Пређи на садржај

Арханђел Урил

С Википедије, слободне енциклопедије
Архангел Урил
Икона Архангела Урила
Световни подаци
Поштује се у
Празник
ОбележјаВатра у длану; књига, свитак, пламени мач, диск сунца, небеска кугла или диск звезда и сазвежђа, калеж
ЗаштитникУметност,[2][3] света потврда, науке,[4] поезија, суд

Урил /ˈʊəriəl/, Аурил (хебр. אוּרִיאֵל ʾŪrīʾēl, "El/Бог је мој пламен";[5] грч. Οὐριήλ Oúriḗl; Ouriēl;[6] итал. Uriele;[7] Geʽez и амхарски: ዑራኤል ʿUraʾēl[8] or ዑርኤል ʿUriʾēl)[9] или Оријел је име једног од арханђела који се помиње у рабинској традицији после егзила и у одређеним хришћанским традицијама. Он је добро познат у Православној и Католичкој цркви (у оба се сматра једним од седам главних арханђела) и признат у Англиканској цркви као четврти арханђел. Такође је добро познат у европској езотеричној средњовековној књижевности. Уриел је такође познат као мајстор знања и арханђел мудрости.

Урил се слави, заједно са осталим арханђелима - бестелесним силама на дан Сабора светих архангела - 21. новембра по грегоријанском, односно 8. новембра по јулијанском календару.[10] Према предању Православне цркве одговоран је за заштиту жита, након јесени и прогонство Адама из раја. По законима православне цркве, арханђел Урил на иконама се приказује како држи у десној руци на грудима исукан мач, а у левој − огњени пламен.[11]

У апокрифним, кабалистичким и окултним делима, Урил је изједначен (или помешан)[12] са Уријалом, Нуријелом, Уријаном, Јеремијелом, Вретилом, Саријелом, Суријелом, Пуруелом, Фануелом, Јаковом, Азраелом и Рафаелом.

У Тајној књизи Јована, раном гностичком делу, Урил има контролу над демонима који помажу Јалдабаоту да створи Адама.[13]

Урил, Ауријел или Оријел (мушко) / Уријел, Еуријел или Оријел (женско) је такође име које је асимиловала келтска бретањска култура, због Уријел (7. век), сестре бретонског краља Јудикаела, која је популаризовала име.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bunson, Matthew (2010). Angels A to Z: A Who's Who of the Heavenly Host. New York: Potter/Ten Speed/Harmony/Rodale. стр. 103. ISBN 9780307554369. „In the orthodox churches of Egypt and Ethiopia, the Christians celebrate July 28 in honor of the archangel Uriel. 
  2. ^ „Window 33: Archangel Uriel”. stpaulswinstonsalem.org. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 3. 4. 2019. „He is a patron of the arts and the patron saint of the sacrament of Confirmation. 
  3. ^ „Christ Triumphant (High Altar)”. www.stjohnsmemphis.org. Архивирано из оригинала 23. 06. 2019. г. Приступљено 3. 4. 2019. „He is the keeper of beauty and light […] He holds in his right hand a Greek Ionic column which symbolizes perfection in aesthetics and man-made beauty. 
  4. ^ „Архангел Уриил” [Archangel Uriel]. www.temples.ru (на језику: руски). Приступљено 15. 5. 2019. „Уриил — это небесный огонь, покровитель тех, кто посвятил себя наукам и искусствам. 
  5. ^ „Strong's Hebrew: 217. אוּר (ur) – a flame”. biblehub.com. Приступљено 2022-06-24. 
  6. ^ „The Apocryphon of John”. marcion.sourceforge.net. 1. 4. 2011. Приступљено 12. 12. 2017. 
  7. ^ Stanzione, Marcello; Alvino, Carmine (2017). Uriele: L'arcangelo Scomparso [Uriel: The Lost Archangel] (на језику: италијански). Milan, Italy: SugarCo Edizioni. ISBN 978-88-7198-716-3. 
  8. ^ Täsfa Mikaʾel Gäbrä Śǝllase (1992—1993). „ድርሳነ፡ ዑራኤል። ግዕዝና፡ አማርኛ። መልክአ፡ ዑራኤል፡ በልሳነ፡ ግዕዝ። (Dǝrsanä ʿUraʾel gǝʿǝzǝnna amarǝňňa—mälkǝʾa ʿUraʾel bälǝssanä gǝʿǝz, 'Homiliary on [the honour of] Uriel in Gǝʿǝz, Tigrinya and Amharic—Image of Uriel in Gǝʿǝz')”. zotero.org. Приступљено 15. 6. 2019. 
  9. ^ Tefera, Amsalu; Bausi, Alessandro; Tafla, Bairu; Braukämper, Ulrich; Gerhardt, Ludwig; Meyer-Bahlburg, Hilke; Uhlig, Siegbert (2018). „A Fifteenth-Century Ethiopian Homily on the Archangel Uriel”. Aethiopica: International Journal of Ethiopian and Eritrean Studies. 21: 89. ISBN 978-3-447-18045-0. Приступљено 16. 6. 2019. 
  10. ^ Todorović, Sonja (2016-09-23). „MIHAIL, GAVRILO, URIL... Znate li imena svih sedam pravoslavnih arhangela”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-08. 
  11. ^ „МОЛИТВА СВЕТОМ АРХАНГЕЛУ УРИЛУ - ЧЕТВРТАК”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-05-08. 
  12. ^ Forward Day by Day, August–September–October 2011, p. 61, entry for September 29, 2011.
  13. ^ Marvin Meyer; Willis Barnstone (30. 6. 2009). „The Secret Book of John”. The Gnostic Bible. Shambhala. Приступљено 2022-02-01. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bamberger, Bernard Jacob, (March 15, 2006). Fallen Angels: Soldiers of Satan's Realm. Jewish Publication Society of America. ISBN 0-8276-0797-0.
  • Briggs, Constance Victoria, 1997. The Encyclopaedia of Angels: An A-to-Z Guide with Nearly 4,000 Entries. Plume. ISBN 0-452-27921-6.
  • Bunson, Matthew, (1996). Angels A to Z: A Who's Who of the Heavenly Host. Three Rivers Press. ISBN 0-517-88537-9.
  • Cruz, Joan C. 1999. Angels and Devils. Tan Books & Publishers. ISBN 0-89555-638-3.
  • Davidson, Gustav. A Dictionary of Angels: Including the Fallen Angels. Free Press. ISBN 9780029070505.
  • Ivánka, E. von, "Gerardus Moresanus, der Erzengel Uriel und die Bogomilen", Orientalia Christiana Periodica 211-2 (1955) (Miscellanea Georg Hofmann S.J.), pp 143–146.
  • Guiley, Rosemary, 1996. Encyclopaedia of Angels. ISBN 0-8160-2988-1.
  • The Book Of Enoch translated by R. H. Charles D.LITT., D.D. with an introduction by W. O. E. OESTERLEY, D.D., Charles. H. R, 1917.
  • Longfellow, Henry Wadsworth, 1807–1882. The Golden Legend.
  • Heywood, Thomas, 1634–1635. The Hierarchy of the Blessed Angels.
  • Waite, Arthur Edward, 1913. The Book of Ceremonial Magic Second Edition of The Book of Black Magic and of Pacts.
  • Stanzione, Marcello; Alvino, Carmine (2011). Inchiesta su Uriele: l'Arcangelo scomparso [Investigation of Uriel: The Lost Archangel] (на језику: италијански). Tavagnacco: Edizioni Segno. ISBN 978-88-6138-407-1. OCLC 878792290.