Бабијан Малагурски
Бабијан Малагурски | |
---|---|
Датум рођења | 15. јануар 1876. |
Место рођења | Суботица, Аустроугарска |
Датум смрти | 1944.67/68 год.) ( |
Место смрти | Суботица, Краљевина Мађарска |
Бабијан Малагурски (Суботица, 1876 — Суботица, 1944) био је буњевачки првак, правник и адвокат.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 15. јануара 1876. године у Суботици, где је живео и радио. Гимназију је учио у родном граду и Халашу, а права је студирао у Будимпешти и Коложвару. Адвокатски испит је положио 1906. године. Већ као студент се борио за национална права Буњеваца и био је активни члан друштва „Коло младежи”. Залагао се за увођење буњевачког језика у школе. Био је сарадник часописа „Невен”. Године 1918. био је изабран за потпредседника Народног већа у Суботици. Спада у ред националних просветитеља код Буњеваца, који је био југословенски оријентисан. Одлучно је захтевао да Буњевци остану територијално везани за Југославију.
Након Првог светског рата у новоформираној држави на Првој годишњој скупштини спортског клуба „Бачка”, одржаној 8. маја 1920. године, др Бабијан Малагурски је изабран за председника атлетског одељења, а већ 3. октобра исте године, на оснивачкој скупштини Фудбалског подсавеза за Војводину (Суботица) првог председника.[2] Када је 1925. основана „Буњевачка просветна матица” изабран је за њеног наследника.
Преминуо је 1944. године у Суботици, где је и сахрањен. Постоји Надгробни споменик Др Бабијана Малагурског.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Надгробни споменик Др Бабијана Малагурског”. Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица. Приступљено 9. 2. 2020.
- ^ „Саша Недељковић: СОКОЛСКО ДРУШТВО У СУБОТИЦИ”. Српски културни клуб. Архивирано из оригинала 19. 06. 2020. г. Приступљено 9. 2. 2020.