Бакур Бакурадзе
Бакур Бакурадзе | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 16. март 1969. |
| Место рођења | Тбилиси, СССР |
Бакур Леријевич Бакурадзе (рус. Бакур Лериевич Бакурадзе, груз. ბაკურ ლერის ძე ბაკურაძე; 16. март 1969, Тбилиси) руски је филмски редитељ, сценариста и продуцент грузијског порекла.
Биографија
[уреди | уреди извор]Бакур Бакурадзе је рођен 16. марта 1969. године у Тбилисију.
Године 1986. завршио је средњу школу и уписао се на Московски државни технички универзитет за аутомобиле и путеве. Од 1987. до 1989. служио је у Совјетској армији. [1] Године 1993. дипломирао је на смеру изградње мостова и тунела.
Године 1998. дипломирао је на режијском одсеку Драмског факултета у Москви. Од 2005. води Lemon Films Studio [2] за продукцију документарних и телевизијских филмова.
Године 2007. режирао је кратки филм „Москва“, који је освојио награде на филмским фестивалима у Русији. [3] Режисеров целовечерњи првенац „Шультес“ изабран је за програм „Две недеље редитеља“ Канског филмског фестивала, а освојио је и главне награде на фестивалима Кинотавр и Молодист 2008. године. У оквиру Канског фестивала одржана је и премијера другог дугометражног филма „Охотник“. Филм је добио три награде на Кинотавру, гран при на фестивалима у Сплиту и Минску. Филм „Брат Дејан“ победио је у такмичарском програму „Копродукција“ на 23. филмском фестивалу „Прозор у Европу“ у Виборгу [4] и добио је Гран при на фестивалу „Пацифички меридијан“ у Владивостоку. [5]
Године 2012. године био је члан жирија главног такмичења филмског фестивала Кинотавр. [6]
Од 2013. је предавач у Московској школи новог филма. [7]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Режисер
[уреди | уреди извор]- 1998 — Без денег
- 2001 — Сдвинутый
- 2002 — Круговые движения В. О. и ожидания О. Е.
- 2006 — Бумер. Фильм второй
- 2007 — Москва
- 2008 — Шультес
- 2011 — Охотник
- 2015 — Брат Дэян
Сценариста
[уреди | уреди извор]- 2002 — Круговые движения В. О. и ожидания О. Е.
- 2007 — Москва
- 2008 — Шультес
- 2011 — Охотник
- 2015 — Брат Дэян
- 2017 — Салют-7
- 2022 — Вызов
Продуцент
[уреди | уреди извор]- 2013 — Интимные места
- 2017 — Салют-7
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Режиссёр Бакур Бакурадзе” (на језику: руски). Официальный сайт фильма «Шультес». Архивирано из оригинала 2011-04-04. г. Приступљено 2012-04-06.
- ^ Бакур Бакурадзе. (мај 2009). „Режиссёр представляет проект” (на језику: руски). Журнал «Сеанс» № 37/38. Источники невозможного. Архивирано из оригинала 2012-03-19. г. Приступљено 2011-04-15.
- ^ Стенограмма интервью Архивирано 2008-10-15 на сајту Wikiwix|Wikiwix Бакура Бакурадзе Фёдору Бондарчуку
- ^ „Главный приз кинофестиваля «Окно в Европу» получила актриса Ирина Купченко” (на језику: руски). ТАСС. 2015-08-13. Архивирано из оригинала 2015-08-15. г. Приступљено 2015-08-13.
- ^ „Во Владивостоке подвели итоги XIII международного кинофестиваля «Меридианы Тихого»”. Тихоокеанская Россия. 2015-09-20. Архивирано из оригинала 2015-09-25. г. Приступљено 2015-09-25.
- ^ „Жюри "Кинотавра" отметило Руминова, Сигарева, Мизгирева и Сегала”. РИА Новости. 2012-06-10. Архивирано из оригинала 2016-03-05. г. Приступљено 2015-08-21.
- ^ „Лаборатория полного метра Бакура Бакурадзе”. Архивирано из оригинала 2015-11-17. г.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бакур Бакурадзе на портале Чапаев Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2023)
- Бакур Бакурадзе на сайте журнала Сеанс
- Бакур Бакурадзе. Третье измерение. Мастер-класс по режиссуре на сайте журнала Искусство кино
- Бакур Бакурадзе и Наиля Малахова о кинообразовании
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
