Астрономија у Србији
Астрономија у Србији се односи на историјат и развој ове науке на територији данашње Републике Србије. Астрономија у Србији је развијена у складу са њеним економским могућностима, или чак и нешто изнад њих.[1] Астрономска опсерваторија Београд (на Звездари), основана 1887, једна је од најстаријих научних институција у Србији.[1] Србија је чланица Међународне астрономске уније од 1935.[1]
Астрономска опсерваторија Београд и даље је једина професионална опсерваторија у Србији.[1] Опсерваторија поседује осам професионалних телескопа, а тренутно завршава нову станицу на планини Видојевици код Прокупља.[1] У Србији постоји још неколико мањих народних и универзитетских опсерваторија: Народна опсерваторија у Београду, Новосадска астрономска опсерваторија (www.adnos.org/Opserv.aspx) и Опсерваторија Белерофонт у Крагујевцу (physics.kg.ac.rs/fizika/opservatorija). Два су планетаријума: Београдски и Новосадски.
Астрономија се предаје на основним и средњим школама, али само као део других предмета.[1] Велики значај у предавању астрономије има Истраживачка станица Петница[1]. Пет универзитета у Србији нуди студије астрономије: Београдски, Новосадски, Крагујевачки, Нишки и Приштински[1]. Од тога су на Београдском универзитету до сада дипломирала 242 астронома, а 6 астронома на Новосадском; у Србији раде још 4 астронома који су звање стекли ван земље[1].
У Србији излази неколико часописа посвећених астрономији: Астрономски магазин, Васиона, Астрономија и други[1]. Такође, од 1936. објављује се научни часопис Српски астрономски журнал (saj.matf.bg.ac.rs)[1].
У Србији постоји 17[1] удружења астронома-аматера од којих је најстарије[2] Астрономско друштво Руђер Бошковић.
Србија је крајем 2012. године добила три астрономска радио-телескопа.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Олга Атанацковић: Global Astronomy Survey: Serbia[мртва веза]
- ^ „Астрономско друштво „Руђер Бошковић“”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2011. г. Приступљено 31. 08. 2009.
- ^ Србија добија три астрономска радио телескопа („Блиц“, 14. новембар 2012)