Ахилов паратенонитис
Ахилов паратенонитис познат и као Ахилов перитендинитис, теносиновитис или теновагинитис је запаљење омотача Ахилове тетиве, која повезује мишиће потколенице са петном кости. Ахилов паратенонитис може изазвати ожиљке који ограничавају и чине болним кретање Ахилове тетиве.[1] Ахилов паратенонитис је узрокован прекомерном употребом или поновљеним покретима и лошом обућом. Често се виђа код маратонаца. Симптоми укључују осетљивост, бол и оток у Ахиловом подручју. Симптоми су обично израђенији током активности.
Код хроничног Ахиловог паратенонитиса фибробласти се појављују заједно са периваскуларним лимфоцитним инфилтратом.[2] Перитендинозно ткиво постаје макроскопски задебљано и долази до нових адхезија везивног ткива. Код Ахиловог паратенонитиса, инфламаторне ћелије се налазе у ћелијским елементима паратенона и у васкуларном урастању.[3] Како хроничне болне тетиве имају урастање чулних и симпатичких нерава из паратенона — само денервација хроничних болних тетива доводи до ублажавања бола код већине пацијената.
Третман се састоји од одмора, ублажавања болова, вежби истезања и промене спортских техника и обуће како би се смањио стрес на тетиву.[1]
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Ахилов паратенонитис је чест, али учесталост зависи од многих фактора. Обично се налази код спортиста као последица повреде или након прекомерне употребе скочних зглобова.[2]
Етиопатогенеза
[уреди | уреди извор]Поред својих уобичајених компоненти везивног ткива, Ахилове тетиве су окружена лабавим ареоларним везивним ткивом које чини потпуну или делимични омотач око њих.[4] Омотач који је настао око ових тетива се назива паратенон.[4] Паратенон се у суштини састоји од колагена са фибрилним влакнима типа 1 и типа 3, неким еластинским фибрилима и унутрашње облогеод синовијалних ћелија.[5] Простор испод паратенона је богат мукополисахаридима који омогућавају паратенону да делује као еластична трака која омогућава слободу кретања тетива.[6] Паратенон може постати и овојница испуњена синовијалном течношћу, тено-синовијум, у тетивама које су подвргнути трењу.[7].
Паратенон има добро доток крви,[8] па се примећује да паратенонитис (упала паратенона) настаје када се тетива претерано трља преко коштане избочине, У таквим стањима се нпр. код акутног Ахиловог паратенонитиса, јавља инфламаторна реакција ћелија, едем, екстравазација протеина плазме, акумулација фибрина и ретка фибробластична пролиферација. После неколико сати до неколико дана, фибринозни ексудат испуњава овојницу тетиве узрокујући крепитације које се могу осетити клиничким прегледом.[8] Мононуклеарне ћелије се ретко инфилтрирају у паратенон.[8]
У свим случајевима код Ахиловог паратенонитис нађена је блага инфламаторна ћелијска реакција. Масно ареолно ткиво је јасно задебљано и едематозно са знацима фибринозне ексудације, распрострањене масне некрозе, значајне пролиферације везивног ткива и формирање адхезије. Крвни судови показују дубоке дегенеративне и некротизирајуће промене. Танке мембране паратенона су јасно хипертрофиране.[9]
Повећане активности ензима су углавном пронађене у фибробластима, инфламаторним ћелијама и васкуларним зидовима.[10] Утврђена је умерена активност лизозомалних ензима, повећана активност ензима транспорта електрона, анаеробна гликолиза, пентозофосфатни шант и смањена активност ензима аеробног енергетског метаболизма. Истовремено је у упаљеном паратенону пронађена је повећана количина неутралних и киселих мукополисахарида и локално повећана количина еластичних влакана.[9]
Ови резултати указују на то да се код Ахиловог паратенонитиса јављају изражене метаболичке промене, односно појачан катаболизам и смањена оксигенација запаљеног подручја. Морфолошке промене сугеришу да може бити оштећена клизна функција паратенона.[9]
Паратенонитис се може развити као резултат:
- прекомерне употребе тетиве,
- поновљајућих покрета и
- лоше обућом.[3]
Често се виђа код маратонаца.[3]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Клинички се манифестује боловима при покрету, осетљивошћу на палпацију, акутним едемом и хиперемијом паратенона са инфилтрацијом инфламаторних ћелија,[11] После неколико сати или неколико дана, овојница тетиве је испуњена фибринозним ексудатом који доводи до крепитација Симптоми се појачавају током активности.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза се може поставити комбинацијом клиничког физичког прегледа и типичним налаза радиолошких снимања.
Ултразвук
[уреди | уреди извор]На ултразвуку, Ахилов паратенонитис се може појавити као линеарна хипоехоична облога око тетиве са повезаном хиперемијом на колор доплеру код хроничне инфламације.[12]
МРИ
[уреди | уреди извор]У акутној фази, око Ахилове тетиве се може видети линеарна структура испуњена течношћу. У хроничној фази могу се видети ожиљке меких ткива које се шире у перитендинозно масно ткиво.[12]
Карактеристике сигнала
[уреди | уреди извор]- Т1: хипоинтензивна
- Т2/ПД: хиперинтензиван
- СТИР/ПДФС: хиперинтензиван
- Т1 Ц+ (Гд): побољшање
Радиолошки извештај
[уреди | уреди извор]Опис следећих карактеристика треба да буде у радиолошком извештају:
- инфламаторне промене паратенона
- присуство или одсуство тендинопатије
- присуство или одсуство кидања или руптуре тетива
Диференцијална дијагноза
[уреди | уреди извор]- тендинопатија
- кидање тетиве
- руптура тетива
Терапија
[уреди | уреди извор]Третман се састоји од одмора, ублажавања болова, вежби истезања и промене спортских техника и обуће како би се смањио стрес на тетиву.
Терапија је обично конзервативна са нестероидним антиинфламаторним лековима , модификацијом активности, физикалном терапијом.[13]
Ако конзервативно лечење не успе, може се извршити скидање паратенона.
Компликације
[уреди | уреди извор]Хронични Ахилов паратенонитис може даље напредовати у тендинопатију и кидање тетиве.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Achilles paratenonitis | Cigna”. www.cigna.com. Приступљено 2022-02-11.
- ^ а б Palmer, William; Bancroft, Laura; Bonar, Fiona; Choi, Jung-Ah; Cotten, Anne; Griffith, James F.; Robinson, Philip; Pfirrmann, Christian W.A. (2020). „Glossary of terms for musculoskeletal radiology”. Skeletal Radiology. 49 (Suppl 1): 1—33. PMC 7311375
. PMID 32488336. doi:10.1007/s00256-020-03465-1.
- ^ а б в Maffulli, N.; Wong, J.; Almekinders, L. C. (2003). „Types and epidemiology of tendinopathy”. Clinics in Sports Medicine. 22 (4): 675—692. PMID 14560540. doi:10.1016/s0278-5919(03)00004-8.
- ^ а б Norkin CC and Levangie PK (1992). Joint stucture and function.. A comprehensive analysis. Philadelphia Press.
- ^ Williams, J. G. (1986). „Achilles tendon lesions in sport.”. Sports Med. 3 (2): 114—135. PMID 3515485. doi:10.2165/00007256-198603020-00003.
- ^ Kvist, M. (1994). „Achilles tendon injuries I athletes”. Sports Med. 18 (3): 173—201. PMID 7809555. doi:10.2165/00007256-199418030-00004.
- ^ Curwin S (1996). „Tendon injuries: Pathophysiology and treatment.”. Ур.: Zachasewski JE, Magee DJ, Quillen WS. Athletic injuries and rehabilitation. Philadelphia: WB Saunders Co. стр. 27—53.
- ^ а б в Khan, K. M.; Cook JL; Bonar, F; Harcourt, P.; Astrom, M. (1999). „Histopathology of common tendinopathies.”. Sports Med. 27 (6): 393—408. PMID 10418074. doi:10.2165/00007256-199927060-00004.
- ^ а б в Kvist, Martti; Józsa, Lászlo; Järvinen, Markku J.; Kvist, Helmer (1987-01-01). „Chronic achilles paratenonitis in athletes: a histological and histochemical study”. Pathology (на језику: енглески). 19 (1): 1—11. ISSN 0031-3025. PMID 3588019. S2CID 20506330. doi:10.3109/00313028709065127.
- ^ Backman, Clas; Boquist, Lennart; Fridén, Jan; Lorentzon, Ronny; Toolanen, Göran (јул 1990). „Chronic achilles paratenonitis with tendinosis: an experimental model in the rabbit”. Journal of Orthopaedic Research. 8 (4): 541—7. PMID 2355294. doi:10.1002/jor.1100080410.
- ^ Feger, Joachim. „Paratenonitis | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10.
- ^ а б Syha, R.; Springer, F.; Ketelsen, D.; Ipach, I.; Kramer, U.; Horger, M.; Schick, F.; Grosse, U. (2013). „Achillodynia - Radiological Imaging of Acute and Chronic Overuse Injuries of the Achilles Tendon”. Röfo - Fortschritte Auf dem Gebiet der Röntgenstrahlen und der Bildgebenden Verfahren. 185 (11): 1041—1055. PMID 23888478. S2CID 44244922. doi:10.1055/s-0033-1335170.
- ^ Saini, Sundeep S.; Reb, Christopher W.; Chapter, Megan; Daniel, Joseph N. (2015). „Achilles Tendon Disorders”. Journal of Osteopathic Medicine. 115 (11): 670—676. PMID 26501760. S2CID 38760963. doi:10.7556/jaoa.2015.138.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
