Бабићи (Приједор)
Бабићи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Град | Приједор |
Становништво | |
— 2013. | 1.358 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 57′ С; 16° 54′ И / 44.95° С; 16.90° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Бабићи су насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.358 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се на 220-700 метара надморске висине, површине 18,92 км², удаљено око 18 km од градског центра. Припада мјесној заједници Камичани. Разбијеног је типа, дијели се на Горње и Доње Бабиће, а засеоци су: Алексићи, Балабани, Грујићи, Драгоњићи, Јакуповићи, Косови, Лукићи, Нишићи, Павловићи, Панићи, Тимарци, Форићи и Чопрке. Село је смјештено на обронцима Козаре. Кроз атар протиче рјечица Замоштаница, те потоци Вријеска и Радића поток.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]На подручју села налазе се двије дјелимично истражене праисторијске градине, које припадају касном бронзаном и млађем гвозденом добу. У засеоку Панићи нађена је некропола из млађег гвозденог доба, а на локалитету Ханиште остаци римске villae rusticae из III-IV вијека. Према предању, село је добило име по породици Бабић која се доселила током ХVII и ХVIII вијека, а касније је изумрла или се раселила. Породица Кос се доселила између 1820. и 1840. године.
У Другом свјетском рату погинуло је 55 бораца НОБ), а усташе и Нијемци убили су 56 цивила. У рату 1992-1995. погинуло је седам бораца ВРС, а међу мјештанима је било и цивилних жртава. У Горњим Бабићима 1960. подигнут је споменик за 36 жељезничара, који су радили на прузи Приједор-Срнетица-Дрвар, а усташе су их стријељале 1941. у овом мјесту. На истом споменику налази се посвета цивилним жртвама Другог свјетског рата. Поред њега, 2007. подигнут је споменик погинулим борцима ВРС.
У засеоку Балте постоје каменолом и погон за сепарацију камених производа, који се налазе у саставу рудника из Приједора. Село је 2013. имало трговинску радњу и занатско предузеће. Кроз Бабиће пролази тзв. банска цеста Приједор - Бања Лука, грађена тридесетих година ХХ вијека, за вријеме бана Светислава Тисе Милосављевића, која је поново асфалтирана 2006. године. Електрична енергија уведена је 1971, а телефонски прикључци 1989. године. Три локална водовода спроведена су 1975-1977. са рјечице Замоштанице и потока Вријеска и Кадинац.
Основна школа у Доњим Бабићима отворена је 1948, а 2013. радила је као петогодишња у саставу ОШ "Јован Дучић" из Ламовите. У засеоку Јакуповићи налази се џамија, изграђена 1983, а обновљена 2006, и гробље (мезарје).[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Бабићи су 1879. имали 31 домаћинство и 250 становника (православаца); 1910. - 416 становника; 1948. - 909; 1971. - 1.290; 1991. - 1.358; 2013.- 215 домаћинстава и 649 становника (од којих 345 Бошњака, 278 Срба и 14 неопредијељених). Породице Алексић, Грујић, Драгоњић, Лукић, Нишић, Павловић, Панић, Тимарац, Чопрка славе Никољдан; Балабан - Петровдан; Кос - Светог Игњатија. Бошњачке породице су Јакуповић и Форић. Становништво се углавном бави пољопривредом.[1]
Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
Муслимани [а] | 875 (64,43%) | 855 (59,25%) | 694 (53,79%) |
Срби | 470 (34,60%) | 568 (39,36%) | 586 (45,42%) |
Хрвати | 0 | 2 (0,13%) | 2 (0,15%) |
Југословени | 0 | 4 (0,27%) | 0 |
остали и непознато | 13 (0,95%) | 14 (0,97%) | 8 (0,62%) |
Укупно | 1.358 | 1.443 | 1.290 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160527055331/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf