Пређи на садржај

Бал Шем Тов

С Википедије, слободне енциклопедије
Бал Шем Тов
Бал Шем Тов
Пуно имеИзраел Бен Елизер
Датум рођења(1698-08-25)25. август 1698.[1]
Место рођењаОкопи, Подоље,  Државна заједница Пољске и Литваније
КрштенЈудаизам
Датум смрти22. мај 1760.(1760-05-22) (61 год.)
Место смртиМеджибож, Подоље,  Државна заједница Пољске и Литваније
Образовањељекар, рабин
Занимањетеологија
Деловањехасидизам
кабала
ПартнерЧана
Деца2
РодитељиЕлизер (отац)
Сара (мама)
Потпис
Синагога у Меджибожу (1915), срушена од нациста у Другом светском рату. Данас се на том месту налази музеј.

Бал Шем Тов (хебр. בעל שם טוב), пуно име Израел Бен Елизер, познат и као Бешт (хебр. בעש"ט).[2] Рођен је 25. аугуста 1698. године у селу Окопи, Подоље, Државна заједница Пољске и Литваније, умро 22. маја 1760. године у Меджибожу, Подоље, Државна заједница Пољске и Литваније; данас се место рођења и смрти налази у Подољу, Украјина.

Бал Шем Тов био је рабин и основатељ хасидијског јудаизма (хасидизам).[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Младост

[уреди | уреди извор]

Бал Шем Тов је рођен у сиромашној родбини, старијим родитељима у селу Окопи, Државна заједница Пољске и Литваније (сада део Тернопољскт области, Украјина). Традиција говори да је пре рођења код његовог оца Елизера дошао, у виду путника, пророк Илија, који је предсказао рођење сина.[4] Отац Елизер је пред смрћу малом сину завестио, да се не боји никога осим Бога, и да воли сваког Јевреја. Родитељи су му преминули код пет година старости.[5]

Године 1710. заврши хедер (веронаука) и постане асистент код меламеда (учитељ хедера). Наследник Бал Шем Това, Магид из Мезерича, о њему је говорио да је имао велику љубав према деци, које је водио у школу (хедер) и притом певао псалме и цитирао Тору. Магид је рекао:[6]

Да смо само пољубили Тору са истом љубављу као наш учитељ (Бал Шем Тов) децу, коју је водио у хедер, као помочник учитеља.

Према легенди Израел се борио са вуком, који је застрашивао јеврејску децу на путу за синагогу, тада га је певањем јеврејских псалма убио.[7] 1712. постане габај (чувар синагоге) у локалној синагоги. Према хасидској легенди Бал Шем Тов је имао визију даће видети пророка Ахију.[8] Ожени се са 18 година (1716), али брзо остане удовац, када му жена умре за време његовог путовања по Источној Галицији. Нако дужег стажирања као помоћник меламеда у западној Украјини, настанио се у меламед у граду Тлусте (сада Јазловце поред града Бучач, Украјина). Такође је остао на дужности габаја (чувара) синагога у околним насељима. Кабалу је упознао са помоћу рабина Адама Бал Шема из Ропчица (данас Пољска), који је био ученик рабина Жол Бал Шема из Замошћа, наследника рабина Елије Бал Шема из немачког Вормса.[9]

Бешт је са 18 година постао вођа хасидизма.[10] Група цадика[11] (поштени људи), који су бринули за сиромашне Јевреје, позвали је да се окрену аграру и уместо града населе по селима. За мања насеља тражили су и учитеље за децу, ако га нису нашли тражили су помоћ Бал Шем Това, као помоћника учитеља. Касније је Бешт написао:[10]

Најрадоснији тренутак у мом животу је био када сам учио младу децу, како изговоре Модех Ани[12], Шема Израел[13] и Камец Алеф Ах.

Народ га је изабрао и за арбитра и медијатора, Јевреји су тада у Пољској држави имали свој суд. Велик утисак је направио на Ефраима из Бродија, да му је обећао руку своје кћерке Чане за жену. Ефраим је умро пре да је то рекао Чани, али када је сазнала о очевимм обећањима решила је да се повинује њима и удала се за Бал Шем Това.[3] Након удаје преселе се у Карпате, између Кутија и Косова (код Ивано-Франковска).[3] Њихов једини приход био од свог рада глине и креча, које је Чана носила по локалним селима. Имали су двоје деце, Удла (рођен 1720) и Цвија Херша.

Развој и почетак хасидизма

[уреди | уреди извор]

Бешт је једно време био и шахит (обредно клање животиња за кошер јело) у граду Кошиловци, поред Јазловке (околина Ивано-Франковска). Тај посао није задржао дуго јер је постао управник сеоске конобе, коју су му купили рођаци. У Подољи се доста времена дружио са сељацима и научио користити биљке за природно лечење. Његова прва презентација у јавности су биле амајлије о природним лековима.[3] После многих путовања по Подолији и Волињу (данас области Украјине) и стека неке ауторитете одлућио је 1740. године да постане учитељ у Меджибожком штетлу (јидиш שטעטל , штетл), где су га волели слушати људи и верски одабраници. Меджибож је постао средиште његовог покрета-меджибришких хасида. Хасидизам је брзо добијајо нове присталице, са презиром од класичних присталица јудаизма (Талмудиста). Упркос разлики у учењу, имао је подршку од два позната талмудиста, браћа Маер (главни рабин Лавова и касније Острога, аутор Респонсе- део халахе) и Изак Дов Мергаљос. Касније су сами рабини који су се почетком противили хасидизму, постали његови ученици. Стипендије је доделио рабинима Јакову Јосифу Хаконену (рабин Полоне), Давиду Халперину (рабин Острога), Израелу из Сатанова (Сатанов, Украјина; аутор Тиферет Израел[14]), Јосиф Хелперин (рабин из Слосовица) и Дов Бер из Мезерича (познат и као Магид из Мезерича). Рабини су постали део хасидског учења, које је било мало измењено према почетној форми.[3] Део хасидизма је и јака мистика и веровање у чуда. Тим ефектима је Бал Шем Тов успео да лечи људе и да их избави од злих духова (демона). Касније су код хасидизма смањили мистику и више посветили учењу, карми, магнетизму и усхићени личности.[15]

Противљење Франковој секти

[уреди | уреди извор]

За време секте Јакова Франка (1726—1791) подржао је Талмудисте, који су се противили месијанству Јакова Франка (Јаков Франк је себе имао за реинкарнацију лажне месије Шабетаја Цвија). Франкисти су касније прешли на католичку веру. Бал Шем Тов је рекао да док је оболени уд део тела још има наде да се излечи, али када се ампутира, повратка више нема.[16] Бешт је умро скоро након покатоличења франковских Јевреја.[3]

Оставштина

[уреди | уреди извор]

Према пољским архивима (тада је насеље било део Државне заједнице Пољске и Литваније) Бал Шем Тов је имао хасидску секту, која је била ослобођена плаћања пореза. Према подацима архива, Бешт и његова заједница хасида имали су све повласти цењене јеврејске заједнице. Бал Шем Тов је оставио и свој дневник-молитвеник, који се данас налази у Хабадској библиотеку у Њујорку.

Гроб Бал Шем Това се налази на старом јеврејском гробљу, у селу Меджибож, Украјина. Поседњих година (2006—2008) јеврејска организација (Agudas Ohalei Tzadikim) из Израела обновила је гробља цадика у Украјини, такође и Бештово гробље. У селу је изграђена нова синагога и кућа за госте, који долазе у та крај на његов гроб.

  • Обновљена синагога и кућа за госте
    Обновљена синагога и кућа за госте
  • Списак са порезне листе из Меджибожа 1758. показује Бал Шема (Balsam) у кући #95
    Списак са порезне листе из Меджибожа 1758. показује Бал Шема (Balsam) у кући #95
  • Бештов дневник, данас у библиотеки Хабада у Њујорку
    Бештов дневник, данас у библиотеки Хабада у Њујорку

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Baal Shem Tov's Sixteenth Birthday”. www.chabad.org (на језику: енглески). Приступљено 25. 08. 2019. 
  2. ^ Баал-Шем-Тов // Анкилоз — Банка. — М. : Большая Российская энциклопедия, 2005. — — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—, т. 2). . стр. 615. ISBN 978-5-85270-330-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ а б в г д ђ One or more of the preceding sentences incorporates text from a publication now in the public domain: Singer, Isidore; et al, eds. (1901–1906). "BA'AL SHEM-ṬOB, ISRAEL B. ELIEZER". Jewish Encyclopedia. New York: Funk & Wagnalls Company.
  4. ^ „Исраэль Баал-Шем-Тов”. Хасидус по-русски. Архивирано из оригинала 01. 09. 2019. г. Приступљено 25. 08. 2019. 
  5. ^ „Основатели хасидизма – мифы и факты - ARIEL - Jewish Russian Center and Synagogue”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2013. г. Приступљено 17. 1. 2013. 
  6. ^ Hayom Yom, Tammuz 16.
  7. ^ «Рабби Исраэль Баал Шем-Тов» - Шломо-Владимир Шварцман
  8. ^ Golding, Peretz. "The Baal Shem Tov—A Brief Biography – Jewish History". Chabad.org. Приступљено 2013-03-12.
  9. ^ "לקוטי דבורים – חלק ג – שניאורסון, יוסף יצחק, 1880–1950 (pp. 39 of 405)". hebrewbooks.org. Приступљено 2014-02-10.
  10. ^ а б "Archived copy". Archived from the original on 2014-02-17. Приступљено 2014-02-17.
  11. ^ у хасидизму су рабина називали цадик (поштен човек, правденик)
  12. ^ Исказујем захвалу, кратка јутрања молитва након буђења
  13. ^ Слушај Израел
  14. ^ Слава Израела
  15. ^ ENCYCLOPAEDIA JUDAICA, Second Edition, Volume 10. pp. 744, Haim Hillel Ben-Sasson]
  16. ^ The Besht: Magician, Mystic, and Leader, Immanuel Etke, UPNE, 2012 - Biography & Autobiography. pp. 95.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Jacob Joseph ha-Kohen, Toldot Yaakov Yosef
  • Likutim Yekarim (Likut) — a collection of Hasidic doctrines
  • The works of Rabbi Dov Ber of Mezeritch
  • Tzava’at HaRivash, guidelines, doctrines and instructions for religio-ethical conduct
  • Keter Shem Tov, an anthology of his teachings, compiled mainly from the works of Jacob Joseph of Polonne and Likutim Yekarim.
  • Sefer Baal Shem Tov, a two-volume anthology of his teachings compiled from over 200 Hasidic texts, and constituting the most comprehensive collection.
  • Buxbaum, Yitzhak, Light and Fire of the Baal Shem Tov. ISBN 978-0826417725, Bloomsbury Academic, NY, 2005 (420 pp).
  • Etkes, Immanuel, The Besht: Magician, Mystic, and Leader (The Tauber Institute Series for the Study of European Jewry) Hardcover – December 21, 2004
  • Dubnow, Yevreiskaya Istoria, ii. 426–431
  • idem, in Voskhod, viii. Nos. 5–10
  • Heinrich Grätz, Gesch. der Juden, 2d ed., xi. 94–98, 546–554
  • Jost, Gesch. des Judenthums und Seiner Sekten, iii. 185 et seq.
  • A. Kahana, Rabbi Yisrael Baal Shem, Jitomir, 1900
  • D. Kohan, in Ha-Sh. ;ar, v. 500–504, 553–554
  • Rodkinson, Toledot Baale Shem-Tov;ob, Königsberg, 1876
  • Schechter, Studies in Judaism, 1896, pp. 1–45
  • Zweifel, Shalom ’al-Yisrael, i.–iii.
  • Zederbaum, Keter Kehunah, pp. 80–103
  • Frumkin, ’Adat Ẓaddiḳim, Lemberg, 1860, 1865 (?)
  • Israel Zangwill, Dreamers of the Ghetto, pp. 221–288 (fiction).
  • Chapin, David A. and Weinstock, Ben, The Road from Letichev: The history and culture of a forgotten Jewish community in Eastern Europe, Volume 1. ISBN 0-595-00666-3 iUniverse, Lincoln, NE. 2000.
  • Rabinowicz, Tzvi M. The Encyclopedia of Hasidism:. ISBN 1-56821-123-6 Jason Aronson, Inc. 1996.
  • Rosman, Moshe, Founder of Hasidism:. ISBN 0-520-20191-4 University of Calif. Press, 1996. (Founder of Hasidism by Moshe Rosman)
  • Rosman, Moshe (1987). „Miedzyboz and Rabbi Israel Baal Shem Tov”. Zion. 52 (2): 177—89. . Reprinted within Hundert, Gershon David, ур. (1991). Essential Papers on Hasidism. New York: NYU Press. ISBN 0-8147-3470-7. 
  • Schochet, Jacob Immanuel, Rabbi Israel Baal Shem Tov, Liebermann, Toronto 1961
  • Schochet, Jacob Immanuel, Tzava’at Harivash — The Testament of Rabbi Israel Baal Shem Tov (annotated English translation with an introduction on the history and impact of this work and the controversy it evoked in the battle between Hasidism and its opponents), Kehot, Brooklyn NY 1998. Full text provided online
  • Schochet, Jacob Immanuel, The Mystical Dimension, 3 volumes, Kehot, Brooklyn NY 1990 (2nd ed. 1995)
  • Sears, David, The Path of the Baal Shem Tov: Early Chasidic Teachings and Customs Jason Aronson, Queens NY. . 1997. ISBN 1-56821-972-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Singer, Isaac Bashevis, "Reaches of Heaven: A Story of the Baal Shem Tov", Faber, 1982

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бал Шем Тов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бал_Шем_Тов&oldid=28461382”