Ан Мари Колшан
Ан Мари Колшан Anne-Marie Colchen | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Ан Мари Колшан |
Датум рођења | 8. децембар 1925. |
Место рођења | Авр, Француска |
Датум смрти | 26. јануар 2017.91 год.) ([1] |
Место смрти | Санари сир Мер, Француска |
Држављанство | француско |
Висина | 1,88 |
Спортске информације | |
Спорт | Атлетика, Кошарка |
Године активности | 1946—1958 |
Награде и медаље
|
Ан Мари Колшан (фр. Anne-Marie Colchen; Авр, 8. децембар 1925 — Санари сир Мер, 26. јануар 2017) бикла је француска атлетичарка и кошаркашица. Постала прва францускиња атлетска европска првакиња. Победила је у скоку увис на Европском првенству 1946. и поставила француски рекорд који је држала следећих десет година. Представљала је Француску на Олимпијским играма 1948. У кошарци била је најбпљи стрелац на 1. Светском првенству у кошарци жене 1953. што је помогло Фрацуској да освоји треће место и бронзану медаљу. На Европским првенствима у кошарци за жене као чланица француске репрезентације учествовала је четири пута (1950, 1952, 1954 и 1956).
Каријера
[уреди | уреди извор]Рођена у Авру где је постала чланица клуба АСАН (Association Sportive Augustin Normand).[2] Била је висока 1,82 м - неуобичајено за жене у тог доба - и открила да има таленат за скок увис и кошарку.
Атлетика
[уреди | уреди извор]Колшен се појавила као скакачица увис средином 1945. када је скочила 1,525 м у ушла на светску ранг листу као 16 у тој години.[3] На врхунцу међународне сцене у овој дисциплини освојила је златну медаљу на Европском првенству у атлетици 1946. висином 1,60, остављајући из себе свестрану совјетску атлетичарку Александру Чудину која је каснеје била светска рекордерка у скоку увис и петобоју. До 2018. године, Колшан остаје једина француска атлетичарка која је освојила титулу првака Европе у скоку увис (Жак Мадибост је освојио мушку титулу 1966. године) Златну медаљу на ЕП 1946. пратила је и сребна медаља бронзана медаљ у трци штафета 4 х 100 метара са Леом Карла, Клер Брезоле и Моник Дришон да би завршила иза холандске штафете Фани Бланкерс-Кун.[4]
Колшен је сва пута учествовала на великим међународним такмичењима у атлетици. Била је члан репрезентације Француске на Олимпијским играма 1948. у Лондону, где је њен скок од 1,40 м био довољан само за 14. место. Покушала је и да брани титулу на Европском првенству 1950. у финалу заузимајући шесто место, са најбољим скоком од 1,5 метара.[2] Током атлетске каријере, Колшен је била четвороструки државни првак од 1946, до 1950. изузев 1947. кад је ошпбедила титулу од 1946. до 1950. године, изузев 1947. године када је победила Мишлен Остермејер. [5] Француски рекорд 1,63 м поставила је 1949. са 1,63 м. који је опстао 10 година..[6] У периоду 1946—1955 имала је једанаест међународних наступа за репрезентацију Француске у атлетици.
Кошарка
[уреди | уреди извор]Иако су се Колшеновој поклапале атлетска и кошаркашка каријера, она се трудила да у кошарци достигне исти ниво који је дисегла у атлетици. Играјући као центар, у фебруару 1946. појавила се у Женској кошаркашкој репрезентацији Француске на утакмици против Белгије.[7]На свом првом великом турниру Европском првенству у кошарци за жене 1950., била је водећи стрелац у Француској у две утакмице у квалификационој и две у финалној групи (у последњој утакмици против Италије дала је 25 кошева). Француска је завршила као четврта, а Коллшен је са просеком од 14,5 кошева по утакмици била лидер првенства са укупно 87 датих кошева.[8] Са репрезентацијом била је и на Европском првенству 1952. Имала је много мању улогу играјући у само две утакмице, али је трећи стрелац француског тима. Француска је завршила као седма.[9]
Колшан је досегла врхунац своје кошаркашке каријере на 1. Светском првенству за жене 1953.. Била је далеко испред осталих као водећи стрелац на такмичењу са просеком од 19,2 коша по утакмици а укупно 115 (преко 30 више од следеће најбоље, Онесиме Рехјес из Чилеа). [10]Била је најбоља француска играчица у четири од шест игара. Губитак од Чилеа у финалној групи значио је да Француска завршава као трећа са бронзаном медаљом иза домаћина и америчких победница.[11][12][13]
После освајања светске медаље учествовала је још 2 пута на европским првенствима. На Европском првенству 1954. у Београду Француска је победила Аустрију и Италију и квалигикавала се за финалну групу, где је играла лоше и изгубила свих пет утакмица. Заузела је шесто место. [14] Вратила се у репрезентацију на Европском првенству 1956. у Прагу и била је најбољи стрелац Француске у првој утакмици против Мађарске. Велика игра Едит Таверт Клошнер донеле су Француској победе против Немачке и Румуније у одвела их у полуфилни групу. Тамо су доживели два убедљива пораза од Бугарске (44:86) и домаћина Чехословачке (46:81) што их је елиминисало са првенства.[15]
Током своје међународне кошаркарске каријере, играла је 66 утакмица, постигла 453 кошева и успела постићи рекордно високу ефикасност од 30 кошева на једној утакмици. [16] Њена последња међународна утакмица била је против Аустрије на Европском првенству 1956. године.
Националне титуле
[уреди | уреди извор]- Француска првенства у атлетици
- скок увис: 1946, 1948, 1949, 1950
- Француско првенство у кошарци
- Клуб: 1950, 1951, 1952[17]
Међународна такмичења
[уреди | уреди извор]- Атлетика
Датум | Текмичење | Место | Дусциплина | Пласман | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|---|
1946. | Европско првенство | Осло, Норвешка | скок увис | 1,60 НР | [18] | |
штафета 4 х 100 м | 48,5 | [18] | ||||
1948. | Олимпијске игре | Лондон, Уједињено Краљевство | скок увис | 14. | 1,40 | [1] |
1950. | Европско првенство | Брисел, Белгија | 6. | 1,50 | [19] |
- Кошарка
Датум | Текмичење | Место | Пласман | Белешка |
---|---|---|---|---|
1950. | Европско првенство | Будимпешта, Мађарска | 4. | [2][мртва веза] |
1952. | Европско првенство | Москва, Совјетски Савез | 7. | [3] |
1953. | FIBA World Championship | Сантјаго, Чиле | [4] | |
1954. | Европско првенство | Београд, Југославија | 6. | [5] |
1956. | Европско првенство | Праг, Чехословачка | 7. | [6] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Une pionnière nous a quittés Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2017) ffbb.com, 26. јануар 2017
- ^ а б Anne-Marie Colchen Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2012). Sports Reference. Прибављено 24. 1 2018.
- ^ Anne-Marie Colchen. Track and Field Brinkster. Прибављено Прибављено 24. 1. 2018.
- ^ European Athletics Championships Zürich 2014 – STATISTICS HANDBOOK. ЕАА, pp. 364. Прибављено 24. 1 2018.
- ^ site de la commission de la documentation et de l'histoire. French Athletics Federation. Прибављено 24. 1 2018.
- ^ Records (Historique) | National Stade Seniors | Femmes | Hauteur. French Athletics Federation. Прибављено 24. 1 2018.
- ^ Anne Marie COLCHEN-MAILLET Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2015). Internationaux Basket. Преузето 24.1. 2018.
- ^ Player Leader 1950 European Championships Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2015). ФИБА. Прибављено 26.1.2018.
- ^ 1952 European Championship for Women 18 to 25 May. 1952 – Moscow in Soviet Union: France. ФИБА. Прибављено 26.1.2018.
- ^ 1953 World Championship for Women 7 to 22 Mar. 1953 – Santiago de Chile in Chile. Player Leaders. ФИБА. Прибављено 26.1.2018.
- ^ FIRST WORLD CHAMPIONSHIP FOR WOMEN-- 1953 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. мај 2016). USA Basketball. Прибављено 26.1.2018.
- ^ Anne Marie Golchen 1953 World Championships. ФИБА. Прибављено 26.1.2018.
- ^ 1953 World Championship for Women 7 to 22 Mar. 1953 – Santiago de Chile in Chile. Group Standing. ФИБА. Прибављено 26.1.2018.
- ^ 1954 European Championship for Women 4 to 13 Jun. 1954 – Belgrade in Yugoslavia. ФИБА. Прибављено 27.1.2018.
- ^ 1956 European Championship for Women 2 to 10 Jun. 1956 – Prague in Czechoslovakia: France. ФИБА. Прибављено 27.1.2018.
- ^ Anne Marie COLCHEN-MAILLET. Кошаркашка федерација Француске. Прибављено 27.1.2018.
- ^ Anne Marie COLCHEN-MAILLET Palmares Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016). Internationaux Basket. Прибављено 26.1.2008.
- ^ а б European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 371—372, Приступљено 21. 1. 2018
- ^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 376, Приступљено 21. 1. 2018
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ан Мари Колшан на сајту Sports-Reference.com (архивирано)