Анцио
Анцио Anzio | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Италија |
Регија | Лацио |
Покрајина | Рим |
Становништво | |
Становништво | |
— | 60.455 |
— густина | 1.384,99 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 26′ 50″ С; 12° 37′ 42″ И / 41.447222° С; 12.628333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 3 m |
Површина | 43,65 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Лућијано Брускини |
Поштански број | 00042 |
Позивни број | 06 |
Регистарска ознака | ROMA |
Веб-сајт | |
www.comune.anzio.roma.it |
Анцио (итал. Anzio) град је у средишњој Италији.[1]Анцио је важан град округа Рим у оквиру италијанске покрајине Лацио.
Град Анцио је познат као важно викенд одредиште Римљана, где они веома лако могу предахнути на мору на дан, два од велеградске буке и гужве. Град је историјски познат по чувеном десанту у Другом светском рату, који је имао кључну улогу при запоседању Италије од стране савезничких снага.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Анцио налази се у средишњем делу Италије, свега 55 км јужно од Рима, седишта покрајине и државе. Град се налази на Тиренском мору, док се у позадини пружа Понтијска равница, главна житница Лација.
Историја
[уреди | уреди извор]Према легенди основао га је Антеј[1], син Одисеја и Кирке, Када су га 338. г пре н.е. освојили Римљани Анцијум (кака се тада ѕвао) постао је одмаралиšте имућнијих Римљана.[1]У њему су се родили Нерон и Калигула.[1]Разорен од Сарацена у 9—10 веку, остао је дословно напуšтен до 1698. када је у његовој близини Папа Иноћентије XII саградио луку.[1]
Године 1944. био је место крвавог, али успешног искрцавања тенкова савеѕничких снага током Другог светског рата.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 49.731 становника.[2]
1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
6.552 | 7.025 | 10.685 | 15.889 | 22.927 | 27.169 | 33.497 | 36.952 | 49.731 |
Град Анцио данас има преко 50.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија град је имао знатан раст становништва, као последицу ширења утицаја оближњег Рима и развој туристичких делатности повезаних са тим.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Анцио - Неронова пећина
-
Чувени градски светионик
-
Ископине римског позоришта
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 58. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.