Ахурјан
| Ахурјан јерм. Ախուրյան тур. Arpaçay | |
|---|---|
 Поглед на реку Ахурјан из древне јерменске престонице, града Ани | |
| Опште информације | |
| Дужина | 186 km |
| Басен | 9.670 km2 |
| Пр. проток | 26,9 m³/s (просек) m3⁄s |
| Слив | река Аракс; Каспијско језеро |
| Водоток | |
| Извор | Арпи (језеро), Ширак, Јерменија |
| В. извора | извориште на 2.023 m |
| Ушће | Аракс код села Багаран, Јерменија |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Јерменија Турска |
| Насеља | Гјумри |
| Река на Викимедијиној остави | |
Ахурјан (јерм. Ախուրյան; тур. Arpaçay) је река у региону јужног Кавказаи лева притока реке Аракс. У горњем току тече кроз територију Јерменије, док у доњем делу тока представља границу између Јерменије и Турске. Ахурјан је отока језера Арпи у северозападној Јерменији, док се ушће у Аракс налази у близини села Багаран, такође у Јерменији.
Име
[уреди | уреди извор]У старим урартским списима из Саракамиша (VIII век п. н. е.) спомиње се град Ахурјани уз који се веже и име реке која је туда протицала.[1] У турском језику река се зове Арпачај или чак Западни Арпачај (Arpaçay).
Географске и физичке одлике
[уреди | уреди извор]
Река извире на висоравни на надморској висини од 2.023 метра, и отока је вештачког језера Арпи које је изграђено током 1950-их година. У горњем току пролази кроз влажна и замочварена подручја марза Ширак у Јерменији. Након 15 km мирног тока, скреће ка југу и усеца се у Ширакски плато. У том подручју речно корито је дубоко усечена клисура, на појединим местима дубока и до 400 метара, а ту прима и своју највећу притоку, реку Карс. Улива се у реку Аракс код места Багаран у Јерменији.
Укупна дужина тока износи 186 km, од чега чак 2/3 тока представља границу између Јерменије и Турске. Површина басена је 9.670 km². Кишно-снежног је режима. У току зиме њена површина се замрзне. Просечан проток воде износи 26,9 m³/s, док на годишњем нивоу то износи 847 милиона m³.
На Ахурјану постоје две вештачке акумулације, Карнутска и Ахурјанска чије воде се углавном користе за наводњавање околних пољопривредних подручја. У близини града Гјумрија је изграђена и мала хидроелектрана, инача најстарији објекат тог типа у Јерменији (изграђена 1928. године).
На левој обали реке се налази други по величини јерменски град Гјумри. На њеним обалама је било смештено 4 од укупно 12 историјских престоница Јерменије (Ширакаван, Ани, Багаран и Јервандашат).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Арутюнян, Николай Васильевич (1964). Земледелие и скотоводство Урату. Изд-во Академии наук Армянской ССР. стр. 224.
