Барикада
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Барикада је вјештачка препрека обично направљена од приручних средстава. Подиже се на путевима, улицама, мостовима и другдје са намјером запречавања пролаза противнику или као борбени положај.
На копну
[уреди | уреди извор]На копну се користе још од старог вијека у Спарти и Картагини. У Паризу се 1358. подижу барикаде од буради (фр. barrique) пуњених земљом и везаних ланцима. Посебан значај добијају у разним револуцијама и побунама од Француске револуције до данас.
До 1848. напад на барикаде је извођен фронтално, уз велике губитке нападача. Нападачи тад прелазе на рушење кућа на странама барикада са експлозивом, да би напали браниоце с леђа. Ово доводи до премјештања пјешадије браниоца у околне зграде, а б. се користи само као препрека и артиљеријски положај. Власти у неким градовима прибјегавају проширењу улица, и прављењу локалних тврђава са гарнизонима, ради отежавања подизања барикада.
Од Шпанског грађанског рата па надаље, барикаде се често праве висине 1,5–2 метра, ширине 2 метра, а пред њима се постављају ровови, мине, фугасе и клопке. У једној улици је неколико оваквих барикада. Често су у брзини рушене зграде, чије рушевине падају на улицу и образују барикаду.
Барикаде су у Другом свјетском рату масовно кориштене при одбрани Варшаве, Лењинграда, Стаљинграда и Берлина.
На води
[уреди | уреди извор]На мору и ријекама барикаде се образују као балвани повезани ланцима на површини воде. Ово се назива и барикадним вратима. Полагање се врши барикадним бродовима. Барикаде се могу образовати и потапањем бродова.
Види још
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, стране 492 и 493.