Пређи на садржај

Бану Џудам

С Википедије, слободне енциклопедије

Бану Џудам (арап. بنو جذام‎, Бану Џутхам или Бани Џутхам) је племе из Јемена које је емигрирало у Сирију и Египат и егзистирало на истом простору заједно са племенима Азд и Хамдан Кахлани. Већина арапских генеалога није сигурно да ли су они Кахлани или Химијарско племе.

Насељавање Сирије и Египта

[уреди | уреди извор]

Бану Џудам (Џурхам) племе истиче своје јеменско порекло. Они су одржали савез са племама Калбид, Бану Амела и Азд у Гасанидском краљевству, углавном су настанили Аман, Џабал Амел, Северни Египат и Табук.

Пре ислама, Бану Џудам је описано као хришћанско племе[1][2] и служило је као федерат Византијског царства. Неки огранци овог племена су такође били склони ка јудаизму, међутим, мало њих је променило веру.[3]

Исламски период

[уреди | уреди извор]

Током Мухамедовог живота, племе Џудам је одбацило поруке и придиковање муслимана и остало лојалано Византијском царству.[4]

У време битке код Јармоука у 636. години, они су се удружили са колонама Гасанида који су дезертирали и прешли на муслиманску страну. Већина племена је прешла у ислам и на крају разбила савез са Гасанидима, заједно са Калбидима, они су играли важну улогу у исламизацији Сирије.

Током прве Фитне између Муавије и Алија, припадници племена Џудам (као и сва остала арапска племена Палестине и Јордана) потпуно су подржали првог. Племе је касније подељено, када је његов вођа био у сродству са Абд Аланом ибн ел Зубаиром у његовој побуни против Омејада.[5]

Савез са Калбидима

[уреди | уреди извор]

Припадници овог племена били су савезници Омејада, подржавајући племе Калб против племена Кајси, иако нису то учинили у бици код Марџ Рахите (684.). Њихов савез ће их зато скупо коштати. Племена Кајси је стекло велику снагу након пада Омејада и пораста њихових нових савезника у Багдаду (Абасиди), што је довело до серије осветничких ратова који су се продужили до 18. века.

Племе Бану Џудам се на крају спојило са племеном Бану Амела на подручју Галилеје, а почетком 11. века, преселили су се у јужни Либан.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gilman, Ian; Hans-Joachim Klimkeit (2013). Christians in Asia before 1500. Routledge. стр. 83. ISBN 9781136109782. 
  2. ^ Smith, Gerald Rex; Smart, James R.; Pridham, Brian R., ур. (1996). New Arabian Studies, Volume 3 (illustrated изд.). University of Exeter Press. стр. 95. ISBN 9780859894791. 
  3. ^ Gil 1997, стр. 18.
  4. ^ Gil 1997, стр. 24.
  5. ^ Gil 1997, стр. 76–7.
  6. ^ Setton, Kenneth M.; Zacour, Norman P.; Hazard, Harry W. (1985). A History of the Crusades: The Impact of the Crusades on the Near East (illustrated изд.). University of Wisconsin Press. стр. 91. ISBN 9780299091446. 
  • Almaqhafi, Awwad: Qabayl Wa Biton Al-Arab

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gilman, Ian; Hans-Joachim Klimkeit (2013). Christians in Asia before 1500. Routledge. стр. 83. ISBN 9781136109782. 
  • Smith, Gerald Rex; Smart, James R.; Pridham, Brian R., ур. (1996). New Arabian Studies, Volume 3 (illustrated изд.). University of Exeter Press. стр. 95. ISBN 9780859894791. 
  • Gil, Moshe (1997). A History of Palestine, 634-1099 (revised изд.). Cambridge University Press. ISBN 9780521599849.