Пређи на садржај

Ахилејев тријумф (збирка поезије)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ахилејев тријумф
Ориг. насловThe Triumph of Achilles
АуторЛуиз Глик
ЗемљаСАД
Језикенглески
Жанр / врста делапоезија
Издавање
Датум1985.
Број страница60

Ахилејев тријумф је збирка поезије Луиз Глик коју је 1985. објавио Ecco Press.[1] Добила је награду Националног круга књижевних критичара за поезију.[2] Рад се бави темама из класичне антике и митологије.[3] Књижевни критичар Данијел Морис описује га као „кључно дело“ у опусу Луиз Глик.[3]

Пишући за The New York Times, ауторка и критичарка Лиз Розенберг описала је збирку као „јаснију, чистију и оштрију“ од Луизиног претходног рада.[4] Критичар Питер Стит, писајући у The Georgia Review, изјавио је да је књига показала да је Гликова „међу важним песницима нашег доба“.[5] Из збирке, песма „Mock Orange“, која је упоређена са феминистичком химном,[6] је названа „антологијским делом“ због тога што се често појављивала у антологијама поезије и на факултетским курсевима.[7] Венди Лесер описала је „језик” песме као „упорно директан”.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Shivani, Anis (2006). „American Poetry in an Age of Constriction”. The Cambridge Quarterly. 35 (3): 214—215. ISSN 0008-199X. JSTOR 42967248. doi:10.1093/camqtly/bfl017. 
  2. ^ „Louise Glück”. Encyclopedia Britannica. 2020-10-08. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. 
  3. ^ а б Morris 2006, стр. 5.
  4. ^ Rosenberg, Liz (1985-12-22). „Geckos, Porch Lights and Sighing Gardens”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 4. 2020. г. Приступљено 2020-04-07. 
  5. ^ Stitt, Peter (1985). „Contemporary American Poems: Exclusive and Inclusive”. The Georgia Review. 39 (4): 849—863. ISSN 0016-8386. JSTOR 41398888. 
  6. ^ Abel, Colleen (2019-01-15). „Speaking Against Silence”. The Ploughshares Blog. Архивирано из оригинала 7. 4. 2020. г. Приступљено 2020-04-07. 
  7. ^ Hahn, Robert (лето 2004). „Transporting the Wine of Tone: Louise Gluck in Italian”. Michigan Quarterly Review. XLIII (3). ISSN 1558-7266. 
  8. ^ „Louise Glück”. Poetry Foundation. Архивирано из оригинала 29. 8. 2020. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]