Банатски алманах
 Прва страна издања Банатског алманаха за 1829. годину | |
| Тип | зборник чланака |
|---|---|
| Уредник | Димитрије П. Тирол |
| Оснивање | 1827. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1829. |
| Град | Темишвар |
Банатски алманах је излазио 1827. и 1828. године у Темишвару. Последња књига прештампана је у Будиму 1829. године.
Издавач Димитрије П. Тирол
[уреди | уреди извор]Издавач зборника био је Димитрије П. Тирол (1793-1857), српски писац, преводилац и издавач. Сарађивао је са Вуком Стефановићем Караџићем, а током 1827. написао је Славенску граматику, прву књигу штампану Вуковим правописом. Покренуо је и алманахе Месецослов и Уранија.[тражи се извор]
О зборнику
[уреди | уреди извор]Објава за алманах из 1827. године штампана је у марту 1826. У објави се наводи:
„народ се обавештава да ће се Банатски алманах за 1827. год. штампати у Будиму и да ће до средине месеца августа бити послат свима који су се за тај алманах пријавили. Алманах ће садржати: Календар, наш и Римски, временску прогнозу, списак вашара, родослов - не само царева и краљева већ и свих господара Европских, статистичке податке, историјски опис Баната, поучне приповетке, досетке... Након садржаја дата је и цена: 1 форинт сребра, и крајњи рок - крај маја, до када алманах може да се уплати по тој цени. После тог рока алманах ће бити скупљи јер ће бити штампан на великом и лепом папиру. На крају је молба издавача да му заинтересовани на време пошаљу имена уз новац.“ [1]
Зборник су чинили разни статистички прегледи, спискови и информације: родослови европских владара, преглед држава у Европи и свету са подацима о величини и броју становника, преглед словенских народа насељених у Европи, списак српских владара и др. са посебним статистичким подацима о Банату.
Књижевне, забавне прилоге, чинили су чланци и преведене поучне приповетке и песме и практична упутства.
Сарадници
[уреди | уреди извор]Једини сарадник у Банатском алманаху је био Георгије Чокрљан; остале прилоге вероватно је писао или преводио сам уредник, Димитрије Тирол, анонимно.
Садржај алманаха
[уреди | уреди извор]Од свих прилога који су објављени у две књиге алманаха највише пажње заслужује чланак Књижество српско (1828, 197-219) који чине два текста на руском језику, пренета из руских новина, у којима се похвално говори о Вуку Караџићу и његовој делатности, о српској књижевности, историји, језику, о реформи писма, а све са циљем неутралисања негативног мишљења руског критичара о Вуку, чији је чланака објавио Магарашићев Летопис 1825. године.
Шарада и логогриф
[уреди | уреди извор]Поетске форме шарада и логогриф, по први пут овде уведене у српску периодичну књижевност, касније ће постати сталне рубрике у великом броју алманаха 30-тих година 19. века. То су загонетке, ребуси у стиху, који се заснивају на разним играма слоговима унутар речи или читавог низа речи. У наредном годишту давана су решења ових загонетки.
Рубрике алманаха биле су и: досетке или приповечице, тј анегдоте о разним личностима, занимљивости из области географије, „паметодостојна писам“; објављена су три писма – политичко, писмо цара Александра генералу Кутузову, и два књижевна – мишљења о књигама.[2]
Претплата
[уреди | уреди извор]Прве године алманах има око 300, а друге, око 450 претплатника, што се сматрало добрим пријемом код читалаца.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „БАНАТСКИ АЛМАНАХ”. infogram.com. Приступљено 24. 5. 2022.
- ^ Деретић, Јован (2016). Алманаси Вуковог доба. Зрењанин: Sezam Book. стр. 43-47.