Армадило

Армадило Временски распон:
Деветопојасни армадило (Dasypus novemcinctus)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Cingulata Gray, 1821
Породица:	Dasypodidae Gray, 1821
Типски род
Dasypus Linnaeus, 1758
Родови
Списак †Acantharodeia †Amblytatus †Anadasypus †Archaeutatus †Astegotherium †Barrancatatus †Chasicotatus †Chorobates †Coelutaetus Dasypus †Eocoleophorus †Epipeltecoelus †Eutatus †Hemiutaetus †Isutaetus †Lumbreratherium †Macrochorobates †Mazzoniphractus †Meteutatus †Nanoastegotherium †Parastegosimpsonia †Pedrolypeutes †Pliodasypus †Prodasypus †Proeutatus †Propraopus †Prostegotherium †Pucatherium †Punatherium †Riostegotherium †Stegotherium †Stenotatus †Utaetus

Армадило је заједнички назив за 2 породице из реда оклопника (Cingulata), Dasipodidae и Chlamyphoridae, које живе у Северној и Јужној Америци. Ове две породице једине су преживеле породице из реда оклопника (Cingulata), а породица пампаске звери (Pampatheriidae) и потпородица глиптодонти (Gliptodontinae), изумрле су.

Армадиљо припада надреду Xenatrhra заједно са лењивцима и мравоједима из реда крезубице.

Име

Реч „армадиљо“ на шпанском значи „онај који има оклоп“. На језику наватл ова животиња се зове āyōtōchtli, што значи „корњача - зец”.

Опис

Постоји око десет живих родова и око 20 врста живих врста армадиља, који се разликују по броју колутова на њиховом оклопу. Њихова просечна дужина је око 75 cm, укључујући и реп; џиновски армадиљо нарасте до 150 cm и тежи до 59 kg, док ружичасти вилински армадиљо има укупну дужину 12–15 cm. Све врсте су пореклом из Северне и Јужне Америке, где настањују различита станишта, нарочито у Парагвају и околним подручјима. Многе врсте су угрожене.

Распрострањеност

Неке врсте попут дугоносих армадиља имају широко подручје распростирања, док су други, попут вилинских армадиља концентрисани на мање подручје у Јужној Америци. Деветопојасни Армадиљо некада је имао мало подручје распростирања у САД, али с временом се због недостатка природних непријатеља проширио по Северној и Јужној Америци све до Аргентине.

Филогенија

Dasypodidae, попут Chlamyphoridae, је базална клада унутар Cinglata, као што је приказано испод. D. kappleri је базална унутар Dasypodidae.

Кладограм реда Cingulata

Cingulata  Dasypodidae Dasypus D. (Hyperoambon)   D. kappleri     D. (Dasypus)     D. septemcinctus     D. hybridus           D. yepesi     D. sabanicola         D. novemcinctus     D. pilosus              Chlamyphoridae    Euphractinae       †Glyptodontinae       Chlamyphorinae     Tolypeutinae

Класификација

Испод је таксономија армадила у овој породици.

Породица Dasypodidae

• † Род Acantharodeia
• † Род Amblytatus
• † Род Archaeutatus
• † Род Astegotherium
• † Род Barrancatatus
• † Род Chasicotatus
• † Род Chorobates
• † Род Coelutaetus
• † Род Eocoleophorus
• † Род Epipeltecoelus
• † Род Eutatus
• † Род Hemiutaetus
• † Род Isutaetus
• † Род Lumbreratherium
• † Род Macrochorobates
• † Род Mazzoniphractus
• † Род Meteutatus
• † Род Pedrolypeutes
• † Род Prodasypus
• † Род Proeutatus
• † Род Prostegotherium
• † Род Pucatherium
• † Род Punatherium
• † Род Stegotherium
• † Род Stenotatus
• † Род Utaetus
• Подпородица Dasypodinae
  • † Племе Astegotheriini
    • † Род Nanoastegotherium
    • † Род Parastegosimpsonia
    • † Род Riostegotherium
    • † Род Astegotherium
    • † Род Stegosimpsonia
  • Племе Dasypodini
    • † Род Anadasypus
    • Род Dasypus
    • † Род Pliodasypus
    • † Род Propraopus

Литература

• McDougall, Len (2004). The Encyclopedia of Tracks & Scats. Globe Pequot. стр. 266. 
• Gardner, A.L. (2005). „Order Cingulata”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 94—99. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. .
• Vizcaíno, S. F.; De Iuliis; Bargo, M. S. (1998). „Skull Shape, Masticatory Apparatus, and Diet of Vassallia and Holmesina (Mammalia: Xenarthra: Pampatheriidae): When Anatomy Constrains Destiny”. Journal of Mammalian Evolution. 5 (4): 291—322. S2CID 20186439. doi:10.1023/A:1020500127041. 
• Blanco, R. E.; Jones, W. W.; Rinderknecht, A. (2009-08-26). „The sweet spot of a biological hammer: the centre of percussion of glyptodont (Mammalia: Xenarthra) tail clubs”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 276 (1675): 3971—3978. ISSN 0962-8452. PMC 2825778 . PMID 19710060. doi:10.1098/rspb.2009.1144. <
• Mead, J. I.; Swift, S. L.; White, R. S.; McDonald, H. G.; Baez, A. (2007). „Late Pleistocene (Rancholabrean) Glyptodont and Pampathere (Xenarthra, Cingulata) from Sonora, Mexico” (PDF). Revista Mexicana de Ciencias Geológicas. 24 (3): 439—449 (see p. 440). Приступљено 2013-06-15. 
• Woodburne, M. O. (2010-07-14). „The Great American Biotic Interchange: Dispersals, Tectonics, Climate, Sea Level and Holding Pens”. Journal of Mammalian Evolution. 17 (4): 245—264 (see p. 249). ISSN 1064-7554. PMC 2987556 . PMID 21125025. doi:10.1007/s10914-010-9144-8. 
• Hubbe, A.; Hubbe, M.; Neves, W. A. (март 2013). „The Brazilian megamastofauna of the Pleistocene/Holocene transition and its relationship with the early human settlement of the continent”. Earth-Science Reviews. 118: 1—10 (see pages 3, 6). Bibcode:2013ESRv..118....1H. ISSN 0012-8252. doi:10.1016/j.earscirev.2013.01.003. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Fiedal, Stuart (2009). „Sudden Deaths: The Chronology of Terminal Pleistocene Megafaunal Extinction”. Ур.: Haynes, Gary. American Megafaunal Extinctions at the End of the Pleistocene. Vertebrate Paleobiology and Paleoanthropology. Springer. стр. 21—37 (see p. 31). ISBN 978-1-4020-8792-9. OCLC 313368423. doi:10.1007/978-1-4020-8793-6_2. 
• Delsuc, F.; Gibb, G. C.; Kuch, M.; Billet, G.; Hautier, L.; Southon, J.; Rouillard, J.-M.; Fernicola, J. C.; Vizcaíno, S. F.; MacPhee, R. D.E.; Poinar, H. N. (2016-02-22). „The phylogenetic affinities of the extinct glyptodonts”. Current Biology. 26 (4): R155—R156. PMID 26906483. doi:10.1016/j.cub.2016.01.039 . 
• Upham, Nathan S.; Esselstyn, Jacob A.; Jetz, Walter (2019). „Inferring the mammal tree: Species-level sets of phylogenies for questions in ecology, evolution and conservation”. PLOS Biol. 17 (12): e3000494. PMC 6892540 . PMID 31800571. doi:10.1371/journal.pbio.3000494 . 
• Gibb, Gillian C.; Condamine, Fabien L.; Kuch, Melanie; Enk, Jacob; Moraes-Barros, Nadia; Superina, Mariella; Poinar, Hendrik N.; Delsuc, Frédéric (2015). „Shotgun Mitogenomics Provides a Reference PhyloGenetic Framework and Timescale for Living Xenarthrans”. Molecular Biology and Evolution. 33 (3): 621—642. PMC 4760074 . PMID 26556496. doi:10.1093/molbev/msv250. 
• Delsuc, F.; Gibb, G. C.; Kuch, M.; Billet, G.; Hautier, L.; Southon, J.; Rouillard, J.-M.; Fernicola, J. C.; Vizcaíno, S. F.; MacPhee, R. D. E.; Poinar, H. N. (2016). „The phylogenetic affinities of the extinct glyptodonts”. Current Biology. 26 (4): R155—R156. PMID 26906483. doi:10.1016/j.cub.2016.01.039 . 
• Gibb, G. C.; Condamine, F. L.; Kuch, M.; Enk, J.; Moraes-Barros, N.; Superina, M.; Poinar, H. N.; Delsuc, F. (2015). „Shotgun Mitogenomics Provides a Reference PhyloGenetic Framework and Timescale for Living Xenarthrans”. Molecular Biology and Evolution. 33 (3): 621—642. PMC 4760074 . PMID 26556496. doi:10.1093/molbev/msv250. 
• „Fossilworks: Cingulata”. Paleobiology Database. University of Wisconsin–Madison. Архивирано из оригинала 27. 11. 2021. г. Приступљено 27. 11. 2021. 
• „Greater long-nosed armadillo (Dasypus beniensis)”. Xenarthrans.org. IUCN/SSC Anteater, Sloth, and Armadillo Specialist Group. Приступљено 29. 11. 2021. 
• Anacleto, T. C. S.; Arteaga, M.; Superina, M.; Abba, A. M. (2014). „Dasypus kappleri”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T6289A47440608. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-1.RLTS.T6289A47440608.en . 
• „Greater long-nosed armadillo (Dasypus kappleri)”. Xenarthrans.org. IUCN/SSC Anteater, Sloth, and Armadillo Specialist Group. Приступљено 29. 11. 2021. 
• Superina, M.; Abba, A. M. (2014). „Dasypus pilosus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T6291A47441122. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-1.RLTS.T6291A47441122.en . 
• „Hairy long-nosed armadillo (Dasypus pilosus)”. Xenarthrans.org. IUCN/SSC Anteater, Sloth, and Armadillo Specialist Group. Приступљено 29. 11. 2021. 
• Loughry, J.; McDonough, C.; Abba, A. M. (2014). „Dasypus novemcinctus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T6290A47440785. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-1.RLTS.T6290A47440785.en . 
• Superina, M.; Trujillo, F.; Arteaga, M.; Abba, A. M. (2014). „Dasypus sabanicola”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T6292A47441316. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-1.RLTS.T6292A47441316.en . 
• „Northern long-nosed armadillo (Dasypus sabanicola)”. Xenarthrans.org. IUCN/SSC Anteater, Sloth, and Armadillo Specialist Group. Приступљено 29. 11. 2021. 
• Anacleto, T. C. S.; Smith, P.; Abba, A. M.; Superina, M. (2014). „Dasypus septemcinctus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T6293A47441509. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-1.RLTS.T6293A47441509.en . 
• „Seven-banded armadillo (Dasypus septemcinctus)”. Xenarthrans.org. IUCN/SSC Anteater, Sloth, and Armadillo Specialist Group. Приступљено 29. 11. 2021. 
• Abba, A. M.; Gonzalez, E. (2014). „Dasypus hybridus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T6288A47440329. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-1.RLTS.T6288A47440329.en . 

Спољашње везе

• Photographs of armadillo rolling into a ball