Артикулација (лингвистика)
Артикулација је јасно и разговетно изговарање гласова и гласовних склопова (слогова и речи). Покрети говорних органа (језика, усана, гласних жица) који производе, уобличавају и омогућавају такав изговор. У преносном смислу, разјашњавање, јасно уобличавање и исказивање неке замисли, хипотезе или теорије.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 71. ISBN 86-331-2075-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
 | Овај чланак везан за лингвистику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |