Архимандрит Варнава (Миодраговић)
| Варнава (Миодраговић) | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија жичка |
| Чин | архимандрит |
| Титула | архимандрит, бивши игуман Манастира Света Тројица |
| Седиште | Манастир Свете Тројице (Овчар) |
| Године службе | 1985—2015 |
| Претходник | Иринеј (Васиљевић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Велисав Миодраговић |
| Датум рођења | 26. октобар 1937. |
| Место рођења | Лесковица код Александровца, Краљевина Југославија |
Варнава (световно Велисав Миодраговић; Лесковица код Александровца, 26. октобар 1937) архимандрит је Српске православне цркве и бивши игуман манастира Свете Тројице.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Архимандрит Варнава (Миодраговић) рођен је 26. октобра 1937. године у селу Лесковица код Александровца, од побожних родитеља оца Новице и мајке Лепосаве.[2] На крштењу је добио име Велисав. Основну школу завршио је у своме родном месту.[3]
Свој монашки пут започиње 24. марта 1954. године када долази у Манастир Вујан код Горњег Милановца, као искушеник код тадашњег игумана Мирона (Јанковића).[4] Замонашен је 26. јуна 1956. године у Вујну, од патријарха српског господина Германа (Ђорића), добивши монашко име Варнава. Рукоположен је у чин јерођакона 18. марта у Саборној цркви у Краљеву, а у чин јеромонаха 19. марта 1961. године у Манастир Жичи код Краљева.[5]
По потреби службе отац Варнава заједно са својим игуманом Мироном и целим братством одлази у Манастир Студеницу, 1961. где остаје све до 12. новембра 1971. године када долази у Манастир Велуће код Трстеника, где остаје као парох и духовник манастира све до 1976. године.[6] Био је духовник Манастира Каменца код Груже, од 1976. до 1978. године када долази у Манастир Свете Тројице на Овчару.[7]
Након упокојења игумана Иринеја (Васиљевића), 11. јула 1984. године постављен је за старешину манастира Свете Тројице.[8] Чин архимандрита добио је 4. децембра 1996. године од стране епископа жичкога господина Стефана (Боце). Био је на челу манастира Свете Тројице од 1984. до 2015. године.[9]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Манастир Света Тројица Дучаловићи на Овчару”. Манастири и цркве СПЦ. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „MANASTIR SV.TROJICE NA OVĆARU - www.manastiri-crkve.com”. manastiri-crkve.com. Приступљено 2024-10-17.
- ^ „MANASTIR SV.TROJICE NA OVĆARU - www.manastiri-crkve.com”. manastiri-crkve.com. Приступљено 2024-10-17.
- ^ Миодраговић. „Варнава”.
- ^ „МАНАСТИР СВЕТА ТРОЈИЦА ПОД ОВЧАРОМ”. ČA Glas (на језику: српски). 2021-06-23. Приступљено 2024-10-17.
- ^ „Manastir Svete Trojice | Turizam u Srbiji” (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-17.
- ^ „Manastir Svete Trojice | Turizam u Srbiji” (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-17.
- ^ „Манастир СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ, Овчар – www.poklonik.com” (на језику: српски). Приступљено 2024-10-17.
- ^ „Манастир СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ, Овчар – www.poklonik.com” (на језику: српски). Приступљено 2024-10-17.
