Пређи на садржај

Архивска грађа

С Википедије, слободне енциклопедије

Архивска грађа је изворни, репродуковани, писани, цртани, дигитализовани, штампани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал.[1]

Архивска грађа је културно наслеђе од општег интереса за Републику Србију и као таква ужива посебну заштиту утврђену законом којим се уређује заштита културних добара.[2]

Закон о архивској грађи

[уреди | уреди извор]

Законом о архивској грађи уређује се: систем заштите архивске грађе као културног наслеђа и документарног материјала, њихово чување сређивање и обрада, услови и начин коришћења, као и заштита Архивског фонда Републике Србије као културног наслеђа.[3]

Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе су дужне да штите и чувају архивску грађу од општег интереса, да обезбеде за њу адекватне објекте, стручно руковођење и задовољавања потреба грађана.[4]

Архивски фонд

[уреди | уреди извор]

Архивски фонд Републике Србије је део националног и светског културног наслеђа и извора информација о друштву и под заштитом је Републике Србије. Документа Архивског фонда трајно се чувају на територији Републике Србије или изван ње, у складу са овим законом, међународним споразумима и обавезама које је преузела Република Србија.

Ималац архивске грађе дужан је да обезбеди заштиту и чување Архивског фонда Републике Србије, у складу са законом и другим прописима.[5]

Настанак архивске грађе

[уреди | уреди извор]

Архивска грађа настаје код правног лица, као и код значајних појединаца, јавних личности, као што су: писци, научници, новинари итд.

Према времену настанка, целокупна архивска грађа подељена је на две основне целине – стари и нови период. Стари период обухвата архивску грађу насталу до краја 1918. године, а нови период архивску грађу из времена Другог светског рата и периода након рата. Најстарији фонд који се чува у Архиву Србије, а који је настао на територији Србије је Књажеска канцеларија са архивском грађом од 1815. до 1839. године.[6]

Значај архивске грађе

[уреди | уреди извор]

Архивска грађа је најважнији историјски извор за историчаре и друге научнике. Архивска грађа такође служи и за заштиту појединачног правног интереса, на пример: матиче књиге.

Архивска грађа се чува и штити у Архиву Србије, из времена Другог светског рата и послератног периода, а садржи и личне и породичне фондове и збирке.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Закон о културним добрима (Сл. Гласник РС 71/94.)
  2. ^ Закон о архивској грађи и архивској служби (Члан 2.)
  3. ^ Закон о архивској грађи и архивској служби (Члан 1.)
  4. ^ Закон о архивској грађи и архивској служби (Члан 3.)
  5. ^ Закон о архивској грађи и архивској служби (Архивски Фонд Републике Србије, Члан 4.)
  6. ^ а б Архив Србије. Архивирано из оригинала: http://www.archives.org.rs/o-nama/istorijat