Баварска рогљичица
| Баварска рогљичица | |
|---|---|
_Gren._1.jpg)
| |
| Moehringia bavarica (L.) Gren. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | M. bavarica
|
| Биномно име | |
| Moehringia bavarica | |
| Синоними[1] | |
| |
Баварска рогљичица (лат. Moehringia bavarica) је вишегодишња биљка из фамилије Caryophyllaceae. Род је добио назив по немачком природњаку Paul Möhring-u и обухвата врсте умерене зоне, распрострањене у Холарктику. Баварска рогљичица настањује југоисточне Алпе и планине Динарског и северног дела Скардопиндског система на Балканском полуострву. [2] У Србији има статус заштићене биљне врсте. [3]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Баварска рогљичица је разређено бусенаста биљка. Биљка је гола и има сивкасту боју, као и гранате изданке, дуге до 30 cm. У доњем делу стабла, листови су меснати и седећи, дужине од 3-7 mm. У средњем и горњем делу стабљике су дугачки и до 4 сm. Линеарног су облика и благо пљоснати. Цветови су петочлани и формирају цимозне цвасти, које носе највише 7 цветова. Имају цветне дршке, дуге до 3 сm. У њиховој основи налазе се мале брактеоле. Чашични листићи су слободни, дуги 3 mm и имају истакнуте кожасте ивице. Крунични листићи су јајасти до јајасто ланцетасти, затупастог врха, беле боје и дужине су 1,5 до 2 пута веће од чашичних листића. Плод је чаура, лоптастог или елипсоидног облика, пречника око 3 mm. Семе је црне боје, глатко и има велики бели разгранати додатак. Цвета од маја до јула, понекад и до августа.[2]
Распрострањење у Републици Србији
[уреди | уреди извор]Баварска рогљичица у Републици Србији настањује пукотине кречњачких стена, често у клисурама и кањонима, као и поткапинама и на северним експозицијама. Јавља се у северозападној (Љубовија, кањон Трешњице), западној (Каблар, Ужице, Потпећка пећина, Забучје, кањон Дервенте, Врањак, кањон Грлца, Звијезда, Мокра Гора, Ограђеница, Рзав, Кршање) и југозападној Србији (Бродарево, кањон Лима, кањон Милешевке, у клисури Сутјеске код Сјеверина. Јавња се и на Проклетијама, у Руговској клисури. [2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Баварска рогљичица у клисури Дервенте -
Цвет баварске рогљичице -
Баварска рогљичица у Аустрији
_Gren._2.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Moehringia bavarica (L.) Gren. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 13. 11. 2023.
- ^ а б в Стевановић, В. (2012). Флора Србије 2. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 246-247.
- ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- WFO Plant List
- Bionet Škola Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2024)