Бамбара (народ)
| Бамана, Банмана | |
|---|---|
 припадници народа Бамбара из долине горњег Сенегала, 1890. (илустрација пуковника Фреја) | |
| Укупна популација | |
| 2.700.000 (2005.) | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Сенегал,  Гвинеја,  Мали, Буркина Фасо,  Нигер,  Обала Слоноваче,  Мауританија | |
| Језици | |
| бамбара, француски | |
| Религија | |
| ислам | |
| Сродне етничке групе | |
| Мандинке, Сонинке, Диола, и други народи из Манде групе |
Бамбара, познати и под именима Бамана и Банмана етничка је група из породице Манде која првенствено насељава подручја западне Африке, посебно јужни део Малија, Гвинеју, Буркину Фасо и Сенегал.[1][2] Данас они чине највећу Манде етничку подгрупу у Малију, са 80% становништва које говори бамбара језик, независно од народности.
Етноним
[уреди | уреди извор]Према Енциклопедији Африке, Бамбара значи неверник; а овај народ је стекао то име јер се одупирао исламу након што је тукулорски освајач ел Хаџ Омар Тал донео религију 1854. године.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Бамбара народ су потомци племенитог рода народа Мандинка. Они су основали Царство у Малију у тринаестом веку. Мандинке и Бамбаре су подгрупе Манде етничке групе, чија се најранија историја може пратити до налазишта у близини Тишита (сада затрпаног испод сахарског песка у јужној Мауританији), где су урбани центри почели да настају још од 2500 година п. н. е. Око 250. године п. н. е. је племе Бозо, подгрупа Манде народа, основало град Ђене. Између 300. и 1100. године, Сонинке Манде су били доминантна група у западном Малију, управљајући Царством Гане. Када се Манде Согајско царство распало око 1600. године, многе етничке групе које су говориле Манде језиком и живеле уз горњи слив реке Нигер, мигрирале су ка центру територије. Бамбара народ се појавио поново уз настанак Бамана Царства 1740. године, када је Царство Мали почело да пропада након средине 16. века.
Иако се модерни историчари и етнолози не могу сложити око порекла или значења етнолингвистичког термина, помен имена Бамбара се јавља почетком 18. века.[4] Уз своју широку употребу за одређивање ове етно-лингвистичке групе, бамбара је такође био назив за заробљене Африканце који су пореклом из унутрашњости Африке, из северног Сенегала, превожени до Америке преко Сенегамбијске обале. Још од 1730. године на робовским пијацама Гореје, термин се односио на робове који су већ били у служби локалних моћника или Француза.[5]
Развијајући се од земљорадничких заједница у Васулуу, између Сикасоа и Обале Слоноваче, Баманска братства су почела да се удружују у државну структуру која је постала Бамбара царство, а затим Царство Мали. Као сушта супротност муслиманским суседима, царство Бамана је неговала и формализовала традиционалне многобожачке религије, иако су муслиманске заједнице остале локално моћне, у случају да су одвојене од централне моћи у Сегоу.
Бамана је постала доминантна култура у западном Малију. Бамбара језик, значењски близак Мандинга и Дјула језицима, постао је главни међуетнички језик у Малију и један од два званична језика у Малију, уз француски.
Култура
[уреди | уреди извор]Религија
[уреди | уреди извор]Бамбара женска фигура, Мали, крај 19. и почетак 20. века. Дрво, музеј афричке уметности, Смитсонијан.
Иако је сада већина припадника народа Бамана исламизована, многи од њих и даље практикују традиционалне ритуале, поготово при поштовању култа предака. Овај облик синкретичког ислама је редак, узимајући у обзир преласке који су се догађали све до краја 19. века. У модерно доба, чувена је Бамана ритуална уметност.
Друштвена структура
[уреди | уреди извор]Народ Бамбара дели многе аспекте шире Манде друштвене структуре. Заједнице су патрилинеарне и патријархалне, с тим да ниједна жена није покривена велом. Манде култура је позната по својим братствима и сестринствима (Тон) а Бамбара народ је током историје очувао ове савезе. Прва држава је настала реструктурирањем ловачких и омладинских Тонова у ратнички сталеж. Како су њихови походи на суседне државе били успешни, Бамбаре су створили Џонтоне (џон - роб), или сталеж ратника-робова, који се обнављао и побољшавао ратницима заробљенима у борби. Иако су робови били искључивани из наследства, вође Џонтона су створиле јак корпоративни идентитет. Њихови походи су опскрбљивали економију државе трговачком робом и робовима, и потпомогли пољопривредницима у добијању нове земље.
Касте
[уреди | уреди извор]Традиционално, друштво Манде је хијерархијско или кастно, са племством и вазалима. Бамански политички поредак створио је малу групу слободног племства постављеног усред ендогамне касте и етничке варијације. Све касте и етничке групе су обављале важне улоге у држави Бамана, а ова разлика се временом повећала. На пример, трговци Марака развили су градове који су се усредсређивали на пустињску трговину, а други су се усредсредили на пољопривредну производњу великих размера користећи робове које је држава заробила. Џула каста се специјализовала за трговину на даљину, као и заједница Фула у држави, које су уз то укључиле сточарство. Бозо заједница је настала углавном из ратних заробљеника, а држава их је претворила у риболовце и речно-пловну заједницу.
Уметност
[уреди | уреди извор]Народ Бамбара је усвојио многе уметничке традиције. Уметнички предмети се подједнако праве у религијске сврхе, као и ради дефинисања културних и верских разлика. Бамана уметничка традиција укључује грнчарство, ткање, предмете од гвожђа и маске. Иако се већина модерне Бамана уметности може наћи на пијацама уметничких рукотворина, најфинија традиција је део светих заната, створена као приказ религјских веровања и користи се у ритуалима.
Бамана уметничке форме укључују и n’tomo маску и Ђивара статуе. Маске Нтомо користе плесачи приликом мушких церемонија иницијације. Украс за главу Ђивара су при жетви носили младићи које је земљорадничко удружење бирало. Друге Бамана статуе укључују и статуе плодности које су младе супруге морале све време да носе са собом ради осигурања плодности, као и специјалне статуе за ловце и земљораднике, често коришћене као жртвеници других група након плодоносне сезоне или успешних ловачких похода.
Свака посебна креативна особина коју су појединци стицали, сматрала се посебним начином за указивање поштовања вишим бићима. Моћи кроз стварање Бамана уметности су коришћене да умилостиве духове предака и прикажу лепоту у ономе у шта верују.
Галерија
[уреди | уреди извор]Маске
[уреди | уреди извор]
Статуе
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Tribal African Art Bambara (Bamana, Banmana)”. Zyama.com - African Art Museum. Приступљено 08. 07. 2008.
- ^ den Otter, Elisabeth; Dagan, Esther A. (1997). Puppets and masks of the Bamana and the Bozo (Mali) - from The Spirit's Dance in Africa. Galerie Amrad African Arts Publications.
- ^ Editors: Appiah, Anthony; Gates, Henry Louis, Encyclopedia of Africa, Volume 1, Oxford University Press. Appiah, Anthony; ), Henry Louis Gates (Jr (2010). Encyclopedia of Africa. Oxford University Press. стр. 150. ISBN 978-0-19-533770-9. [1]
- ^ Labat, Jean-Baptiste (1728). Nouvelle Relation de l'Afrique Occidentale 3 Vol. Paris.
- ^ Bathily, Abdoulaye (1989). Les Ports de l'Or Le Rouyaume de Galam (Sénégal) de l'Ere Musulmane au Temps de Nègriers (VIIIe-XVIIe Siècle). Paris.
Литература
[уреди | уреди извор]- Imperato, Pascal James (1970). „The Dance of the Tyi Wara”. African Arts. African Arts, Vol. 4, No. 1. 4 (1): 8—13, 71—80. JSTOR 3334470. doi:10.2307/3334470.
- Le Barbier, Louis (1918). Études africaines : les Bambaras, mœurs, coutumes, religions (на језику: француски). Paris. стр. 42.
- McNaughton, Patrick R. (1979). „Bamana Blacksmiths”. African Arts. African Arts, Vol. 12, No. 2. 12 (2): 65—66, 68—71, 91. JSTOR 3335488. doi:10.2307/3335488.
- Pharr, Lillian E. (1980). Chi-Wara headdress of the Bambara: A select, annotated bibliography. Washington, D.C.: Museum of African Art, Smithsonian Institution. OCLC 8269403.
- Roberts, Richard L. (1987). Warriors, Merchants and Slaves: The State and the Economy in the Middle Niger Valley 1700-1914. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1378-8.
- Roberts, Richard L. (1980). „Production and Reproduction of Warrior States: Segu Bambara and Segu Tokolor”. The International Journal of African Historical Studies. The International Journal of African Historical Studies, Vol. 13, No. 3. 13 (3): 389—419. JSTOR 218950. doi:10.2307/218950.
- Tauxier, Louis (1942). Histoire des Bambara (на језику: француски). Paris: P. Geuthner. стр. 226.
- Wooten, Stephen R. (2000). „Antelope Headdresses and Champion Farmers: Negotiating Meaning and Identity through the Bamana Ciwara Complex”. African Arts. African Arts, Vol. 33, No. 2. 33 (2): 18—33,89—90. JSTOR 3337774. doi:10.2307/3337774.
- Zahan, Dominique (1980). Antilopes du soleil: Arts et rites agraires d'Afrique noire (A. Schendl изд.). Paris: Edition A. Schendl. ISBN 978-3-85268-069-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Who are the Bamana? - Princeton Online
- Photo documents of Bambara art and other information regarding other African tribal art
- Civilisation et art bambara (ou bamana) (језик: француски)
- Documentary on a rural Bamana village in Mali Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2006) (језик: француски)
