Базни тунел
Базни/базични тунел или нисколежећи тунел[1][2] (енгл. base tunnel) тип је тунела, углавном железничког, који се гради кроз базу планинског превоја. Овај тунел обично спаја две долине приближно исте надморске висине.[1]
Првобитно се градило тако што су се пробијале „класичне” железничке линије кроз планински терен да би се смањила дужина прокопавања (због техничких ограничења и ограничења буџета), што је углавном за последицу имало дуге и стрме нагибе те много кривина или чак спирала. Такви тунели се понекад такође зову кулминацијски тунели, поготово ако постоји и базни тунел који пролази кроз исти планински масив.
Базни тунели примењују супротан приступ: нагиби се елиминишу или барем своде на минимум, а кривине елиминушу, што за последицу има дуже тунеле на рути али су укупне удаљености које треба да се превале краће, што омогућава и веће брзине и мање трошкове енергије. Обично, постоји већ направљени кулминацијски тунел те не би било могуће или смислено тунел градити на још нижој надморској висини.
[на слици је приказана евакуациона станица базног тунела Готард, најдужег железничког тунела на свету — 57 km (35 mi)]
Неки од најпознатијих базних тунела су:
- Готардски базни тунел (57,1 km, 2016), Швајцарска
- Монтдамбински базни тунел (57 km, пројектован 2012. али тренутно неупотребљив), Француска и Италија
- Бренерски базни тунел (55 km, прој. 2025), Аустрија и Италија
- Лечбершки базни тунел (34,6 km, 2007), Швајцарска
- Коралмски тунел (32,9 km, прој. 2022), Аустрија
- Земериншки базни тунел (27,3 km, прој. 2025), Аустрија
- Пахарески базни тунел (24,7 km, још није пројектован), Шпанија
- Цимербершки базни тунел (20 km, још није започет), Швајцарска
- Апенински базни тунел (18,5 km, 1934), Италија
- Ченеријски базни тунел (15,4 km, прој. 2020), Швајцарска
- Фурчки базни тунел (15,4 km, 1982), Швајцарска
Базни тунели кроз Сангабријелске планине предложени су као део система Калифорнијске брзе пруге.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
- Високолежећи кратки вододелни тунел (тунел с успонима с обеју страна и преломом нивелете у средини)
- Нисколежећи дуги вододелни тунел (тунел с једним нагибом)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „LZMK: tunel” (на језику: хрватском). enciklopedija.hr. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. „... prema dubini u terenu: niskoležeći (bazni) tuneli, tuneli koji spajaju dvije doline približno iste nadmorske visine, visokoležeći kratki vododijelni tuneli s usponima s obiju strana i prijelomom nivelete u sredini tunela te niskoležeći dugi vododijelni tuneli s jednim nagibom.”
- ^ HINA (1. 6. 2016). „To je najduži željeznički tunel na svijetu: Gradili ga 17 godina” (на језику: хрватском). 24sata.hr. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. „Novi tunel nazvan je "bazni" kako bi se razlikovao od "visinskog" tunela, izgrađenog u 19. stoljeću između 1872. i 1881. i dužine od petnaestak kilometara koji je iskopan u visini masiva Saint Gotthard.”
- ^ „Latest plan for California's high-speed rail calls for tunnel into San Fernando Valley”. Los Angles Daily News. 11. 4. 2016. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступљено 9. 6. 2016.