Приступљено 19. 9. 2018.
- ^ „This may seem like a morbid question, but I'm curious. Does the Smithsonian have any books bound in human skin in its collection?”. Turning the Book Wheel: Tumblr's blog of the Smithsonian Libraries. 30. 4. 2014. Приступљено 19. 9. 2018.
- ^ Thompson, Lawrence (1946). „Tanned Human Skin”. Bull Med Libr Assoc. 34 (2): 93—102. PMC 194573 . PMID 16016722.
- ^ Thompson, Lawrence (1968). Religatum de Pelle Humana (PDF).
- ^ Rosenbloom, Megan (19. 10. 2016). A Book by Its Cover. Farrar, Straus and Giroux.
- ^ „Pocketbook made from Burke's skin”. Surgeons Hall Museums. Архивирано из оригинала 10. 10. 2016. г. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ „Boston Athenaeum Skin Book”. Atlas Obscura. Приступљено 16. 4. 2020.
|first1=
захтева|last1=
у Authors list (помоћ) - ^ Албан, Дан (11. 11. 2005). „Books Bound in Human Skin; Lampshade Myth”. The Hardward Law Record.
- ^ „10 things you never knew you could find in the National Library”. National Library of Australia. Архивирано из оригинала 05. 10. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ Gordon 2016, стр. 129.
- ^ Marvin 1994.
- ^ Schieszer, Ashleigh (30. 11. 2017). „Anthropodermic Bibliopegy, aka Human Skin Bindings”. The Preservation Lab Blog. Preservation Lab. Приступљено 22. 1. 2018.
- ^ „Lot 312 of 461: Poe's Gold Bug perhaps in human skin”. PBA Galleries (Catalogue of Sale 592: Fine Books - Children's Literature & Illustrated Books - Counterculture Memorabilia, 08/11/2016). 2016. Приступљено 10. 9. 2018..
- ^ „Une histoire inédite de Poe: scarabée d'or et reliure en peau humaine”. Bibliophilie.com (на језику: French). 5. 9. 2017. Приступљено 10. 9. 2018.
- ^ „"Pour en finir" avec les reliures en peau humaine? Epilogue”. Bibliophilie.com (на језику: француски). 9. 7. 2018. Приступљено 10. 9. 2018.
- ^ Colby, Christine (2. 6. 2016). „7 Times The Skin Of Executed Criminals Was Used To Bind Books”. Crimefeed. Приступљено 17. 9. 2018. „Rosenbloom [Megan Rosenbloom, member of the Anthropodermic Book Project] says the Allen book has been verified as definitely bound in human flesh”.
- ^ „HBM115: Bound in Walton et al.”. Here Be Monsters. 27. 3. 2019. Приступљено 27. 4. 2019. (Interview with Dawn Walus, Chief Conservator at the Boston Athenæum about the book.
- ^ French translation of Saggio intorno al luogo del seppellire (1774) by Scipione Piattoli. English translation of Vicq d'Azyr's book :. An essay on the danger of interments in cities. New-York: William Grattan. 1824..
- ^ Sorgeloos 2012, стр. 135, 144-145, 155 (#45), 165 (ill. 44).
- ^ Royal Library of Belgium (11. 10. 2018). „Une reliure en peau humaine ?” [A Human Skin Bookbinding ?]. Facebook (на језику: french). Приступљено 15. 12. 2018. (Видео Краљевске библиотеке Белгије на званичној Фејсбук страници, представљајући књигу и најављујући узимање узорака коже ради испитивања.). Такође погледати: available on Youtube on the official channel of KRB, 10 October 2018.
- ^ Royal Library of Belgium (31. 10. 2018). „Announcement of PMF results by the Royal Library of Belgium on the official Facebook page”. Facebook (на језику: french). Приступљено 15. 12. 2018. „Les analyses viennent d’arriver : il ne s’agit ni de mouton, ni d’un autre animal couramment utilisé pour les reliures, mais bien de peau humaine. (Резултати анализе су пристигли: Није у питању кожа овце ни других животиња које су се обично користиле, него људска кожа.)” ; Royal Library of Belgium (2018). „Un livre relié en peau humaine ?”. Youtube (на језику: француски). Приступљено 10. 1. 2019..