Пређи на садржај

Бајага и инструктори

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бајага и Инструктори)
Бајага и инструктори
Бајага и инструктори 2009.
Музички рад
Активни период1984—данас
ОснивањеБеоград
1984.; пре 40 година (1984)
Жанрови
Издавачка кућаПГП РТБ, Дискотон, Red luna records, Продукција Стиг, ПГП РТС, Комуна, Бивеко, Далас рекордс, Метрополис рекордс, Hi-Fi Centar, Take it or leave it records, Long play, GMR d.o.o
Чланови
Садашњи члановиМомчило Бајагић Бајага
Жика Миленковић
Саша Локнер
Мирослав Цветковић
Чеда Мацура
Марко Њежић
Бивши члановиДејан Цукић
Драган Митрић
Љубиша Опачић
Ненад Стаматовић
Влада Голубовић
Владимир Неговановић
Раде Радивојевић
Остало
Повезани чланциРибља чорба, Булевар, Поп машина, Зебра, Сунцокрет, Галија, Дејан Цукић и Спори ритам бенд, Бабе, Доктор Спира и људска бића, Слађана Милошевић, Тунел, Револвери, Неверне бебе, Викторија, Пилоти, Пропаганда, Rubber Soul Project
Веб-сајтwww.bajaga.com

Бајага и инструктори је југословенска и српска рок група, коју је основао композитор, текстописац и гитариста Момчило Бајагић Бајага у Београду 1984. Група има богату дискографију и велики број хитова који је смештају у сам врх југословенске и српске рок сцене уз остале популарне групе као што су Бијело дугме и Рибља чорба.

Историјат

[уреди | уреди извор]

1983—1990.

[уреди | уреди извор]

Момчило Бајагић Бајага био је члан бенда Рибља чорба, а током рада у бенду написао је музику и текстове за неколико песама, али и велики број хумористичких поп-оријентисаних песама које се нису уклапале у звук Рибље чорбе.[1] Одлучио је да објави такве песме на соло албуму, на којем је сарађивао са београдским музичарима као што су Дејан Цукић (бивши члан група Дизел, Тилт, Булевар а тада новинар у часопису Рок), бас гитариста Мирослав Цветковић (бивши члан бендова Тилт, Поп машина и тада члан бенда Папатра), гитариста Ненад Стаматовић (бивши члан бендова Тилт, Зебра, Сунцокрет и Булевар) и бубњар Владимир Голубовић (бивши члан бендова Тилт и Сунцокрет).[2] Током рада на соло албуму, Бајагића је у Рибљој чорби заменио Вицко Милатовић.[1]

Током рада на соло албуму, Бајагић је желео да сними велики број песама и остане члан Рибље чорбе. Песме за соло албум снимљене су у изнајмљеном стану, Радио телевизији Београд и Студију Б, а продуцирао их је Корнелије Ковач.[1][3] На албуму су поред поменутих музичара гостовали Ненад Стефановић Јапанац на бас гитари, Драган Крле Јовановић на гитари (бивши члан групе Генерација 5), Кире Митрев на тромбону, Иван Швагер на кларинету и Сузана Петричевић као вокалисткиња на песми Папалине. Албум под називом Позитивна географија објављен је крајем јануара 1984. године и био је добро прихваћен од стране публике, а на њему су се нашле хит песме као што су Берлин, Мали слонови, Пољуби ме, Лимене трубе, Текила герила, Марлена и Тамара.[1] На почетку Бајага није имао намеру да промовише албум, али је ипак одржао неколико концерата. Бајага и музичари који су радили на албуму одржали су први концерт у загребачком клубу Кулушић, 12. априла 1984. године.[4] Поред музичара који су радили на албуму, на концерту су учествовали и Жика Миленковић, Бајагићев бивши колега из бенда Офи, бивши члан бенда Мачори и глумац у аматерском позоришту Лева, клавијатуриста Драган Митрић (бивши члан бенда Булевар) и Корнелије Ковач.[1] Миленковић је убрзо након концерта постао званични члан бенда.[5][6]

За време боравка у Загребу, Бајага и Цукић су гостовали на снимању албума Ухвати ритам групе Парни ваљак, певајући пратеће вокале на једној нумери.[7] Промоцију албума Позитивна географија бенд је одржао у организацији Рок часописа, у београдском Дому синдиката, 21. априла 1984. године, а на овом концерту су се први пут појавили под именом Бајага и Инструктори, а идеју за име дао је новинар Петар Поповић Пеца. Концерт је био добро посећен, а наступ добро примљен од публике, коју су углавном чинили тинејџери. Као гости на концерту су наступиле групе Валентино и Безобразно зелено.[1]

Успех Бајагићевог албума изазвао је сукобе унутар Рибље чорбе, а он је престао да буде члан бенда 19. јула 1984. године. Током лета исте године, група Бајага и Инструктори кренула је на турнеју са Радетом Радивојевићем на клавијатурама, свирајући углавном на омладинским радним акцијама. Крајем исте године од стране часописа Рок, Бајагић је проглашен за рок музичара године, а Позитивна географија проглашена је за албум године. Почетком 1985. године бенд је снимио албум Са друге стране јастука, који су продуцирали Корнелије Ковач и Саша Хабић.[1] На албуму је гостовао велики број музичара као што су Бранко Мачић на гитари, Стјепко Гут на труби, Сава Медан на контрабасу, Јован Маљоковић и Мића Марковић на саксофону, Ненад Стефановић Јапанац на бас гитари, Драган Крле Јовановић на гитари и други.[8] Са албума су се издвојиле песме 220 у волтима, Ти се љубиш, Двадесети век и баладе Добро јутро џезери, Са друге стране јастука и Зажмури. У то време, менаџер бенда био је Саша Драгић, бивши менаџер бенда У шкрипцу.[1]

У марту 1985. године Бајага и инструктори представили су загребачкој публици нове песме у клубу Кулушић, у оквиру акције БГ—ЗГ: Боље вас нашли.. Неколико дана касније, у ноћи између 9. и 10. марта, наступили су у Тулузу на Ноћи медитеранског рока. Након овог концерта, Раде Радивојевић је напустио бенд, а заменио га је Саша Локнер, бивши члан бендова Потоп и Галија. Бенд је након тога кренуо на југословенску турнеју на којој су одржали два концерта на стадиону Ташмајдан, 8. и 9. јуна, а шест дана касније концерт на стадиону Црвене звезде. Током јесени исте године, група је наступала на Московском фестивалу студената и младих у парку Горки, пред око 100.000 људи. Током наредних дана бенд је наступао у московској дворани Динамо, Зеленом театру, Пионирском дому и Вактанговом театру. По повратку у СФРЈ наставили су турнеју и одржали више од 120 концерата. Бенд је такође наступио на Интерталнет фестивалу у Прагу.

Крајем 1985. године Бајага и инструктори су изабрани од стране музичких критичара за рок бенд године, Бајагић за рок музичара године, песма Зажмури за рок песму године, а албум Са друге стране јастука за рок албум године. Албум је продат у више од 350.000 примерака, а бенду је додељена награда 25. мај од стране Савеза комунистичке омладине Југославије.[1] Бенд је након тога отишао на паузу, током које су Локнер и Голубовић наступали у џез клубовима са музичарима Стјепком Гутом (труба), Мишом Крстићем (клавијар) и Ненадом Петровићем (саксофон).[1][6]

У лето 1986. године бенд се окупио како би снимио албум Јахачи магле, који је објављен у продукцији Саше Хабића, а на њему су гостовали Јосипа Лисац као вокал на песми Ја мислим 300 на сат, Корнелије Ковач, бас гитариста Бата Божанић, гитаристи Дуда Бездуха, Рајко Којић, Влада Неговановић и Јане Парђовски, трубач Горан Грбић и клавијатуриста Ђорђе Петровић.[9][9][10] Са албума су већу пажњу публике привукле песме 300 на сат, Само нам је љубав потребна, Као да не зна да је готивим, 442 до Београда и Ред и мир. Након објављивања албума бенд је отишао на турнеју, која је завршена концертом на Старом Сајмишту 22. новембра 1986. године пред око 20.000 посетилаца.[1] Након тога, Бајагић је отпутовао на Тајланд, а Цукић је издао свој први соло албум. Убрзо затим, Бајага и инструктори су имали тромесечну турнеју у Совјетском Савезу, током које су одржали 43 концерта. По повратку у СФРЈ, Цукић је напустио бенд и формирао свој под називом Дејан Цукић и Спори ритам бенд.[1]

Године 1988. група је објавила албум Продавница тајни, који је продуцирао Саша Хабић.[11][12] Жика Миленковић је коаутор песама Руски воз, Живот је некад сив некад жут и Веселе песме. За разлику од претходних, на албуму Продавница тајни песме су биле једноставније, без пратећих дувачких инструмената, а песме Руски воз, Живот је некад сив некад жут и Весела песма садрже елементе народне музике. Бенд је након објављивања албума имао још једну турнеју, током које су снимили дуплу уживо компилацију под називом Нека свемир чује немир. На издању су се појавиле нове песме На врховима прстију, Идем као да не идем а идем (прва песма Бајаге и инструктора коју је у потпуности извео Жика Миленковић) и Нека свемир чује немир.[1] Снимци уживо настали су током концерата бенда у загребачком Дому спортова, одржаном 6. марта 1989. године и током новосадског ЕБУ рок фестивала, као и од снимака новинара Дражена Врдољака, који је најавио бенд на њиховом концерту у Кулушићу, одржаном 8. децембра 1984. године.[13] Током турнеје која је уследила након објављивања албума, група је одржала концерт у хали Пионир. Упркос растућем национализму, бенд је био добро прихваћен у свим деловима СФРЈ, а једини инцидент током њихових концерата у то време, десио се у Сплиту, где су навијачи фудбалског клуба Хајдук Сплит гађали бину, али је након интервенције концерт настављен.

Почеком 1990. године, Бајага и инструктори наступили су заједно са Рибљом чорбом, Викторијом и Галијом у Темишвару, на тродневним концертима који су организовани два месеца након Румунске револуције.[14]

1991—2000.

[уреди | уреди извор]
Бајага и инструктори током наступа у Сокобањи, 2008. године

Године 1991. бенд је објавио ЕП Четири годишња доба, на којем су се појавиле песме Успаванка, Буђење раног пролећа, Добро јутро и У кожи крокодила. На пројекту је гостовала оперска певачица Јадранка Јовановић.[15] Током 1992. године, упркос распаду СФРЈ, Бајага и инструктори су наступали и одржали концерте у Северној Македонији и Словенији. Исте године Миленковић са чланом групе Електрични оргазам Гораном Чавајдом, чланом Рибље Чорбе Зораном Илићем и бившим чланом бенда Безобразно зелено, Бојаном Васићем оснива групу Бабе.[16][1] Године 1993. Бајага и инструктори објављују албум Музика на струју, а хитови постају песме Музика на струју, Град, Једино то се зове љубав и Балкан. Албум је промовисан концертима у Црној Гори и Северној Македонији, као и у београдској Хали спортова. У то време, Бајагић је почео да наступа у клубовима ван граница бивше СФРЈ.[1][6]

Почетком 1994. године Бајага и инструктори су планирали наступ у Словенији, а публика је била заинтересована за овај концерт. Међутим, словеначке власти одбиле су да издају визу члановима бенда, што је изазвало скандал у словеначким медијима. После интервенције словеначког председника Милана Кучана, издате су визе члановима бенда, а одржали су неколико концерата, укључујући и распродати концерт у холу Тиволи. У марту 1994. бенд је одржао три концерта у београдском Дому Синдиката, са којима су прославили десет година постојања. Након ових концерата Бајагић и Драгић окончали су сарадњу.[1] За одређено време, менаџерске дужности је водио Бајагић, пре него што је Зоран Вуловић, постао нови менаџер.[6] У новембру 1994. године, након концерта у Приштини, дошло је до сукоба унутар бенда, а Бајагић је искључио Стаматовића и Голубовића из састава. Тада је Бајагић, заједно са Локнером, писао музику за филм Мише Радивојевића Ни на небу ни на земљи.[1] На изради музике су учествовали чланови староградске музичке групе Легенде (у хит песми Моји другови), Драган Јовановић на акустичној гитари, Сава Латиновић на удараљкама, и Александра и Кристина Ковач на пратећим вокалима. Музика је објављена на албуму Ни на небу ни на земљи. Исте године Бајагић је написао музику за ТВ серију Отворена врата.

Године 1996. Бајагић је реформирао бенд, а нову поставу су поред њега чинили Жика Миленковић, Мирослав Цветковић, Саша Локнер, гитариста Влада Неговановић (бивши члан бендова Бутик, Тунел, Викторија и Доктор Спира и Људска бића) и бубњар Чеда Мацура (бивши члан група Неверне бебе, Викторија и Револвери). Крајем 1996. године бенд је снимио албум Од бижутерије до ћилибара, а аутор свих песама био је Бајагић, осим песме Не волим зиму, коју је написао Жика Миленковић. Албум су продуцирали чланови бенда, а као гост са виолончелом био је Саша Хабић.[17] Са албум су се издвојиле песме Силикон (2004), Твоја је гајба сигурна, Још те волим, Иза нас, Не волим зиму и песма Што не може нико можеш ти. Албум је промовисан бесплатним концертом на Тргу републике у Београду, 12. маја 1997. године. Исте године, словеначка издавачка кућа Бивеко објавила је компилацијски албум Неизбрисано на којем се налазе материјали из различитих периода Бајаге и Инструктора.[18]

2001—2010.

[уреди | уреди извор]

Године 2001. група је објавила студијски албум Змај од ноћаја (2001) са новим гитаристом Љубишом Бубом Опачићем. Албум је продуцирао Саша Хабић, а на њему се налази и бонус компакт диск под називом И ја сам звездаш, на коме се налазе три верзије песме Звезда посвећене ФК Црвена звезда.[17] Са албума су се истакле песме Змај од ноћаја, Лепа Јања, рибарева кћи, као и мањи хитови попут Да ли да одем или не и Ала.[1]

Током 2002. године бенд је објавио уживо албум Best of Live, који садржи снимке са њихових концерата у Београду, Љубљани, Загребу, Нишу, Темишвару и Скопљу. На албуму се налазе и две до тада необјављене песме, на словеначком језику под називом Словеначка реч, која је снимљена уживо и песма на македонском језику под називом Песма против малери, снимљена у студију за позоришну представу у Скопском драмском позоришту.

Године 2003. Бајагић је са члановима бенда Апсолутно романтично снимио музику за филм Професионалац, Душана Ковачевића.[1] Исте године бенд је објавио компилацију старијих хитова тематски везаних за Београд, названу Ружа ветрова Београда. Компилација садржи две нове песме: Новости и насловну песму Ружа ветрова Београда, као и урбани ремикс исте песме. Промоција је одржана згради Београдске филхармоније 27. децембра 2003. године.[1]

Бајага и инструктори су 2005. године објавили студијски албум назван Шоу почиње у поноћ, а продуцирао га је Воја Аралица.[19] На албуму су као гости учествовали Ивана Петерс на вокалима у песми Фанки Таки, Беби дол на вокалима у песмама Бадеми и со и Песма слободе, Марко Ђорђевић на труби, чланица бенда Ортодокс Келтс Ана Ђокић на виолини, групе Врело и фолк певачица Вида Павловић у песми Падај кишо кеве ти.[19] Након објављивања албума уследила је турнеја и уживо DVD издање снимљеног на концерту у Београдској арени.

Године 2008. бенд је објавио две нове песме: Бежиш од мене љубави и А ти се нећеш вратити, на којој је гостовао Саша Лошић, члан бенда Плави оркестар, а песма је снимљена за ТВ серију Вратиће се роде.[20]

Док се група налазила на турнеји у Словенији, 28. септембра 2008. године, у хотелској соби изненада је преминуо гитариста Љубиша Опачић.[21] Опачића је касније заменио бивши гитариста групе VROOM, Марко Њежић.[22]

У децембру 2009. године, бенд је прославио 25 година постојања са три концерта у београдском Сава центру.[23] Током исте године бенд је наступао у Сједињеним Државама, у Бостону, Њујорку, Монтреалу, Сан Франциску и Чикагу.[24] Године 2009. године објављен је документарни филм о бенду у режији Милоша Јовановића и назван Музика на струју. Филм говори о 25 година каријере бенда Бајага и инструктори.[25]

Године 2010. ПГП РТС објавио је бокс сет под називом Антологија, у којем су представљена ремастерована издања првих четири албума Бајаге и инструктора.[26]

2011—данас

[уреди | уреди извор]
Момчило Бајагић 2013. године

Године 2012. група је наступила у Хард Рок Кафеу у Дубаиjу.[27] Студијски албум Даљина, дим и прашина група је објавила 6. јуна 2012. године.[28][29][30][31] Албум је објављен заједно уз књигу Бајагићеве поезије под називом Водич кроз снове.[32][33]

Бенд је 19. априла 2013. године први пут наступио у Пољској, наступили су у Проксима клубу у Варшави.[34][35]
Концерт на Београдској тврђави пред 30.000 гледалаца, Бајага и инструктори одржали су 26. јуна 2013. године у оквиру промоције Даљина дим и прашина. На концерту су наступили и Shark, Snakes and Planes, Ева Браун и Бомбај штампа, а као специјални гости, глумац и бубњар Срђан Тодоровић, басиста YU grupe Жика Јелић и фронтмен бенда Плави оркестар, Саша Лошић.[36][37]

У августу 2013. године, група је објавила студијски албум Даљина, дим и прашина на винилу у ограниченом броју од 200 примерака, од којих је сваки потписао Бајагић.[38] Године 2014, бенд је започео турнеју са којом су прославили 30 година од формирања бенда и издавања њиховог деби албума.[39] Турнеја је обухватила концерте у Творници културе у Загребу и концерт у клубу 100 у Лондону.[40]

У априлу 2018. године, Бајага и инструктори су издали свој дванаести студијски албум, У сали лом, који је продуцирао Саша Хабић, а на њему су гостовали члан Неверних Беба Саша Ранђеловић Ранђа на гитари, кантаутор Никола Врањковић на гитари, Давор Родик на педалној гитари и Марко Кузмановић на бубњевима. Објављен је за ПГП-РТС и Кроација рекордс.[41][1][1]

Године 2019. бенд је објавио уживо албум У Пули лом, који је објављен за Кроација рекордс.[42]

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

Књига YU 100: најбољи албуми југословенске поп и рок музике је рангирала четири албума Бајаге и инструктора: Са друге стране јастука (број 13), Позитивна географија (број 37), Јахачи магле (број 58), и Продавница тајни (број 79).[43]

Године 2000, песма Зажмури је заузела 70. место на листи 100 најбољих песама cвих времена YU рока.[44] Године 2006, иста песма је заузела 40. место у анкети најбољих домаћих песама, коју је спровео Б92.[45]

Обраде

[уреди | уреди извор]

Група Next of Kin је обрадила песму Страх од возова на албуму Way to the top, који је објављен 1990. године.[46] Панк група Трула коалиција је обрадила песму Тишина, коју је објавила са измењеним стиховима на албуму Плакао сам кад је пала Секуритатеа (1992.), под именом Алкохоличарка.[47] Група "Six Pack" је обрадила песму Француска љубавна револуција под именом La musique, на албуму Musique, који је објављен 2004. године.[48] Исте године је обрађена песма Ти се љубиш (на тако добар начин), на албуму Теодора, који је те године издала поп певачица Теодора Бојовић.[49] Пољски певач Мачеј Малењчук је обрадио песму Верујем — не верујем 2011. године, под називом Ostatnia nocka.[50]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Албуми

[уреди | уреди извор]
  1. Позитивна географија — 1984.
  2. Са друге стране јастука — 1985.
  3. Јахачи магле — 1986.
  4. Продавница тајни — 1988.
  5. Музика на струју — 1993.
  6. Од бижутерије до ћилибара — 1996.
  7. Змај од Ноћаја — 2001.
  8. Шоу почиње у поноћ — 2005.
  9. Даљина, дим и прашина — 2012.
  10. У сали лом — 2018.
  11. Овај свет се мења — 2020.

Компилације, концертни албуми и мини-албуми

[уреди | уреди извор]
  1. The Best Of Bajaga & Instruktori (компилација) — 1989.
  2. Нека свемир чује немир (концертни албум / компилација) — 1989.
  3. Четири годишња доба (EP) — 1991.
  4. So Far ... The Best Of Bajaga & Instruktori (компилација) — 1993.
  5. Неизбрисано (компилација) — 1995.
  6. Двадесети век (компилација) — 1996.
  7. Best of live (компилација) — 2002.
  8. Ружа ветрова Београда (компилација) — 2004.
  9. Уживо — Београдски концерт Београдска арена 23. децембар 2006. (концертни албум) — 2008.
  10. 4 CD Boks Set (компилација) — 2010.
  11. У Пули лом (концертни албум) — 2019.

Синглови

[уреди | уреди извор]
  1. Берлин / Пустите ме друже, 1984.
  2. 220 (плава верзија), 1985.
  3. Са друге стране јастука, 1985.
  4. All you need is love / Јахачи магле, 1986.
  5. Ја мислим триста на сат, 1986.
  6. Само нам је љубав потребна / Римљани, 1987.
  7. Звезда, 2001.

Музика из филмова

[уреди | уреди извор]
  1. Музика из филма Ни на небу, ни на земљи — 1994.
  2. Музика из филма Професионалац — 2003

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Janjatović 2003
  2. ^ „Cvele, najstariji Bajagin "Instruktor" AJDE MALO MRDNI NA BINI, IZBACIĆE TE IZ BENDA”. blic.rs. 11. 10. 2016. 
  3. ^ Pozitivna geografija at Discogs
  4. ^ „Koncert Bajage i Instruktora u Splitu, Muzika.hr”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2011. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  5. ^ „"Dejan Cukić: Dok se još sećam - Mljet", popboks.com”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  6. ^ а б в г „Bajaga i Instruktori”. fil.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 14. 06. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2019. 
  7. ^ Uhvati ritam at Discogs
  8. ^ Sa druge strane jastuka at Discogs
  9. ^ а б Jahači magle at Discogs
  10. ^ "All You Need Is Love (Verzija 1986)" / "Jahači magle (Ukratko)" at Discogs
  11. ^ „"20 godina Prodavnice tajni", popboks.com”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2012. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  12. ^ Prodavnica tajni at Discogs
  13. ^ Neka svemir čuje nemir at Discogs
  14. ^ Kerković 1996, стр. 100
  15. ^ Četiri godišnja doba at Discogs
  16. ^ „„Babe“”. longplay.rs. Архивирано из оригинала 28. 03. 2019. г. Приступљено 28. 3. 2019. 
  17. ^ а б Od bižuterije do ćilibara at Discogs
  18. ^ Bajaga & Instruktori* ‎– Neizbrisano diskogs.com
  19. ^ а б Šou počinje u ponoć at Discogs
  20. ^ "Bajaga i Loša snimili spot u Barandi", blic.rs
  21. ^ „"Preminuo Ljubiša Opačić, gitarista Bajage i Instruktora", pressonline.rs”. Архивирано из оригинала 16. 06. 2020. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  22. ^ Александар Арежина: Bajaga i instruktori - Instruktori i Bajaga
  23. ^ „"BAJAGA I INSTRUKTORI U SAVA CENTRU: Instruktori mejnstrima", Popboks.com”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2012. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  24. ^ „"Bajaga i Instruktori od Alkatraza do hotela Dženis Džoplin", story.rs”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 26. 4. 2019. 
  25. ^ „Film o Bajagi i Instruktorima!, pressonline.rs”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  26. ^ „Objavljen boks set Bajage i Instruktora, mtv.rs”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2012. г. Приступљено 26. 4. 2019. 
  27. ^ „"Bajaga svira u Dubaiu u Hard Rock Caffeu", popboks.com”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  28. ^ „"Video: Bajaga i Instruktori - Ako treba da je kraj", popboks.com”. Архивирано из оригинала 4. 6. 2012. г. Приступљено 26. 4. 2019. 
  29. ^ "Bajaga i Instruktori plasirali novi sing i spot", timemachinemusic.org Архивирано 2012-09-13 на сајту Archive.today
  30. ^ Daljina, dim i prašina at Discogs
  31. ^ Karolina at Discogs
  32. ^ „"Novi album Bajage i Instruktora 6. juna", popboks.com”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2012. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  33. ^ "Bajaga od Subotice preko Sarajeva do Ljubljane i Maribora", timemachinemusic.org Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today
  34. ^ "„Bajaga i instruktori“ prvi put u Poljskoj", rts.rs
  35. ^ „"MOMČILO BAJAGIĆ BAJAGA: U Beogradu nam je uvek najveća frka", popboks.com”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2019. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  36. ^ "Bajaga i 30.000 fanova prkosili oluji", b92.net
  37. ^ „"Dva sata kvalitetnog, Bajaginog Beograda", popboks.com”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  38. ^ "Bajaga i Instruktori ponovo na vinilu" Архивирано 2013-08-24 на сајту Wayback Machine
  39. ^ "Bajaga i Instruktori slave 30 godina postojanja", story.rs[мртва веза]
  40. ^ „"Bajaga i Instruktori za stotku u Londonu", story.rs”. Архивирано из оригинала 22. 7. 2014. г. Приступљено 26. 4. 2019. 
  41. ^ „"Bajaga & Instruktori: Stigao album ‘U sali lom’ i istoimeni video", Rockomotiva.com”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2019. г. Приступљено 26. 04. 2019. 
  42. ^ Bajaga & Instruktori* ‎– U Puli Lom - Live At Arena diskogs.com
  43. ^ Antonić & Štrbac 1998
  44. ^ „100 najboljih pesama svih vremena YU rocka”. Rock Express. Belgrade: Rock Express (25). 
  45. ^ The B92 Top 100 Domestic Songs list at B92 official site
  46. ^ Way to the Top at Discogs
  47. ^ Plakao sam kad je pala Sekuritatea at Discogs
  48. ^ Musique at Discogs
  49. ^ "Teodora Bojović — Na kormilu četvoročlane družine", balkanmedia.com
  50. ^ "Poslušajte: Bajagina pesma hit u Poljskoj", blic.rs

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kerković, Milan (1996). Galija. Niš: Prosveta. стр. 100. 
  • Antonić, Duško; Štrbac, Danilo (1998). YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike. Belgrade: YU Rock Press. 
  • Janjatović, Petar (2003). Ex YU rock enciklopedija. Beograd: Čigoja štampa. COBISS.SR 137175308. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бајага_и_инструктори&oldid=28425958”