Пређи на садржај

Аратус

С Википедије, слободне енциклопедије
Портрет Аратуса

Аратус (Грчки: Ἄρατος ὁ Σολεύς; oko 315/310 – 240. пре нове ере) био je грчки дидактички песник. Његово главно сачувано дело је хексаметарска песма Phenomena (Грчки: Φαινόμενα Phainómena, лат. Phaenomena), чија прва половина стихова јесте поставка истоименог изгубљеног дела Еудокса. Описује сазвежђа и друге небеске појаве. Друга половина се зове Диосемеја (Διοσημεια „Прогнозе“) и углавном се односи на временске прилике. Иако је Аратус био донекле неупућен у грчку астрономију, његова песма је била веома популарна у грчком и римском свету, што доказује велики број коментара и латинских превода, од којих су неки опстали до данас.

Phenomena

Постоји неколико извештаја о Аратовом животу анонимних грчких писаца, а помињу га и Суда и Евдокија. Из ових се види да је био родом из Солија[1] у Киликији, (иако један извор наводи Тарс). Познато је да је учио код Менекрата у Ефесу и Филите на Косу. Као ученик перипатетичког филозофа Праксифана, у Атини је упознао стоичког филозофа Зенона, као и Калимаха из Кирене и Менедема, оснивача еретријске школе.

Око 276. године пре нове ере Арат је позван на двор македонског краља Антигона II Гонатаа, чију је победу над Галима 277. године Аратус ставио у стих. Овде је написао своју најпознатију песму Феномени. Затим је провео неко време на двору Антиоха I Сотера из Сирије, али се касније вратио у Пелу у Македонији, где је умро негде пре 240/239.[2][3] Његове главне активности биле су медицина (за коју се такође каже да је била његова професија), граматика и филозофија.

Аратусу се приписује неколико песничких дела на различите теме, као и низ прозних посланица, али ниједно од њих није сачувано, осим његове две астрономске песме у хексаметру.

У његову част названи су кратер Аратус на Месецу и мала планета 12152 Аратус.

Објављена издања

[уреди | уреди извор]
  • Phaenomena (на језику: латински). Leiden: Officina Plantiniana. 1600. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ attalus website retrieved 15/09/2011
  2. ^ Chisholm 1911.
  3. ^ A. W. Mair and G. R. Mair, trans., Callimachus and Lycophron; Aratus, Loeb Classical Library (New York: G. P. Putnam’s Sons, 1921), p. 363

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Bing, Peter. 1993. "Aratus and his Audiences." Materiali e Discussioni 31:99–109.
  • Faulkner, Andrew. 2015. "The Female Voice of Justice in Aratus' Phaenomena." Greece and Rome. 62.1: 75–86
  • Gee, Emma. 2013. Aratus and the Astronomical Tradition. Oxford: Oxford University Press.
  • Gee, Emma. 2000. Ovid, Aratus and Augustus: Astronomy in Ovid’s Fasti. Cambridge, UK: Cambridge University Press
  • Hunter, Richard L. 1995. "Written in the Stars: Poetry and Philosophy in the Phaenomena of Aratus." Arachnion 2:1–34.
  • James, Alan W. 1972. "The Zeus Hymns of Cleanthes and Aratus." Antichthon 6:28–38.
  • Katz, Joshua T. 2008. "Vergil Translates Aratus: Phaenomena 1–2 and Georgics 1.1–2." Materiali e discussioni per l'analisi dei testi classici 60: 105–123
  • Mastorakou, Stamatina. 2020. “Aratus’ Phaenomena beyond its sources”, Aestimatio 1: 55-70.
  • Mastorakou, Stamatina. 2020. “Aratus and the Popularization of Hellenistic Astronomy”. In Ancient Astronomy in Its Mediterranean Contexts (300 BC – 300 AD), A.C. Bowen and F. Rochberg (eds.), Brill, 383-397.
  • Mastorakou, Stamatina. 2024. “Visualization of Astronomical Knowledge in Hellenistic Times: Aratus, Urania and the Celestial Globe”. In Imagining the Heavens across Eurasia from Antiquity to Early Modernity. Edited by R. Brentjes, S. Brentjes, S. Mastorakou, Mimesis.
  • Pendergraft, Mary L. B. 1995. "Euphony and Etymology: Aratus’ Phaenomena." Syllecta Classica 6:43–67.
  • Possanza, Mark. 2004. Translating the Heavens: Aratus, Germanicus, and the Poetics of Latin Translation. New York: Lang
  • Volk, Katharina. 2010. "Aratus." In A Companion to Hellenistic Literature. Edited by James J. Clauss and Martine Cuypers, 197–210. Malden, MA: Wiley-Blackwell.