Атанасије Теодоровић
Атанасије Теодоровић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1801. |
| Место рођења | Рума, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 1842. (40/41 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Атанасије Теодоровић (Рума, 1801 — Београд, 1842) био је српски филозоф и правник. Био је директор прве српске гимназије, професор прве српске војне школе и један од прва два професора Лицеума Књажества сербског, прве високе школе у Србији.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Атанасије Теодоровић рођен је у Руми 1801. године. После свршене гимназије у Сремским Карловцима, где се предавало на латинском и немачком језику,[2] студирао је филозофију и право у Пешти, где је докторирао филозофију. По завршетку студија постаје професор у Карловачкој гимназији, а хонорарно се бави адвокатуром.
Године 1832, на позив кнеза Милоша Обреновића, долази у Србију. Када је у Кагујевцу основана прва гимназија у Србији,[3] Прва крагујевачка гимназија, он је 3. априла 1832. године постављен за њеног директора.[4] Међутим, у Крагујевцу је осумњичен да је писао неко писмо против Јеленке Хербез, љубавнице кнеза Милоша, познате и као Мала госпођа[5] и пребачен за писара у Гургусовачки суд. Када му је кнез Милош опростио кривицу, враћен је на место професора. У гимназији је предавао предмет филозофическо–историческе науке. Важио је за узорног професора у тадашњем школству у Србији.
Када је 1837. у Пожаревцу отворена Гвардијска школа, прва војна школа у Србији, постављен је за професора, али је већ идуће године, по налогу кнеза Милоша, додељен Попечитељству просвештенија (Министартсво просвете) као учен и искусан човек, са задатком да се стара о издавању уџбеника за ђаке гимназије.
У јесен 1838. у Крагујевцу је отворен Лицеум Књажества сербског и Атанасије Теодоровић је, уз Петра Радовановића, одређен за једног од прва два професора. На Лицеуму је школске 1838–1839. године предавао филозофију и општу историју. Њих двојицу су већ y првој години заменили Константин Бранковић и Исидор Стојановић.[6]
На лични захтев од 11. марта 1839. године премештен је у Попоечитељство правосудија (Министартсво правосуђа) за секретара. Једно време био је начелник једног одељења овог министарства и члан Апелационог суда.
Умро је 1842. године у Београду, где је и сахрањен.[7]
Књижевни и научни рад
[уреди | уреди извор]Атанасије Теодоровић бавио се и књижевним радом. Током студија је објављивао песме у Новинама србским. По преласку у Србију није имао много времена за писање, али је објавио мањи број песамо, углавном за школске приредбе. Сарађивао је са Летописом Матице српске. Као истакнути културни радник одржавао је везе са многим књижевницима и научницима тог времена, међу којима су Вук Караџић, Димитрије Тирол, Јован Стерија Поповић, Јован Хаџић, Димитрије Давидовић и други.[8]
Теодоровић је 1837. године објавио књигу Историја Русије. Ту историју, која има карактер уџбеника, посветио је кнезу Милошу. Писао је према делима немачких писаца тога времена и по двема кратким историјама Русије. Била је то прва српска књига из историје Русије.[7]
Значај
[уреди | уреди извор]У развоју српске историјске науке Атанасије Теодоровић заузима истакнуто место, као први предавач опште историје на високој школи. Ако се зна да у то време настава из националне историје још увек није била одвојена од опште, подразумева се да је држао и предавања из националне историје.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Popović, Radomir J.; Vuletić, Aleksandra; Ilić, Predrag (1. 9. 2019). „Prestoni Kragujevac: Prestonički službenici”. Prvi Prvi na Skali. Приступљено 2024-05-22.
- ^ Milosavljević, Boris (2015). „DIMITRIJE MATIĆ. NAVODNI PRELAZ SA HEGELOVSTVA NA NATURALIZAM” (PDF). THEORIA 1. 58: 108.
- ^ „ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ”. www.prvagimnazija.edu.rs. Приступљено 2024-05-22.
- ^ Videnov, Nebojša (2018-09-13). „Prva gimnazija – temelj obrazovanja u Srbiji”. Far. Приступљено 2024-05-22.
- ^ Radovanović, Nikolina (27. 2. 2019). „Prilog za tajnu istoriju Beograda - Ljubav "Male gospođe" i Teodora Herbeza”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd. Приступљено 2024-05-22.
- ^ Анђус, Bojo. „Грађевинска техника на Лицеју, Инжењерској школи и Великој школи (1838-1905)”. Грађевински факултет Универзитета y Београду 1846-1996 (PDF). стр. 1. Приступљено 25. 5. 2024.
- ^ а б в Radovanović, Boriša (6. 2. 2022). „STARI KRAGUJEVAC: Profesori Liceja - Atanasije Teodorović”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac - Najnovije vesti. Приступљено 2024-05-22.
- ^ „Prečanski učitelji i književnost u Srbiji XIX veka” (PDF). Informator Nezavisnog Sindikata Prosvetnih Radnika Vojvodine. god. 5; br.51: 2. avgust 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Грбић, Бранислава; Јордановић, Бранислава (2018). Преглед наставе на Лицеју, Великој школи и Универзитету 1838-1914 (PDF). Београд: Универзитет у Београду. ISBN 978-86-7522-065-7. Приступљено 20. 5. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Popović, Radomir J.; Vuletić, Predrag ilić, Aleksandra; Ilić, Predrag. „Prestoni Kragujevac: Prosvetne i kulturne prilike u Kragujevcu, prvi deo”. Prvi Prvi na Skali. Приступљено 2024-05-25.
