Бардо (Војводство доњошлеско)
Бардо пољ. Bardo | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Пољска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 2.440[1][2] |
— густина | 518 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 50° 31′ 00″ С; 16° 44′ 00″ И / 50.516667° С; 16.733333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 492 m |
Површина | 4,71 [3] km2 |
Поштански број | 57-256 |
Позивни број | 71 |
Регистарска ознака | DZA |
Бардо (пољ. Bardo) је град и средиште истоимене општине у Пољској. Налази се у доњошлеском војводству.
Општи подаци
[уреди | уреди извор]- Површина: 4,6 km² ;
- Број становника: 2.900 (31.12. 2003)
- Поштански код: 57-256
- Телефонски код: 0-74
У граду је развијена индустрија папира и намештаја.
Историја
[уреди | уреди извор]Град је настао у X веку као одбрамбено утврђење. Око 1290. године Бардо губи свој стратегијски значај. Статус града добија почетком XIV века. Године 1874. саграђена је железничка пруга Вроцлав - Клодско. Услед разарања у Другом светском рату Бардо губи статус града који му је враћен 1969. године.
После Првог шлеског рата, Бардо је заједно са већим делом Шлеске припојен Пруској 1742. Године 1826. Фредерик Шопен је путовао кроз град.[4] Од 1871. до 1945. био је део Немачке, а након пораза нацистичке Немачке у Другом светском рату поново је постао део Пољске према изменама граница објављеним на Потсдамској конференцији. Такође у складу са споразумом, немачко становништво је протерано, а Бардо је поново насељен Пољацима, од којих је већина и сама протерана из бивше источне Пољске коју је припојио Совјетски Савез. 1949–1950. Грци и Македонци, избеглице грчког грађанског рата, привремено су примљени у Бардо, пре него што су им пронађени нови домови у другим градовима.[5] После Корејског рата, 1956–1959, Пољска је примила 400 севернокорејских сирочади у Бардо.[6]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Барокна црква из XVII века. Светињу је два пута посетио будући папа Јован Павле II, 1957. и 1978. године.[7] Године 1981. у Барду је откривен споменик папи Јовану Павлу II, као други у Пољској после Кракова.[8]
- камени мост из 15. века
Демографија
[уреди | уреди извор]2012. | 2021. |
---|---|
2.736 | 2.440 |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Кроз град пролази регионални пут број 8.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30. Category K3, group G7, subgroup P1336. Data for territorial unit 0224014.
- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30. Category K3, group G7, subgroup P2425. Data for territorial unit 0224014.
- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-08-30. Category K1, group G441, subgroup P1410. Data for territorial unit 0224014.
- ^ Załuski, Pamela; Załuski, Iwo (2000). Szlakiem Chopina po Polsce (на језику: пољски). Warszawa: Wydawnictwo JaR. стр. 68. ISBN 83-88513-00-1.
- ^ Wojecki, Mieczysław (1980). „Ludność grecko-macedońska na Dolnym Śląsku”. Śląski Kwartalnik Historyczny Sobótka (на језику: пољски). Wrocław: Zakład Narodowy im. Ossolińskich, Wydawnictwo Polskiej Akademii Nauk. XXXV (1): 84. ISSN 0037-7511.
- ^ Sołtysik, Łukasz (2009). „Dzieci i młodzież północnokoreańska w Polsce w latach 1953–1954 w świetle wybranych dokumentów”. Rocznik Jeleniogórski (на језику: пољски). св. XLI. Jelenia Góra. стр. 196. ISSN 0080-3480.
- ^ „Bardo w hołdzie św. Janowi Pawłowi II”. Niedziela.pl (на језику: Polish). Приступљено 10. 2. 2020.
- ^ „Bardo - Pomnik św. Jana Pawła II”. PolskaNiezwykla.pl (на језику: Polish). Приступљено 10. 2. 2020.